Sve što treba da znate o pravilnom unosu vitamina D

Vitamin D može da se svrsta u sinonim za dobro zdravlje, zbog njegovog ogromnog uticaja na sveobuhvatno zdravstveno stanje čovekovog organizma. Dokazano je da je vitamin D od presudnog značaja za imunitet, a u doba globalne pandemije virusa, jačanje našeg odrambenog mehanizma treba da bude prioritetnije nego ikada. 

Postoji pregršt dostupnih informacija o konzumiranju vitamina D, a u nastavku razjasnićemo nedoumice i u jedan tekst sakupiti sve one informacije koje treba da znate o pravilnom unosu vitamina D.

Šta je vitamin D?

Specifično vitamin D jača imuni sistem, podstiče pravilan razvoj kostiju, rast zuba, dobar rad mišića i nervnog tkiva. Utiče na apsorpciju minerala fosfora i kalcijuma iz digestivnog trakta, a zatim ih skladišti u skeletni sistem pospešujući njegov razvoj.

Ova simbioza dva minerala u svojoj koegzistenciji sačinjava najveći deo ljudskog skeleta – oko 99% kalcijuma i 85% fosfora u organizmu nalazi se u kostima.

1% kalcijuma se nalazi u cirkulaciji i veoma je važan za nervnu regulaciju, mišićne kontrakcije i srčanu funkciju, dok ostatak fosfora učestvuje u svim metaboličkim procesima u organizmu. 

Kako se unosi vitamin D i u kojoj meri?

Zanimljivo je da D vitamin naše telo proizvodi kada je izloženo sunčevoj svetlosti, i to je naš primarni izvor iz kojeg se “hranimo” ovim vitaminom koji često nazivaju i vitaminom Sunca. 

Dovoljno je 15 minuta dnevne izloženosti sunčevom svetlu za preporučljiv dnevni unos vitamina D, bez krema sa velikim zaštitnim faktorom koji će smanjiti ultravioletno (UV) zračenje.

Pored sunčevog izvora energije postoji i hrana koja u manjoj meri sadrži ovaj vitamin, a u nju spadaju – riba, riblje ulje, sojino mleko, goveđa jetra, jegulja, punomasni mlečni proizvodi, ceđena narandža, žumance, pečurke i kvasac.

Ipak, konzumacijom ovih namirnica nećemo uneti preporučenu dnevnu količinu, pogotovo tokom zimskih i jesenjih dana kada se sunce reko pojavljuje, a to su sezone u kojima najviše gubimo vitamin D iz organizma. 

Stoga stručnjaci savetuju svakodnevni unos suplemenata u vidu tableta, kapsula ili ulja, a dnevna doza vitamina D kreće se u zavisnosti od uzrasta i izražena je u internacionalnim jedinicama, što je na etiketika sraćeno sa “IJ” ili “IU” – u dečijem dobu oko 400 IJ, u odraslom 600 IJ, a u starijem dobu oko 800 IJ.  

Trudnice, dojilje i ljudi sa određenim zdravstvenim problemima mogu imati povećanu potrebu za vitaminom D, pa će tako unositi onoliko vitamina koliko im lekar preporuči u odnosu na njihovo zdravlje. Svakako savetujemo da se savetujete sa doktorom ili farmaceutom o najoptimalnijoj suplementaciji za vaš organizam.

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, pa se preporučuje da ga uzimate uz hranu koja je bogata zdravim mastima poput maslinovog ulja, maslaca ili avokada. 

Koje su posledice nedovoljnog unosa vitamina D?

Ukoliko u maloj meri unosimo vitamin D, posledice se ogledaju u mekim, krhkim i tankim kostima, a mogu izazvati rahitis kod dece koji nastaje nedovoljnom mineralizacijom organizma, kao i osteomalaciju koja predstavlja sličan poremećaj mineralizacije kostiju kod odraslih. 

Postoje razna istraživanja koja su dovela u vezu nedostatak vitamina D i češće pojave infekcija respiratornog sistema i virusa, kao i malignih oboljenja. Poražavajući podatak je da hipovitaminozom vitamina D zahvaćeno od 40% do 50% svetskog stanovništva! 

Koje su posledice prevelikog unosa vitamina D3?

Kada sagledamo sve informacije lako ćemo zaključiti koliko je neophdono unositi vitamin D, prirodnim putem, hranom ili dodacima ishrani. Međutim, u velikim dozama smatra se najtoksičnijim vitaminom, stoga je važno napomenuti da preveliki unos vitamina D takođe može imati negativne posledice po naše zdravlje.

U zavisnosti od količine prekomerne doze vitamina, mogu se javiti depresija, gubitak težine, povraćanje, prekomerna žeđ, visok krvni pritisak a u težim slučajevima oštećenje bubrega i zastoj u fizičkom i umnom razvoju. 

Umerenost je osobina koju trebamo negovati, jer je i voda u velikim količinama toksična za naš organizam, tako da se ne treba voditi logikom da što više unosimo zdravih nutritiva bićemo zdraviji. Preporučena doza postoji za svaki vid leka ili suplementa, stoga uvek pratite upustva vašeg lekara ili farmaceuta.

Koji su glavni oblici vitamina D za čoveka?

Glavni oblici vitamina D bitnih za čoveka su vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (kolekalciferol). Vitamin D2 potiče iz biljnih izvora i često se dodaje namirnicima poput mleka, žitarica i voćnih sokova, dok se vitamin D3 nalazi u hrani životinjskog porekla.

Preporučljivo je da bilo koji oblik vitamina D, i gotovo svih drugih vitamina konzumiramo tokom ili nakon jela, jer je tada proces apsorpcije najaktivniji i samim tim iskoristivost nutritiva je najveća. 

Vitamin D protiv Korona virusa – šta znamo za sada?

Savet stručnjaka je da dodatno konzumiramo vitamin D onda kada nismo često napolju ili nosimo odeću koja pokriva veći deo kože. U slučaju globalne pandemije virusa koji je proizveo masovni karantin, vitamin D se preporučuje za konzumaciju više nego ikada.

Istraživanja vezana za bilo koji aspekt korona virusa i dalje traju, međutim ono što se pouzdano zna je da je nizak nivo vitamina D3 povezan sa rizikom razvoja težeg oblika Kovida-19. 

Premda ovaj vitamin neće pomoći osobi sa težim zdravstvenim stanjem usled virusa, D vitamin poseduje moć jačanja imuniteta koji može direktno uticati da se lakše preleži virus bez ozbiljnijih posledica po zdravlje. 

Uz kombinaciju sa suncem, hranom i dodacima ishrani možemo biti prilično sigurni da unosimo dovoljne količine vitamina D, ali ako želimo da se potpuno uverimo u to, možemo uraditi analizu krvi koja će jasno ukazati da li se njegova količina nalazi u okviru previđenih parametara.