Mnogi su hvalili švedski model, ali… Stopa smrtnosti veća je i od one u SAD

O načinu borbe protiv širenja virusa Covid-19, Švedska je zauzela jedan potpuno drugačiji i opušteniji pristup, u odnosu na većinu zemalja pogođenih koronom.

Hans Bergstrom, bivši glavni i odgovorni urednik Dagens niheterma, vodećeg švedskog dnevnog lista, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Geteborgu i član Kraljevske švedske akademije inženjerskih nauka napisao je tekst za portal Project Syndicate u kom se kritički osvrnuo na švedski model borbe sa koronom. 

On je konstatovao da su u ranim fazama pandemije vlasti i kritičari ponosno usvajali „švedski model“, tvrdeći da je on izgrađen na jedinstvenom velikom „poverenju“ Šveđana u institucije i jednih u druge.

Premijer Stefan Loven je apelovao na Šveđane da budu samodisciplinovani, očekujući da se ponašaju odgovorno bez potrebe da vlasti izdaju naredbe.

Prema studiji o svetskim vrednostima, Šveđani imaju tendenciju da pokazuju jedinstvenu kombinaciju poverenja u državne institucije i ekstremnog individualizma. Kako je rekao sociolog Lars Tragardh, svaki Šveđanin ima svog policajca na ramenu.

Ali hajde da ne postavljamo uzročno-posledičnu povezanost naopako, kaže Bergstrom.

Vlada nije svesno osmislila švedski model za borbu protiv pandemije na osnovu poverenja u ukorenjeni osećaj građanske odgovornosti stanovnika. Pre će biti da su inicijative odredile birokrate, a onda se naknadno stalo u njihovu odbranu kao u odbranu svedočanstva o švedskoj vrlini.

U praksi je suštinski zadatak upravljanja epidemijom pao na jednog čoveka – državnog epidemiologa Andersa Tegnela s Nacionalnog instituta za javno zdravlje. Tegnel je krizi pristupio sopstvenim snažnim ubeđenjima o virusu, verujući da se on neće raširiti iz Kine i da će kasnije biti dovoljno da se prate pojedinačni slučajevi koji dolaze iz inostranstva.

Zato je hiljadama švedskih porodica koje su se krajem februara vratile sa skijanja na italijanskim Alpima savetovano da se vrate na posao i u školu ako nisu vidljivo bolesni, čak i ako su članovi porodice inficirani.

Tegnel je tvrdio da u Švedskoj nema znakova transmisije u okviru zajednice, te da zato nema potrebe za generalnijim merama za ublažavanje epidemije. Uprkos iskustvu Italije, švedska ski odmarališta su i dalje bila otvorena za građane Stokholma koji su hteli da partijaju i odu na odmor.

Čitano između redova, Tegnel je nagovestio da će se izbegavanjem drakonskih mera za sprečavanje širenja virusa Šveđanima omogućiti da postepeno stiču imunitet krda. Ta strategija, naglasio je, biće održivija za društvo.

Švedska vlada je za sve to vreme ostala pasivna, smatra Bergstrom. To delimično odražava jedinstveno obeležje političkog sistema zemlje – strogo razdvajanje ovlašćenja između ministarstava i nezavisnih agencija. A u situaciji potpune nepoznanice Lovenu je i bilo zgodno da dopusti da Tegnelova agencija preuzme odgovornost. Njeno prividno samopouzdanje u vezi sa onim što je radila je Vladi omogućilo da se tokom nedelja neizvesnosti oslobodi odgovornosti. Štaviše, Loven je najverovatnije hteo da pokaže svoje poverenje u „nauku i činjenice“, tako što neće osporavati stručnjake, kao što to čini predsednik SAD Donald Tramp.

Ipak, kako navodi autor teksta, treba ukazati da su nezavisni stručnjaci u Švedskoj žestoko kritikovali izbor mera državnog epidemiologa. Dvadeset dvoje najistaknutijih profesora zaraznih bolesti i epidemiologije u zemlji je objavilo komentar u Dagens niheteru u kojem je apelovalo na Tegnela da da ostavku, a na Vladu da zauzme drugačiji kurs.

Do sredine marta, nakon priličnog širenja virusa u okviru zajednice, Loven je bio primoran da preuzme aktivniju ulogu. Vlada od tada pokušava da sustigne ostale. Od 29. marta su zabranjena javna okupljanja više od 50 ljudi, što je znatno smanjeni broj u odnosu na prethodnih 500, i uvedene su nove sankcije za nepoštovanje odredbe. Onda, od 1. aprila su zabranjene posete staračkim domovima pošto je postalo jasno da je virus ušao u otprilike polovinu staračkih domova u Stokholmu.

Ispostavilo se da je pristup Švedske pogrešan iz najmanje tri razloga.

Koliko god Šveđani bili revnosni, u svakom društvu će uvek biti pojedinaca koji rade na svoju ruku, a kada je reč o izuzetno zaraznom oboljenju, nije ih mnogo potrebno da bi napravili veliku štetu. Štaviše, švedske vlasti su tek postepeno postajale svesne mogućnosti asimptomatične transmisije i da su zaraženi pojedinci najzarazniji pre nego što počnu da pokazuju simptome. I treće, promenio se sastav švedskog stanovništva.

Nakon niza godina izuzetno intenzivne imigracije iz Afrike i s Bliskog istoka, 25 odsto švedskog stanovništva – 2,6 miliona od ukupno 10,2 miliona – je novijeg nešvedskog porekla.

Taj udeo je čak veći u regionu Stokholma. Imigranti iz Somalije, Iraka, Sirije i Avganistana su previše zastupljeni među umrlima od kovida 19. Ovo se delimično pripisuje manjku informacija na jezicima imigranata. Ali izgleda da je važniji faktor gustina naseljenosti u pojedinim predgrađima gde ima dosta imigranata, koji osnažuje veća fizička blizina između generacija.

Prerano je za predstavljanje potpune procene rezultata „švedskog modela“. Stopa smrtnosti od kovida 19 je devet puta veća nego u Finskoj, gotovo pet puta veća nego u Norveškoj i više od dva puta veća nego u Danskoj.

Te cifre do izvesne mere možda mogu da predstavljaju odraz mnogo brojnije imigrantske populacije u Švedskoj, ali je ipak njena različitost u odnosu na njene nordijske susede upadljiva. Danska, Norveška i Finska su uvele stroge mere karantina u ranijoj fazi epidemije uz snažno aktivno političko rukovodstvo.

Sada kada kovid 19 hara staračkim domovima i drugim zajednicama, švedska vlada mora da preinači svoj kurs delovanja, smatra autor teksta.

Ostali, koje privlači „švedski model“, treba da shvate da je obeležje koje ga definiše viša stopa smrtnosti, zaključio je Bergstrom.

Izvor: Danas