Danas zvuči kao horor priča za Noć veštica, izmišljena da uplaši decu da ne jedu previše slatkiša. Ali kasnih 1940-ih godina u Švedskoj, nad decom i odraslima sa poremećajem inteligencije je sproveden stravičan eksperiment – “idioti” su namerno hranjeni slatkišima i bombonama da bi se videlo šta će se desiti sa njihovim zubima.
Tadašnja istraživanja su pokazala da 99 odsto populacije ima karijes. Čak su i trogodišnja deca imala karijes, u više od 83 odsto slučajeva.
Tretman suštinski nije postojao i pokvareni zubi su po pravilu bivali izvađeni.
Bezubost je bila toliko rasprostranjena da je vojska ograničila regrutovanje za Prvi i Drugi svetski rat na primanje samo onih ljudi koji su imali 6 netaknutih zuba.
Uzrok karijesa su slatkiši
Početkom 20. veka stomatolozi su bili podeljeni oko uzroka karijesa. Da li je to bilo zbog osnovne bolesti? Da li je to zbog ukupne ishrane? Ili je to samo zbog slatkiša?
Nagoveštaji su ukazivali na ulogu slatkiša. Siročad u dečjim domovima koja su previše siromašna da bi obezbedila slatkiše imala su manje karijesa nego opšta populacija; karijes zuba među regrutima je opao tokom racionalnog korišćenja šećera u Prvom svetskom ratu.
Suočena sa nacionalnom epidemijom popravke zuba koja je preskupa za preduzimanje, Vlada Švedske je naručila studiju, a zapravo eksperiment o ulozi ishrane i slatkiša.
Finansirala ga je industrija šećera.
Eksperiment nad “idiotima” u psihijatrijskoj bolnici
Savršeno mesto za sprovođenje takve studije, odlučili su, bila je mentalna ustanova Vipeholm, velika ustanova nedaleko od Lunda. Ustanova je bila dom za osobe sa teškim intelektualnim i razvojnim smetnjama.
Istraživanja su sprovedena nad najugroženijom kategorijom stanovništva. To su bili ljudi sa posebnim potrebama različite životne dobi.
Ovih ’idiota’, što je tada bila medicinska klasifikacija, u užasnom eksperimentu, na početku je bilo 650 a ubrzo se broj povećao na preko njih 1.000.
U medicinskom smislu u to vreme, „idiot“ je bila osoba sa koeficijentom inteligencije ispod 25, koja je funkcionisala na nivou zdravog mališana.
„Imbecil“ je imao koeficijent inteligencije između 26 i 50, čija je inteligencija bila otprilike kao dete od 7 godina.
„Moroni“ su funkcionisali otprilike na intelektualnom nivou deteta od 12 godina.
Ova “deca” su obično bila u dobi od 15 do 70 godina. Prosečan životni vek bio je nizak.
Smešteni su u velike sale gde su zapravo samo trčali, bez ikakvih aktivnosti na početku. Kupali su ih u hladnoj vodi.
Neki od njih su stalno ležali u krevetima.
Upravo su ovi pacijenti, koji su mogli da žvaću i hrane sebe, tipično regrutovani za stomatološke studije, odnosno užasavajući eksperiment.
Nemilosrdnost i vađenje zuba
Na početku studije, zubi dece su pažljivo pregledani. Primećeno je da su njihovi zubi u mnogo boljem stanju od švedske populacije u celini.
Istraživanje je započeto 1947. godine i trajalo je pune 4 godine. U tom periodu “decu” pacijente su namerno hranili slatkišima zbog čega su njihovi zubi nepovratno propali.
Davali su im duplo veću količinu šećera koja se obično konzumira u Švedskoj i to na nekoliko načina.
Jedna grupa je uz obroke jela slatki, lepljivi hleb napravljen sa dodatnim šećerom.
Druga grupa je pila napitke sa pola šolje šećera tokom obroka, a treća grupa je jela čokolade ili lepljive karamele između obroka.
Grupa lepljivih slatkiša je dalje podeljena na one koji su jeli 8 ili 24 komada karamela između obroka.
Novinar koji je pratio dešavanja, Tomas Knager, rekao je da zapisi pokazuju da su istraživači odlučili da ne popravljaju zube za „one koji nisu mogli da sarađuju sa procedurama popravljanja (kao što je strah od zubarske bušilice).
Takođe su odlučili da ne popravljaju zube među mnogim ‘nižim’ kategorijama pacijenata, poput onih koji su bili nesposobni da hrane sami sebe.
U mnogim slučajevima zubi su izvađeni umesto da se popravljaju.
Sukobi sprovodilaca eksperimenta
Kada se pokazalo da slatkiši uništavaju zube, naročito karamele koje se tope dok se žvaću, industrija šećera koja je finansirala istraživanje bila je nezadovoljna rezultatima. Za njih je bilo neprihvatiljivo javno obelodaniti podatak o štetnosti slatkiša za dentalnu higijenu pa su te informacije krili.
Naučnici su prihvatili finansiranje, a naveli su da su svoja istraživanja sproveli u kontrolisanim uslovima. Kada su informacije procurele u javnost došlo je do pravog “kruga” sukoba onih koji su istraživanje i sproveli.
Industrijski moćnici su optužili istraživače da su lažirali rezultate – dok su političari napali istraživače da su se prodali industrijalcima.
U Švedskoj je takođe pokrenuta nacionalna kampanja za smanjenje količine slatkiša koju deca jedu. Ubrzo je postala tradicija da se deca podstiču da jedu slatkiše kod kuće, i to samo subotom uveče.
Preporuka „sve slatkiše koje volite, ali samo jednom nedeljno“ proširila se i na druge zemlje.
Vipeholmska studija ilustruje dobro poznatu izreku – cilj opravdava sredstva.
Mentalno zaostali su podljudi
Danas je nezamisliva pomisao da nekome uništite zube zbog eksperimenta. Ali nije bilo davno da su se mnogi ljudi sa invaliditetom smatrali podljudima, što je nekima eksperimentisanje činilo moralno prihvatljivim.
Svako sa invaliditetom se u to vreme smatrao nepotpunim ljudima, tako da su imali manje prava.Takođe se smatralo da duguju državi za svoju brigu.
Elin Bomelen, koja je sprovela istraživanje za potrebe svoje doktorske disertacije ukazala je da su naučnici i doktori koji su učestvovali u eksperimentu uhvaćeni u “klopku” između naučne radoznalosti i jakih političko-ekonomskih pritisaka u to vreme.
Tadašnji stav je bio: mi brinemo o vama, tako da imate obavezu da to vratite zajednici. A jedan od načina da se taj dug otplati je da budete u ovakvoj vrsti eksperimenta.
Medicina u 21. veku i nauka uopšte, napreduje i spašava milione života, dok neko uvek plati cenu. U ovom, blago rečeno neetičnom, zapravo nehumanom i stravičnom eksperimentu tu cenu su platili oni najugroženiji i potpuno nemoćni – deca i ljudi koji su bili pacijenti bolnice Vipeholm.
Zastrašujući eksperiment usred Evrope: Dovedite nam inteligentnu decu do 10 godina
Dodaj komentar