Vernici danas slave Svetu Petku, sveticu iz 11. veka koja potiče iz vrlo imućne porodice i koja je vrlo značajna i poštovana među Srbima pravoslavne veroispovesti. Slava Sveta Petka šesta je po brojnosti onih koji je u našoj zemlji slave, ali je interesantniji podatak da jedna vrlo diskutabilna i najmasovnija politička organizacija obeležava današnji dan kao svoju stranačku slavu.
Reč je partiji na vlasti, kojoj su luksuz i imućstvo vrlo bliski, iako većina njenih članova potiče iz vrlo skromnih porodica koje nisu imale nikakve šestocifrene i sedmocifrene cifre deviza na svojim računima i u skrivenim slamaricama. Za razliku od Svete Petke, koja je odbacila raskoš posvetivši se asketizmu i traganju za duhovnosti, kod naprednjaka je proces išao u obrnutom smeru.
Duhovne vrednosti nemaju neku naročitu vrednost među političarima generalno, a u tome se ne razlikuje ni slavljenička Srpska napredna stranka. Ime Svete Petke je tužno i žalosno stavljati u istu rečenicu sa ljudima poput Vladimira Orlića, Ane Brnabić ili Aleksandra Vučića, ali upravo je Orlić danas imao tu čast, u hijerarhiji partijskih snopova, da kao domaćin dočeka goste na slavi stranke koja je od njega napravila funkcionera i uvaženog gospodina.
Partijska centrala na Novom Beogradu bila je mala da danas primi sve zaljubljenike u ideju napredne Srbije. Domaćin je obezbedio bogato i posno posluženje, čisto da još koji put prstom na ranu pritisne sve one sunarodnike koji svoje krsne slave dočekuju u besparici i pod stresom da li da goste uopšte pozovu, malo zbog pandemije, a malo zbog visokih troškova.
Kako je moguće da se ovoliki broj ljudi okupi na ovako malom i zatvorenom prostoru, bez razmaka, bez poštovanja ikakvih mera? Masku su nosili samo retki pojedinci delujući kao kakve paranoične hipohondre među onolikim zdravim svetom.
Čemu maltretiranja ljudi propusnicama i kaznama kada, sada već godinama, sam vrh ove napredne Srbije te iste mere ne poštuje i ne pridržava ih se? Svi znamo da zakoni u ovoj zemlji ne važe podjednako za sve, kao i pomenute mere. Neki lokali nisu smeli da rade posle 17 časova, sećate se nadam se, dok su drugi šenlučili do ranih jutarnjih časova i za vreme policijskog časa.
Znaju komšije iz blokova do Save o čemu se radi ili komšiluk oko Ade Ciganlije, samo primera radi.
Iživljavanje i otvorena diskrimacija prema ljudima koji sumnjaju iz raznoraznih, opravdanih i neopravdanih, razloga traje i pooštrava se. Apeluje se iz Kriznog štaba na otkazivanje svadbi i veselja, a mi smo danas posvedočili kako je partijska slava mimo svih uredbi, zakona i procedura važnija od svih brojeva hospitalizovanih i umrlih.
Umesto da narod solidarno kaže ne propusnicama, ne diskriminaciji, mi smo opet dozvolili da nas podele. Podeljeni smo kao SNS onomad na navodne struje Andreja i Neše.
Kad smo kod podela, dvostrukih aršina, paranoje i obmana, valja podvući da ministar vojni ponovo, ni ove godine, nije imao prilike da se posluži sa bogate trpeze svojih partijskih kolega koji su mu svi do jednog okrenuli leđa. Ovoga puta je čak napustio i zemlju otišavši na službeno putovanje u Tursku.
Znatiželjnim novinarima koje je interesovalo zašto nema sumnjivog lica na slavi među prijateljima, stiglo je obaveštenje da Nebojša Stefanović upravo obilazi Ataturkov grob i da će prisustvovati vojnoj paradi u ovoj zemlji.
Baš šteta za Nebojšu, propustio je pravu zabavu. Inspirativan govor Vladimira Orlića, lomljenje kolača u kojoj je učestvovala čak i premijerka, kao i zabrinuto lice predsednika Srbije koji je bio u društvu svog novog najboljeg prijatelja Aleksandra Šapića.
Među zvanicama su uočeni Bogoljub Karić, Darko Glišić, Boško Ničić gradonačelnik Zaječara, Nikola Selaković ministar inostranih poslova, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, ministarka kulture Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i mnogi drugi članovi i zaslužni građani Srbije.
Tradicionalno među počasnim gostima nema osnivača partije Tomislava Nikolića koji je zapravo zadužio sve ove kadrove koji su zbog njega dobili šansu da od svoje ispodprosečnosti dostignu visine o kojima bi u normalnim društvima mogli samo da sanjaju. Upravo to i jeste problem modernog doba, jer se na ključnim položajima nalaze nekopetentni ljudi čiji je jedini cilj simbioza ličnih i partijskih interesa.
Dok ovi glavni glumci podrivaju podele, rasprodaju zemlju stranim korporacijama i pripremaju izbore za obnovu mandata, gledalište ćuti i nemo posmatra scenario propasti. A za svoje role u našim životima njihove sujete neće podneti ukoliko na kraju parade ne dobiju odgovarajući aplauz. Zato zasucite rukave i slobodno što jače udarajte dlan o dlan. Kad već ćutite, bolje da bride dlanovi no obrazi.
Dodaj komentar