Sve više ljudi sa ovih prostora u potrazi za boljim životom sreću traže preko granica Balkana. Zemlje na severu Evrope su uvek privlačile migrante iz zemalja bivše Jugoslavije. Jedan čovek je sa novinarima portala 6yka.com podelio svoje utisku o životu Švedskoj.
Radi u privatnoj firmi koja se bavi proizvodnom delatnošću u marketingu. Radno vreme je 8 radnih sati, na šta još dolazi pola sata ili sat ručka neplaćeno.
“Znači, tamo sam 9 sati, od kojih je 8 plaćenih. Radim od 7-16. Svaki minut pre i posle je plaćen x 1.25, jer se računa kao prekovremeno. Plata je u proseku 2800 eura, mada i to dosta varira zavisno od iskustva. Početna je oko 2000 eura. Na ovaj iznos ide 30 % poreza, koji ide državi i od kojeg se sve finansira, od policije, vojske, preko bolnica, vrtića, škola, razvoja gradova, gradnje i tako dalje” kaže sagovornik.
Kada je reč o kvalitetu i troškovima života, oni zavise mnogo od toga u kom tipu objekta živiš.
”Svi mlađi ljudi žive u stanovima, a sve familije s decom u kućama. Naravno, ima izuzetaka, ali tako je najpraktičnije za sve koji mogu. Da bi se tako živelo, oboje moraju raditi puno radno vreme. Moglo bi se reći da na stanarinu/kuću ide 25% primanja, znači nekih 800-1400 eura. Svi objekti se uzimaju na kredit, gde možeš da izabereš malo višu fiksnu kamatu na recimo 10 godina ili kliznu kamatu koja trenutno iznosi 1.6 %”, ističe on.
Kada je reč o troškovima za režije, na struju za kuću kao što je njegova (100 kvadrata) troši 60 eura, voda hladna 15 eura, a grejanje i topla voda oko 150 eura mesečno. Telefon fiksni se ne koristi uopšte, uglavnom svi koriste mobilne telefone čiji račun izlazi 25 eura fiksne sume, gde možeš da pričaš, šalješ poruke i koristiš 5gb interneta.
Za hranu se troši otprilike 500 eura mjesečno, s tim da sve više ljudi kupuje samo eko hranu, a ona je dosta skuplja.
Hleb košta 2 eura, litra mleka 1 euro, crveno meso je najskuplje, i do 30 eura kilogram, dok je piletina oko 8 eura kilogram.
„Koliko ostaje od plate se ne može reći, jer sve familije imaju decu koja imaju razne sportske aktivnosti. Deca od 5 godina pa nadalje imaju često po dva sporta sedmično, znači 4 treninga. Sve to varira, ali uopšteno recimo da one prave štediše sa prosečnim platama, koji žive u stanu, mogu da uštede i jednu celu platu, znači oko 2000 eura na ruke, dok familije s decom koji žive u kućama mogu da se zadovolje sa 500 eura”, kaže naš sagovornik.
Što se tiče ostalih troškova, vrtić košta 80 eura, gde sve ulazi u cenu, i dete je tamo 10 sati.
„Škola je besplatna, a hrana i sve potrebno se finansira od države tj. od našeg poreza od 30 %. Auto na kredit košta u proseku između 300-400 eura na 7 godina. Sad pričam o malo većim karavanima, jer se to najviše kupuje. Govorimo o novim autima, naravno. Polovni opet variraju mnogo.”, kaže on.
Redovan godišnji odmor u Švedskoj je ukupno 5 sedmica, gde poslodavac mora odobriti 4 sedmice u komadu ako to radnik želi. U proseku se mogu naraditi još tri od prekovremenog. Svaka minuta koju naradiš ide u saldo sati i tako se nabere još koja sedmica. Tih 5 sedmica je plaćeno normalno kao da se radi.
Kada je reč o roditeljstvu, radnik koji dobije dete ima pravo na 420 slobodnih plaćenih dana, koji se mogu podeliti sa suprugom kako god želite. Ali ima još jedna zanimljiva računica.
”U sedmici je 7 dana. Ti možeš da uzmeš plaćeno od 1-7 dana i od tog zavisi koliko dugo možeš biti s detetom. Ako drugi roditelj ima dobra primanja može se uzimati manji broj dana, recimo 3 dana, i onda kad podelis 420 sa 3 dobiješ 140 sedmica. To je skoro tri godine i niko ti to ne može odbiti po zakonu kada je dete u pitanju”, kaže za kraj priče o životu u Švedskoj ovaj Bosanac.
Za sve koji planiraju da spakuju kofere – koliko košta život u Nemačkoj? (VIDEO)
Dodaj komentar