Novi Sad je oduvek važio za prijatan, otvoren i gostoljubiv grad. Toliko ljubazan, da su i lisice odlučile da posećuju neke od njegovih najurbanijih delova.
Otkud lisice, pitaju se Novosađani dok ih sve češće susreću po lokalnim kvartovima. Naravno da je čovek kriv za njihovu neočekivanu socijalizaciju.
– Ljudske aktivnost menjaju namenu prirodnih staništa životinja, uništavaju ih kroz zagađanje i destrukciju, te nije retkost poslednjih godina da dolazi do uništavanja prirodnih staništa gde su životinje pronalazile hranu, sklonište i mesto za razmnožavanje – kaže dr Olivera Bjelić Čabrilo, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta.
Donedavno u kasnim večernjim satima i tokom noći, novosadske lisice redovno su oblizile parkinge, pa čak i šetališta u gradu. Ali, koliko su se odomaćile u Novom Sadu najbolje svedoči ovo lisičje zavirivanje u snimateljsku torbu jedne dopisničke TV ekipe na Petrovaradinskoj tvrđavi u jutarnjim satima dok su čekali uključenje.
– Postavili smo opremu i seli sa strane da sačekamo uključenje. I najpre smo mislili da se pas približava torbi i mikrofonu na njoj. Ispostavilo se međutim da je stvarno lisica. Tako je nonšalantno prišla opremi i onjuškala je, a potom i pokušala da odvuče mikrofon kao da je njen – prepričava snimatelj Đorđe Mladenović.
Sličnih dogodovština sa lisicama imaju i stanovnici naselja Liman, gde su lisice najčešće i viđane. Pretpostavlja se da je čovek poterao lisice u gradove sa jedne strane, a opet sa druge, uz pomoć oralne vakcinacije protiv besnila, omogućio je lisicama da se razmnožavaju u većem broju.
– Besnilo je na taj način gotovo iskorenjeno, a ono je nekad regulisalo njihovu brojnost. Tako da je i njih sve više i one jednostavno u potrazi za tim svojim osnovnim životnim potrebama nažalost i zalaze u gradove – još jednom potvrđuje profesorka Belić Čabrilo.
Hrana iz kontejnera ih privlači u gradove pretpostavlja se, ali to ne znači da ih i u njihovom prirodnom staništu ima manje.
– Lisica ima i na Fruškoj gori i to u mnogo većoj meri nego što mi mislimo. Ima je više i u gradovima, jer ne vidimo mi sve lisice. Pokoju vidimo, ali mnoge zaista ne. Tako da govoriti o njihovom brojnom stanju vrlo je teško, jer se teško i ustanovljava – potvđuje i Milenko Zeremski, direktor “Vojvođanskog lovca”.
Procenjuje se da danas na ulicama Londona živi oko deset hiljada lisica. Zbog vakcinacije od besnila one više ne predstavljaju opasnost kao nekada, ali da li zato i u Novom Sadu treba da ih bude kao i u Londonu? Stručnjaci dodatno upozoravaju da ne treba od njih očekivati da budu kućni ljubimci, niti im dopuštati kontakt sa decom ili psima i mačkama.
Izvor: Blic
Tuča aktivista i lovaca kojima je ubijanje lisica najveća Božićna radost
Dodaj komentar