Što je nekima jedina šansa za roditeljstvo u Srbiji je krivično delo

Surogar roditeljstvo u Srbiji je strogo zabranjeno, iako je mnogim parovima to jedina šansa da se ostvare kao roditelji. Takođe, i u ustavu države Srbije piše “Svako ima pravo na rađanje deteta”. Iako zvuči lepo, u praksi to nije slučaj.

O ovom kapitalnom problemu pisala je Andriana Janković za Original magazin.

Zbog izbornih krađa nisu zabranjeni izbori, zbog manipulacija imovinom nije zabranjena privatna imovina, zbog lažnih testamenata nije zabranjeno nasleđivanje, zbog korumpiranih univerzitetskih nastavnika nikome ne pada na pamet da zatvara univerzitete, zbog internetskih zloupotreba nije zabranjena upotreba interneta, a zbog saobraćajnih udesa, saobraćaj motornim vozilima nije nigde zabranjen.

Međutim, kada je u pitanju stvar krucijalno važna za postojanje čoveka (onog čoveka koji te iste zakone piše i krši), kada je u pitanju poslednja slamka spasa onima koji ne mogu da dobiju dete na prirodan način ili vantelesnom oplodnjom, tada odlučimo da nešto zabranimo, pozivajući se na potpuno irelevantne razloge, kao što su zloupotreba, malverzacije ili novčana korist surogat majke… Tako loše povučeni potezi postaju pogrešne smernice koje, već izmučene parove, često odvuku na pogrešan put – put u drugu državu, na crno tržište, put kroz tunel iz koga se svetlo teško, ili gotovo nikad ne vidi.

“NIČIJE DETE”

Nemate mnogo opcija ukoliko ste se zadesili u Srbiji, a ne možete da dobijete dete prirodnim putem. Zvuči jezivo strašno, ali je nažalost tako. Osim vantelesne oplodnje ili usvajanja, nemate više nijednu mogućnost. Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) zabranjuje surogat roditeljstvo u Srbiji. Ukoliko biste tumačili slova zakona, shvatili biste da će se svako ko u postupak BMPO uključi ženu koja ima nameru da posle rođenja dete ustupi nekom drugom, kazniti zatvorom od tri do deset godina. Još plastičnije: ukoliko u Srbiji želite da imate dete, a spletom nesrećnih okolnosti nemate matericu ili jajnike, možete završiti “iza rešetaka”.

– To u praksi znači onemogućavanje dobijanja deteta vantelesnom oplodnjom tipa surogat materinstva, što za mnoge znači eliminaciju jedinog preostalog rešenja da dođu do željenog potomstva. To takođe znači da će sigurno neki od njih pokušati u susednim zemljama da dobiju potomstvo putem surogat roditeljstva, takođe i da će u Srbiji ući u sivu ili čak i crnu zonu ilegale prihvatajući zakonski nedozvoljene aranžmane nesavesnih medicinskih i pravnih profesionalaca – objašnjava za “Original” dr Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu.

U oba slučaja potrošiće enormne sume novca (da ne pominjemo vremena i sopstvenog zdravlja), ne toliko za uslugu surogat majki, već najviše za izigravanje raznih zakona, podmićivanje profesionalaca i zaposlenih u institucijama.

– Najgore što može da se desi je dobijanje “ilegalnog”, ničijeg deteta. Deteta koje ne može da se u pravnom smislu smatra detetom svojih bioloških roditelja (npr. po otkrivanju da je plod nedozvoljenog surogatstva), niti je dete surogat majke, koje ostaje bez ikakvih ličnih dokumenata, bez roditelja, a možda i bez državljanstva – upozorava dr Mršević.

O ZLOUPOTREBI

Kada se pomene surogat roditeljstvo, do sada se najviše govorilo o zloupotrebama siromašnih žena koje će, prinuđene svojom nezavidnom materijalnom situacijom, biti prinuđene da na tržište iznesu jedino što imaju, a to su usluge sopstvenih materica i sopstvenog tela. Taj moment otpao bi zakonskim eliminisanjem komercijalnog tipa surogastva. Za to je, logično, potrebno imati uređen zakon.

