Od kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, 11. novembra 1918. godine u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u blizini grada Kompienja, taj se dan obeležava kao Dan primirja, piše Tanjug.
On se slavi u svim zemljama koje su potpisale sporazum.
Primirje je potpisano u 5 i 15 ujutro, a istog dana u 11 sati zvona širom Francuske oglasila su da je i poslednja neprijateljska sila, Nemačka, potpisala kapitulaciju.
Na čelu nemačke delegacije bio je Matijas Ercberger, civil koga su nemački nacionalisti 1921. u atentatu ubili kao izdajnika, a nacisti su činjenicu da je Marijas bio civil kasnije koristili kako bi negirali da se nemačka vojska predala.
Posle potpisivanja primirja, nastavljeni su pregovori o uslovima mira. Oni su dogovoreni Versajskim mirom, koji je potpisan 28. juna 1919. godine.
Tim dogadajem i zvanično je okončan Prvi svetski rat.
Vagon u kojem je potpisano primirje, odnosno kapitulacija Nemačke u Prvom svetskom ratu, korišćen je još jednom, 22 godine kasnije, prilikom predaje Francuske na početku Drugog svetskog rata.
Hitler je, naime, 22 godine nakon sramne kapitulacije Nemačke u Prvom ratu zahtevao da predaja Francuske bude potpisana u istom vagonu, koji je za tu priliku bio dovučen iz muzeja, a nemački vođa je sedeo na istom mestu na kom je 1918. sedeo francuski maršal.
Istorijski vagon je, inače, uništen u savezničkom bombardovanju Berlina 1945. godine.
„Cvet feniks“ i „Srbija je stala na noge“
I Dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu u Srbiji simbolizuje cvet Natalijina ramonda, nazvan po kraljici Nataliji Obrenović.
Nežni, bledoljubičasti cvet sa imenom kraljice poznat je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti i pod nadimkom „cvet feniks“, jer, čak i kad se potpuno osuši, može ponovo da oživi kada se zalije. Ponovno rađanje povezuje se sa činjenicom da je i Srbija uspela da „stane na noge“ nakon iscrpne borbe.
Ovaj cvet se može naći na istoku Srbije, a najviše ga ima na planini Nidže, čiji je vrh Kajmakčalan bio poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu, u kojoj su se sprski vojnici borili pod komandom vojvode Živojina Mišića.
Cvet je otkrio doktor Sava Petrović u okolini Niša 1884. godine i spada u ugroženu vrstu u našoj zemlji, a čuva se u Botaničkoj bašti u Beogradu.
Pozadina značke sa cvetom ramonde je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice, a spomenica i značaka zajedno čine amblem Dana primirja.
Medalju albanska spomenice poneli su svi borci srpske vojske koji su se povlačili preko Albanije u prvom svetskom ratu i ona je spomen na taj veliki podvig naših ratnika u zimu 1915/1916. godine.
U Srbiji je Dan primirja državni praznik od 2012. i obeležava se kao i svuda u svetu 11. novembra. Pre toga, od 2005. godine obeležavao se na prvim casovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji.
Inače, opisujući u svom dnevniku užase Velikog rata, francuski je oficir Alfred Žuber napisao neposredno pre pogibije: „Čovečanstvo je ludo. Mora biti ludo da bi radilo ono što radi. Kakav masakr. Kakve scene horora i pokolja. Ne mogu da nađem reči da prenesem svoje impresije. Pakao ne može biti ovako užasan! Ljudi su ludi!“
Stradanja tokom rata
U Velikom ratu se borilo više od 65 miliona ljudi iz 30 zemalja, a poginulo je deset miiona.
Velika Antanta, čiji smo i mi bili deo, izgubila je oko šest miliona, dok su Centralne sile izgubile četiri miliona ljudi.
Stradalo je 35 miliona civila, više od 15 miliona je poginulo, dok je 20 miliona ranjeno. Gotovo dve trećine vojničkih smrti u tom ratu bile su posledica borbi, dok je trećinu odneo španski grip čija je epidemija izbila 1918.
Rusija je u Velikom ratu imala najbrojniju vojsku, gotovo 12 miliona ljudi, od kojih je tri četvrtine poginulo, ranjeno ili nestalo.
Nepoznati detalji: Nemci koristili bacače plamena, Francuska bojni otrov
Mnogi detalji i događaji iz Velikog rata i nisu poznati široj javnosti, pa tako verovatno ni da su Nemci prvi u tom sukobu koristili bacače plamena, koji su plamen bacali i na daljinu do 40 metara.
Francuska je prva upotrebila bojni otrov avgusta 1914. godine, Nemci su to uradili januara naredne godine protiv Rusa.
Gotovo 1,2 miliona vojnika umrlo je od gasa. Korišćeno je 30 različitih vrsta bojnih otrova. Vojnici su najpre na lice stavljali tkaninu natopljenu urinom, da bi do 1918. gas-maske postale pouzdana zaštita. Na kraju rata mnoge zemlje su potpisale sporazum po kome se upotreba ovog oružja zabranjuje.
Prvi britanski tenk „jurio je“ brzinom od 4,8 kilometara na sat, a ekpslozivi koji su uništavali nemačke linije u Belgiji čuli su se u Londonu koji je udaljen 220 kilometara.
Psi su korišćeni kao kuriri koji su nosili naređenja do prvih linija fronta u kapsulama zakačenim na njihovo telo.
Više od 500.000 golubova nosilo je poruke između glavnih štabova i prvih linija fronta.
Najuspešniji pilot u celom ratu je bio fon Rihthofen, poznat kao Crveni baron, koji je oborio 80 savezničkih aviona, a poginuo je iznad Amijena. Najuspešniji sa savezničke strane bio je Francuz Rene Fonk, koji je oborio 75 avona.
Slogan kojim je Vudro Vilson pobedio u kampanji za predsednika SAD 1916. godine bio je : „On nas drži podalje od rata“, da bi SAD samo mesec dana kasnije objavile rat Nemačkoj.
Indijanci i crnci kopali rovove
Mreža rovova na Zapadnom frontu bila je dugačka preko 700 kilometara i išla je od Lamanša do Švajcarske, a britanski pesnik Zigfrid Sasun je napisao: „Kada se sve sabere, rat je uglavnom bio stvar rupa i jaraka“.
Američki hamburgeri, nazvani po nemačkom gradu Hamburgu, tokom rata su preimenovani u „salisberski biftek“, frankfurteri su preimenovani u „slobodarske kobasice“, jazavičare (dašhunde) su zvali „slobodarski psi“, a škole su prestale da predaju nemački jezik.
Iako Amerikanci nisu svojim Indijancima dali državljanstvo sve do 1924. godine, 13.000 njih je služilo u vojsci tokom ovog sukoba.
I više od 200. 000 američkih crnaca je takođe bilo u ovom ratu, ali samo 11 odsto kao borci. Ostali su kopali rovove, radili na istovaru i utovaru, gradili puteve. Služili su u 92. i 93. segregacionoj diviziji.
U Americi su, inače, ignorisana dela harlemskih paklenih boraca, američkih crnaca koji su zbog svog herojstva u prvim linijama fronta odlikovani francuskim Ratnim krstom.
Prvi svetski rat je od SAD napravio najmoćniju vojnu silu na svetu, a od od Rusije je napravio Sovjetski Savez.
Dodaj komentar