Ljudi od davnina traže načine da umire napetost, strahove, nervozu, loše raspoloženje, učine san lakšim i život manje bolnim. U toj potrazi pribegavali su alkoholu, pa solima broma, pa derivatima barbiturne kiseline, da bi šezdesetih godina dvadesetog veka otkrili benzodiazepine – sedative koji nakon kratkog vremena donose psihičko i telesno smirenje. Upravo iz tog razloga, vrlo brzo dospeli su u sam vrh najčešće korišćenih lekova. Njihova mračna strana dolazi do izražaja kada ljudi počnu da ih koriste “na svoju ruku”, ne vodeći pri tom računa o dozvoljenim dozama.
Svaka kućna apoteka u sebi krije neki od sedativa. Ljudi ih koriste kada osete simptome uznemirenosti, panike, kada su pod velikim stresom ili ne mogu da zaspu. U većini slučajeva bez konsultacija sa doktorom.
Kod nas najveću primenu iz grupe benzodiazepina imaju bensedin, bromazepam, lorazepam i klonazepam. To su najčešći psihofarmaci koji deluju umirujuće na vegetativni nervni sistem, opuštaju, ublažavaju strah i napetost, a neki od njih se koriste i za regulisanje sna. Opravdano ih je, kažu psihijatri, primenjivati samo vrlo kratko, u stanju velikog stresa, kratkotrajne nesanice, kod bolnih stanja. I to u malim dozama. Ukoliko se uzimaju u većim dozama mesecima, ili godinama, a zatim se naglo smanji doza ili se prekine uzimanje, može doći do ispoljavanja apstinencije u vidu uznemirenosti, drhtanja, grčenja mišića, proliva, straha, pa i konvulzija. Ukoliko se ovi simptomi ispolje potrebno je potraziti stručnu pomoć!
Sedativi imaju veoma široku primenu u medicini i važna korisna svojstva. Koriste se i u terapiji hipertenzije, disfunkcije štitne žlezde, gastritisa, kao i u slučaju brojnih bolnih stanja. Međutim, pacijenti ih često i zloupotrebljavaju.Tome nije stalo na put ni uvođenje zabrane izdavanja ovih lekova bez recepta.
Šta kada dođe do zavisnosti?
Danas, kada je tempo života dostigao svoju punu brzinu i doneo stres sa kojim se većina ljudi teško bori, popiti tabletu za smirenje mnogima predstavlja dobar izbor. Moć sedativa da za svega tridesetak minuta opuste um i telo dovela je do njihove velike popularnosti i nekontrolisane upotrebe.
Redovno uzimanje sedativa stimuliše zaštitne strukture u našem metabolizmu koje su odgovorne za ubrzanje raspada leka. Zbog toga osoba već nakon nekoliko nedelja stalnog uzimanja benzodiazepina primećuje da joj dotadašnja doza ne pomaže više tako efikasno i da ju je potrebno povećati. Ovo znači da se stvorila tolerancija na lek i da primera radi bensedin od 5 miligrama više nema početni efekat. Tolerancija na omamljujući efekat sedativa, koji je najizraženiji na početku lečenja, se relativno brzo razvija. Pacijenti koji zloupotrebljavaju lekove za smirenje žele upravo ovaj efekat, pa pokazuju tendenciju ka brzom, često višestrukom povećavanju doza u kratkom vremenskom periodu.
Fizička zavisnost od lekova za smirenje rezultat je metaboličkog prilagođavanja organizma na njihovo redovno unošenje. Rizik za njen razvoj je veći ukoliko se koriste visoke doze (na primer 30 do 40 miligrama diazepama dnevno tokom mesec dana), ukoliko se koriste benzodiazepini kratkog dejstva (midazolama, triazolam, ksalol) i ukoliko postoji ranije uspostavljena zavisnost od druge psihoaktivne supstance ( narkomanija ili alkoholizam).
Za razliku od fizičke, psihička zavisnost od ovih lekova podrazumeva psihološko prilagođavanje na njihovo stalno korišćenje. Za one koji duže redovno koriste ove lekove, oni postaju važan oslonac i glavno sredstvo za „rešavanje” problema i otklanjanje neprijatnih emocija. Bez njih se osoba oseća nezaštićeno, nesigurno, ne može normalno da funkcioniše. Prekid njihovog korišćenja može, stoga, aktivirati brojne strahove, kao što su strah od vraćanja prvobitnih simptoma, strah od gubitka kontrole, strah od apstinencijalne krize… Svi ovi strahovi mogu dovesti do toga da pacijenti samoinicijativno odlažu prekid terapije i nastavljaju nekontrolisano da ih piju bez obzira na štetne posledice.