– Zakonska preciznost eliminiše zloupotrebe, kada su zakoni tako koncipirani da spreče zloupotrebe, da spreče bogate da turistički idu u zemlje trećeg sveta i kupuju potomstvo. Onima koji stavljaju primedbe da će legalizovano surogat materinstvo dovesti do zloupotreba, odgovaram da je vrlo dobro poznato na sijaset svetskih primera, da su najveće zloupotrebe moguće baš tamo gde zakona nema, a ne gde ga ima. Tamo gde postoji zakonska regulativa, moguće je odredbe zakona menjati i prilagođavati konkretnim prilikama, usavršavati i doslednom primenom onemogućiti, sankcionisati i obeshrabtiti pokušaje zlopotreba – ističe dr Zorica Mršević, podsećajući da nema zakona i prava koje se ne može zloupotrebiti ili izigrati.

Lečenje muške neplodnosti se smatra etički i zakonski prihvatljivim, a rešavanje ženske neplodnosti je krivično delo

U svemu ovome, postavlja se pitanje – zašto bi samo surogat roditeljstvo bilo zabranjeno zbog eventualnih, hipotetitčkih zloupotreba, umesto da bude, upravo zbog mogućeg sprečavanja zloupotreba, regulisano uz uzimanje u obzir najboljih zakonskih rešenja i praksi u drugim zemljama?

– Tu svakako treba napomenuti da su se zlopotrebe koje su se dešavale, dešavale pre donošenja zakonskih regulativa jer je surogat roditeljstvo ona situacija u kojoj je tehnologija išla bržim koracima od stvaranja društvenih normi i samim tim zakona – smatra naša sagovornica.

Tamo gde se požurilo s primenom mogućih tehnika asistirane oplodnje, a da je nije pratila pravna regulativa, dešavale su se razne zoupotrebe, jer ništa nije stajalo na putu eksploatacije i zloupotrebe surogat majki (ali i nameravanih roditelja), razvijala su se razna crna i siva medicinska tržišta uslugama surogatstva.

– Zbog tih negativnih iskustava zemalja u kojima se taj vid neplodnosti primenjivao, a da je nije pratila adekvatna pravna regulativa, postoji dosta osporavanja potrebe da se surogat roditeljstvo uvede u Srbiju, posebno od strane konzervativnih “zaštitnika zdrave porodice, patrijarhalnih vrednosti i srpske tradicije” – kaže dr Mršević.

PRAVO NA SREĆU

Parovima koji žive u Srbiji a ne mogu da na prirodan način dobiju potomstvo, niti su kandidati za vantelesnu oplodnju i ne želi da usvoje dete – ukinuto je pravo na sreću. Želja za surogat majkom u našoj zemlji se smatra nekom vrstom luksuza ili pak tvrdoglavog inata da ne prihvate realnost sopstvene neplodnosti.

– Podsetila bih da je jedno od osnovnih prava ljudi da tragaju za srećom. Bitno je da države garantuju, ne sreću, već otvorene mogućnosti da svi koji njoj streme, imaju šanse da je i ostvare, i da postoji mnoštvo načina pomoću kojih bi društvo došlo do sreće. Jedan od Prednacrta građanskog zakonika, koji se odnosi na surogat materinstvo, imao je za cilj legalizaciju surogat roditeljstva kao jednog od načina za lečenje neplodnosti, jer prema Ustavu svako ima pravo na rođenje deteta. Ljudi koji žele decu i imaju pravo da je imaju, u ostvarenju te svoje želje vide dozvoljen i prihvatljiv način ostvarivanja lične sreće, ali pritom ne žele da ta njihova sreća počiva na eksploataciji, krađi ili zločinu – pojašnjava naša sagovornica.

Poruka onima koji psuju i biju svoju decu: Manijaci, prestanite!

KOME JE SUROGAT NAMENJEN

Surogat roditeljstvo je oblik lečenja neplodnosti, vid vantelesne oplodnje, i zakonski ne postoji mogućnost izbora načina začeća i rađanja, tako da uopšte nije namenjeno ženama koje mogu da začnu i rode dete prirodnim putem ili putem drugih metoda lečenja neplodnosti.

– Namenjeno je ženama koje mogu da začnu, tj. mogu da proizvedu jajnu ćeliju, ali iz zdravstvenih razloga ne mogu da nose i rode dete, kod kojih se više prethodnih trudnoća završilo spontanim pobačajima, ili ženama koje nisu ni u mogućnosti da začnu, odnosno da proizvedu jajnu ćeliju – kaže dr Mršević.

