Švajcarci se najzdravije hrane, jedu po ceo dan, a jedna namirnica je obavezna

Teško da bismo ikada pogodili.

Švajcarska ishrana se smatra jednom od najzdravijih na svetu – daleko je ispred suseda Nemačke i Francuske, prema Blumbergovom globalnom indeksu zdravlja.

Švajcarska ishrana ima strukturu kao malo koja zemlja.

Zmorge (doručak) je brz i lak obrok koji se obično jede oko sedam ujutru. Hleb, sir, voće i kafa su tradicionalni izbori. Ovas u mleku sa narendanim jabukama je takođe popularan.

Zmorge je zamišljen kao obrok bogat mastima. „Naći ćete mleko, sir i puter u skoro svakom obroku u Švajcarskoj“, rekla je Karolin Hostetler, vlasnica prodavnice kvalitetnog sira u Švajcarskoj.

Švajcarski sir nije samo superiorniji po ukusu, već i po zdravstvenim prednostima – nešto što nutricionisti nazivaju alpskim paradoksom.

Znuni je švajcarska nemačka reč koja je skraćenica za „zu neun“, što bukvalno znači „u devet sati“. Užina sredinom jutra je obično kroasan sa drugom šoljicom kafe.

U mnogim švajcarskim kompanijama čak se podstiče zaposleni da uzmu kratku pauzu i druže se jer se veruje da to poboljšava produktivnost.

Zmittag (ručak) nije samo topli obrok koji se servira u podne, već sliži i kao sat vremena za opuštanje. Nije neuobičajeno da deca idu kući iz škole, a zaposleni napuštaju kancelariju. Čak se smatra nepoštovanjem praviti buku tokom „Zmittaga“, pa se sva gradnja prekida u vreme ručka.

Supa od povrća ili jelo od mesa su popularni izbori. Prema studiji Univerziteta u Ženevi, Švajcarci imaju tendenciju da jedu više lokalno, sezonski i održivije od većine Evrope. Švajcarski farmeri tradicionalno koriste manje pesticida i genetski modifikovanih organizama (GMO), iako se samo 15 odsto njih potrudilo da dobije sertifikat kao „organski“, rekla je Anja Konstien, zaposlena u onlajn prodavnici organskih švajcarskih proizvoda.

„Proizvodi iz organske poljoprivrede sadrže više vitamina, poput vitamina C i fitokemikalija koje reaguju kao antioksidansi u ljudskom telu“, rekla je Konstien i dodala da „meso sadrži manje masti i nema antibiotika“.

Naučnici su otkrili da su pacijenti kojima je dijagnostikovana depresija uveliko poboljšali svoj nivo sreće konzumirajući neprerađenu hranu u odnosu na pacijente koji su dobijali podršku jedan na jedan i koji su bili uključeni u društvene aktivnosti.

„Nezdrava ishrana – bogata trans mastima, šećerom i prerađenom i rafinisanom hranom – povećava rizik od depresije jer lišava mozak potrebnih hranljivih materija“, pišu stručnjaci.

Zvieri ili „u četiri“ je popodnevna užina koja može biti voće i orašasti plodovi za odrasle, ali je često čokolada za decu koja završavaju školski dan.

U Ženevi možete skoro da podesite sat na trenutak kada vidite roditelje kako svojoj deci daju kolače ili slatkiše za njihov popodnevni „gouter“ (francuska reč za užinu).

Švajcarci nisu izmislili čokoladu, ali su poboljšali recept koji je kružio Evropom 1800-ih. Švajcarski proizvođač čokolade Daniel Piter dodao je mleko u prahu koji je razvio kolega Henri Nestle 1875. godine i stvorio prvu mlečnu čokoladu, piše Stil Kurir.

Godine 1879, Rudolf Lindt ga je dodatno poboljšao koristeći svoju novopatentiranu mašinu kojom je stvorio teksturu koja se zove „topi u ustima“.

Uređaj, koji se i danas koristi, zagreva i meša čokoladu koja je prozračuje i ublažava gorčinu. Iako mala Švajcarska ne može da prati Nemačku i Italiju kada je reč o kilogramima godišnje izvezene čokolade, Švajcarci zauzimaju prvo mesto u drugoj kategoriji: kilogrami potrošene čokolade. Švajcarci pojedu 12 kilograma čokolade po glavi stanovnika godišnje – više nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

Znacht ili „noću“ je često hladan obrok za večeru sastavljen od ostataka, narezaka, sira, vekne hleba i čaše lokalnog vina.