Ukoliko se razvila zavisnost, preporuka je da se najpre smanji doza leka. Treba, napominju doktori, biti uporan, jer se organizam ne može preko noći naviknuti na život bez sedativa. Ako ste pili lek 3 puta dnevno, počnite da ga pijete 2 puta. Ili ako ste koristili celu tabletu, prepolovite je. Ukoliko imate problem sa spavanjem, probajte sa alternativom. Mogu vam pomoći kapi valerijane, a postoje i kombinacije preparata za nesanicu (valerijana, hmelj i melatonin – prirodna komponenta koju organizam luči da bi nastupio san). U svakom slučaju, za odvikavanje je neophodno tražiti stručnu pomoć i lečiti je uz nadzor lekara.
Najbolja alternativa
Ukoliko koristite sedative svaki put kada osetite napetost, stres, uznemirenost ili ne možete da spavate, možda bi bilo dobro da razmislite o alternativama. Sedativi, osim kada je njihova upotreba indikovana, ne otklanjaju uzroke problema. Oni će vas brzo smiriti, ali kada prođe njihovo dejstvo, svi simptomi su ponovo tu.
Za početak, lekari savetuju terapiju sunčevom svetlosti. Razmaknite zavese i pustite svetlost u sobu, ona deluje ne samo umirujuće, već vraća optimizam i krepi. Dokazano je da sunčan dan uspešno leči blagu depresiju.
U svojoj knjizi „Izlaz iz depresije“ dr Nil Nidli piše da se osim lekova, loša raspoloženja se mogu popraviti fizičkom aktivnošću, načinom ishrane, pravilnim disanjem, pozitivnim razmišljanjem i duhovnošću. Fizičke vežbe ne samo što sprečavaju depresiju, već uspešno pomažu onima koji pate od ove bolesti. Ukoliko ste fizički aktivni, podstičete vaš mozak da luči više serotonina i norepinefina, neurotransmitera u mozgu koji mogu da ublaže depresiju. Vežbanje se posebno preporučuje izuzetno emotivnim ljudima.
U psihoterapiji postoji pravac koji se zove telesna psihoterapija, jer je odavno dokazano da je uzrok depresije pre svega u telu. Ako se primera radi oslobodimo telesne napetosti, promenom u stavu, disanju (lagano i duboko, a ne plitko i kratko), držanju, poboljšaćemo i naše psihičko stanje.
Dr Nidli preporučuje još i ovo: Zamenite negativnu misao pozitivnom, i to odmah, čim se pojavi! Ljudski mozak se može istrenirati i prilagoditi, tako da kada pozitivno razmišljanje pređe u naviku, depresivno može postati stvar prošlosti.
Stručnjaci predlažu i slušanje klasične muzike kao efikasan lek u rešavanju napetosti, stresa i loših misli. Dokazano je da ona popravlja mentalno zdravlje, pa terapeuti preporučuju slušanje ove vrste muzike najmanje sat vremena jednom u dve nedelje. Dok je slušate, kažu, bilo bi dobro razmišljati o važnim događajima i stvarima u životu, uz ukljičivanje imaginacije.
Dobro raspoloženje i energiju možete postići i određenim namirnicama, pokazala su dugogodišnja istraživanja nutricionista i psihijatara. Među njima posebno ističu namirnice bogate ugljenim hidratima poput testenine, peciva, graška, pasulja, žitarica. Lučenje endofrina, zaslužnog za dobro raspoloženje, podstiču omega 3 masne kiseline kojih ima u ribi, sušenom grožđu, urmama. Pomažu i banane, bogate vitaminom B koji čuva živce, tamna čokolada ili kakao!
Magična valerijana
Odlična zamena sedativima, bez nuspojava, su svakako valerijana (pruža olakšanje od visokog stresa i napetosti svojstveno anksioznosti, leči nesanicu), matičnjak (još je u srednjem veku korišćen za ublažavanje stresa, anksioznosti, uspavljivanje, poboljšanje apetita i probave). Istraživanje pokazuje da je 81 odsto pacijenata bolje spavalo nakon uzimanja kombinacije matičnjaka i valerijane u poređenju sa pacijentima kojima je davan placebo. Mogu vam pomoći i kamilica, hmelj, pasiflora, kantarion…posebno kad se kombinuju sa valerijanom. Efekti nastupaju tek nakon 2 do 4 nedelje.
Oprez: Sedativi ne leče depresiju!
Benzodiazepini nisu lekovi kojima je moguće izlečiti depresiju, jer nisu antidepresivi. Stoga se kod osobe koja pati od depresije, a uzima sedative, mogu pogoršati depresivni simptomi. Sedativi su prihvatljivi samo kratkotrajno, kao dopunski lek u lečenju anksioznih, depresivnih i drugim mentalnih poremećaja, ali ni u tom slučaju ne smeju se koristiti dugotrajno bez prekida. Depresija se leči antidepresivima koji postižu svoj učinak tek za 2, 3 nedelje.
Dodaj komentar