Pitanje surogata pozitivno je rešeno u mnogim zemljama regiona, Evrope i šire. Naime, surogat roditeljstvo je dopušteno u Ruskoj Federaciji, Ukrajini, Estoniji, Grčkoj, Izraelu, Rumuniji, Slovačkoj, Poljskoj, Gruziji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Luksemburgu, Holandiji, Australiji (u državama Viktorija i Kvinslend), u nekim državama SAD, Indiji…

A dugotrajnost postojanja pravne regulative ovog instituta koje se meri decenijama, predstavlja primere dobre prakse koji bi svakako mogli da nađu primenu i u Srbiji.

Svako ko u postupak biomedicinski potpomognute oplodnje (BMPO) uključi ženu koja ima nameru da posle rođenja dete ustupi nekom drugom, kazniće se zatvorom od tri do 10 godina

– Na etički sporna pitanja surogat materinstva uglavnom se odgovara postojanjem medicinskog opravdanja, kao i postojanjem ustavnopravne i zakonske zasnovanosti tog instituta koji se uklapa u postojeći pravni okvir Srbije. Ustavno i porodično pravo opravdavaju taj oblik veštačke oplodnje, jer se time štiti pravo na zasnivanje porodice. Eventualna zabrana surogat materinstva predstavljala bi povredu ustavnog prava na rađanje – upozorava dr Zorica Mršević.

U zemljama u kojima je surogat materinstvo dozvoljeno zahteva se uglavnom da je surogat majka zdrava, ponegde se precizira uzrast od 20 do 40 godina, a ponegde se zahteva samo njen punoletstvo. Negde je uslov da je potencijalna surogat majka već rađala i da ima decu, negde da je udata i da se njen suprug saglasio sa surogatstvom.

– Treba imati u vidu i da su trećina surogat majki krvne srodnice ili dobre prijateljice majke primaoca. Negde surogat majke mogu da budu srodnice bioloških majki, a negde je to zabranjeno. Svuda je uslov postojanje sporazuma koji se potpisuje u vidu ugovora između surogat majke i budućih roditelja kojim se na tipski način regulišu uzajamna prava i obaveze – pojašnjava dr Mršević.

U uporednopravnim rešenjima se uglavnom zabranjuju prekogranični i komercijalni aranžmani, tj. “surogat turizam”, kao i plaćanje usluge surogat majke, već se omogućava samo naknada troškova udobne i zdravstveno na svaki medicinski savremeni, dostupan način podržane trudnoće, porođaja i postporođajnog oporavka.

– Većina zemalja u kojima je dozvoljeno surogat materinstvo uslovljava se dozvolom uglavnom tzv. altruistički tip, dakle isključuje se komercijalni aranžmani ma kog tipa, odnosno naplaćivanje usluge “iznamljivanja” materice. Zabranjuje se ne samo naplaćivanje, već i reklamiranje surogat materinstva. Deo sporazuma je i obaveza surogat majke da po porođaju preda novodođenče biološkim roditeljima, kao i obaveza bioloških roditelja da to dete prihvate u pravnom i faktičkom pogledu kao svoje – priča dr Zorica Mršević.

Tu treba napomenuti da su svi vidovi roditeljstva, kao što su kvaliteti roditelja, emotivna povezanost, toplina i odgovornost majke prema detetu – bili u istraživanjima bolje ocenjeni kod bioloških roditelja koiji su dete dobili uz pomoć surogat materinstva nego kod onih drugih “prirodnih”.

– Deca rođena od surogat majki ne pokazuju razlike u ponašanju, temperamentu, opštoj aktivnosti, prilagodljivosti novim situacijama i predvidljivosti reakcija u odnosu na decu iz “prirodnih” porodica, što je u celoj situaciji i najvažnije – kaže naša sagovornica.

VID SOLIDARNOSTI

Surogat roditeljstvo je, pre svega, vid solidarnosti među ženama, institut koji žene široko podržavaju. U nekoliko navrata sprovedene i ponovljene ankete među ženama na pitanje da li bi u situacijama nemogućnosti da iznesu trudnoću razmišljale da koriste surogat materinstvo − daju nedvosmislen odgovor da bi velika većina njih smatrala surogat roditeljstvo spasonosnim rešenjem.

– Ko može sebi dati za pravo da zabrani drugom da postane roditelj, ako se, zahvaljujući razvoju bio-medicine, neplodnost, podjednako i muška i ženska, mogu uspešno lečiti i omogućiti rađanje, i zašto prihvatiti samo lečenje muške neplodnosti kao etički i zakonski prihvatljivo, a lečenje ženske neplodnosti smatrati neprihvatljivim – kaže Mršević.

