Posle pola godine borbe, građanski pokret „Odbranimo našu okolinu – Védjük meg környezetünket“ uspeo je da utiče na to da se plan sadnje drveća na gradsoj plaži u Senti promeni, te će sada umesto ekološki bezvredne klonske topole biti posađene autohtone duhoživeće vrste.
U dopisu koji je JVP „Vode Vojvodine“ uputilo građanskom pokretu „Odbranimo našu okolinu – Védjük meg környezetünket“ navodi se da će plan biti korigovan i da će se izaći u susret njihovim zahtevima. Nakon što su se mesecima borili da se na gradskoj plaži nađe pravo drveće umesto klonskog namenjenog za seču, čini se da su Senćani dobili ovu bitku.
„Umesto evroameričke topole koja je bila predviđena za sadnju, biće posađene sadnice bele topole. Predviđeno je da bude zasađano 2.648 komada bele topole i 1.882 komada vrbe. Ove korekcije već su unete u Izvođački projekat za ovu gazdinsku jedinicu“, piše u dopisu „Voda Vojvodine“.
Kako se navodi, ovaj dogovor je postignut na zajedničkom sastanku, a prilikom izrade nove šumske osnove Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode biće predložene izmene koje će podrazumevati sadnju domaćih vrsta umesto klonske topole, piše 021.rs.
„Napominjemo da izmene osnova za gazdovanje šumama zahtevaju procedure koje dugo traju i to do sada sigurno ne bi bilo gotovo, a s druge strane postavlja se pitanje finansiranja, jer to u programu preduzeća za ovu godinu nije bilo predviđeno, pa ni po tom osnovu ne bi bilo moguće“, zaključuje se.
Inicijativu je podržala lokalna samouprava opštine Senta, a zauzela se i lokalna samouprava opštine Čoka.
Mina Delić iz pokreta „Odbranimo našu okolinu“ kaže da je, za početak, veliki uspeh i to što se neće saditi evroamerička topola koja je ekološki bezvredna.
„Treba naglasiti da su i sadnice bele topole i bele vrbe, kojima će se ovaj teren pošumljavati, zapravo selekcionisane. Odnosno, ništa ovde nije baš u potpunosti prirodno. JVP ‘Vode Vojvodine’ sadnice nabavlja iz svoja dva rasadnika. Da se razumemo, rasadnici na ovim prostorima su većinski orijentisani ka proizvodnoj funkciji šuma, te se takve sadnice i neguju. Ali i ovakva selekcija navedenih vrsta je prihvatljiva i kroz dugoročni program se može napraviti vertikalno složena, višespratna struktura, koja će zaista moći da se nazove pravom šumom“, objašnjava sagovornica.
Dodaje da se nada da će građani učestvovati u izradi novih Osnova za gazdovanje šumama i dati svoje predloge, kao i da će se zalagati da se šuma ne obnavlja čistom sečom, te da se na više delova terena posade višegodišnje sadnice hrasta lužnjaka.
„Ove šume u plavnim područjima su, nažalost, zbog intenzivnih ljudskih aktivnosti izgubile sposobnost da se u potpunosti same obnavljaju. Stoga im je potrebna pomoć. Ali ne na onaj način kojim se nadležna preduzeća služe. Najlakše je i ekonomski najunosnije očistiti teren od stare devastirane autohtone šume i na njeno mesto podići plantažu klonskih topola, a najteže je i finansijski izuzetno zahtevno područje prethodno decenijama uništavano sa ovakvim plantažama vratiti u autohtonu šumu. Sa svakim uklonjenim stablom tehnički gledano prezrele vrbe na čije mesto sadimo klonsku topolu ova država sebi povećava ceh koji će u budućnosti morati da plaća sa kamatom“, ističe Delić.
Naglašava da je uzan pojas šuma u plavnom području reke Tise jedina šumska površina u centralnom delu Vojvodine i da, kao takva, ima pozitivan uticaj na ublažavanje posledica klimatskih promena i povoljno utiče na celokupan ekosistem na teritoriji pokrajine.
„Ono što je jasno jeste da javnost aktivnije treba da učestvuje u donošenju odluka državnih organa i institucija, koje se tiču njihove okoline i života. A svih nas se tiče. Državni aparat postoji da bi bio u službi građana i njihove životne sredine, a ne obrnuto. Procedure, programi, planovi, sve bi trebalo da bude transparentnije i da poziv na javni uvid ne mora da se kopa po internetu, već da zaista bude u fokusu. Problem je i što su građani građanski needukovani. Civilno društvo je uspavano, država se doživljava kao status quo, po principu ne diraj lava dok spava. Svako preispitivanje donosioca i njihovih odluka vidi se kao dokonost pojedinaca. I što je rekao jedan moj prijatelj, ekološki aktivista – ima ko da povede, ali nema ko da sledi. Dokle god javnost ne reaguje kako to i dolikuje jednom demokratskom društvu, dok se pojedinci voljni da se bore za javni interes omalovažavaju i njihov trud i zalaganje umanjuju upravo od strane sugrađana, komšija, poznanika, država takvu javnost neće shvatati ozbiljno. A promene dolaze upravo odatle – da država poštuje svoj narod i svoju životnu sredinu“, zaključuje Delić.
Podsetimo, pre pola godine pokret „Odbranimo našu okolinu“ pokrenuo je peticiju da se nakon seče klonske topole na gradskoj plaži u Senti ova površina pošumi autohtonim dugoživećim vrstama, a podržala ih je i mreža „Pošumimo Vojvodinu“.
Dodaj komentar