Shodno tome, u korist rađanja, u korist omogućavanja novog života, u korist podrške svima koji nastoje da ostvare svoje pravo na roditeljstvo, potrebna je detaljna i adekvatna pravna regulativa, a ne pravno ignorisanje ili još gore, pravne zabrane.

DETE BEZ “STOMAČIĆA”

Priča se da je navodno moguće, uz “podmazivanje” procesa, dobijanja papira za dete u Rumuniji, Republici Sprskoj i Crnoj Gori. Zar Srbiji toliko nije stalo do rađanja dece da potencijalni roditelji moraju da potežu za takvim, prekograničnim i ilegalnim rešenjima? Zar naša zemlja ima za cilj da žena koja želi da postane majka, a ne može, sedi kod kuće devet meseci i pazi da je niko ne vidi jer – kako objasniti komšinici odakle ti dete bez trudničkog stomaka? I ovde nije problem samo “šta će selo reći”, već što te iste komšije kada vide dete, a nisu videli stomak, mogu da prijave ovaj slučaj i da roditelji ostanu bez deteta koje su toliko želeli.

– Smatram da zakonski dobro regulisano surogat roditeljstvo predstavlja dragocenu pomoć onima koji iz medicinskih raloga ne mogu da dobiju potomstvo. Tamo gde nema zakona vlada bezakonje. Zloupotrebe u pogledu surogat materinstva mogu da se spreče samo zakonom, a ne potpunim odsustvom zakona, odnosno slepom zabranom, koja upravo sa svoje strane predstavlja plodan ambijent za razne vrste zloupotreba – kaže dr Mršević.

Zbog negativnih iskustava zemalja u kojima se surogat roditeljstvo primenjivalo, a nije ga pratila adekvatna pravna regulativa, postoji mnogo protivnika – kaže dr Zorica Mrševi.

A u crnoj zoni nepostojećih zakonskih regulativa i zabrana, poznato je u Kriminologiji, cveta kriminal svih vrsta pa i onaj najteži, koji rezultira gubitkom života. Sve je to upravo ono što ne želimo, što ni jedno društvo ne želi. A u osnovi sve te kriminogene džungle nalazi se samo jedna normalna, prirodna i opravdana ljudska želja za potomstvom.

– Zar je to toliko strašno da one koji žele svoju decu treba eliminisati iz kruga poštenih građana i gurnuti ih preko ruba zakonitosti u kandže organizovanog kriminala i kriminalaca – pita se naša sagovornica.

PROTIVNICE SUROGATA

Konačno, treba reći i nešto o pritivnicama (da, u ženskom rodu) surogatstva.

– To je jedan deo feministkinja Srbije koje pretendujući da su predstavnice svih domaćih feministkinja, koriste sva sredstva da spreče legalizovanje surogat materinstva. Pozivaju se kao na glavni argument, uglavnom na stara švedska iskusva postojanja zloupotreba do kojih je dolazilo pre pravnog regulisanja surogatstva u toj zemlji. Pritisak koje su one, sa pozicija navodne zabrinutosti za moguću eksploataciju Romkinja, izvršile na nadležne institucije, dovele su do nastavka apsurdne situacije zabrane surogatstva, stvaranje i održavanje u javnosti predstave da se radi o kontroverznom institutu koji se protivi pravima žena – upozorava dr Zorica Mršević.

To je dovelo i dovodi, ističe ona, do svih zloupotreba i negativnih pojava koje iz toga proizilaze, a pre svega do onemogućavanja poslednje šanse onima koji do potomstva ne mogu da dođu na bilo koji drugi način.

KO JE SUROGAT MAJKA

– Princip surogacije se sastoji u tome da surogat majka nosi genetski tuđe dete, ali dalji postupci sa medicinske strane se ne razlikuju od uobičajenih postupaka kontrole trudnoće, samog porođaja i perioda nakon toga. Surogat majke su osobe ženskog pola koje “pozajmljuju” svoju matericu parovima koji ne mogu da imaju dece, jer supruga ima određene probleme medicinske prirode, a usled kojih ne može da rađa. Kao najčešće indikacije za surogat materinstvo navode se nedostatak materice i onkološka oboljenja žene – kaže za “Original” dr Zorica Mršević.

Surogat majka je, dakle, žena koja sporazumno prihvati da iznese trudnoću nastalu usađivanjem oplođene jajne ćelije buduće biološke majke deteta.