Magazin

Poljubio sam je i otišla je u školu: Potresno svedočenje oca devojčice ubijene u Ribnikaru

ribnikar-skola
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Na početku ročišta koje se vodi protiv osumnjičenog dečaka koji je 3. maja izvršio masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar”, kao i njegovih roditelja, i školske ustanove svedočila je porodica ubijene devojčice (11) koja je tog dana bila dežurna, piše Kurir.

Ivan Božović, njen otac, detaljno je opisao kakav je bio njihov život pre tog kobnog 3. maja, kao i taj kritični dan, a potom i kako izgleda sada njihov život bez nje.

– 3. maj je bio kao i svaki drugi školski dan, ništa nije slutio da će se ovako nešto desiti. Dan pre toga došli smo iz Soluna, spremala se za slikanje koje je bilo tog dana, znate bila je lepa nosila je neku suknjicu, ja sam je oblačio. Poljubio sam je i otišla je u školu, a ja sam otišao po psa koji je bio na čuvanju jer smo bili na putovanju. Pozvala me je u 8.33 sati, tada mi je rekla da je dežurna i da njoj i drugarici kupim nešto iz Meka jer je to običaj za dežurne učenike. Rekao sam joj da ću joj doneti pare u povratku pa neka same naruče šta žele. U međuvremenu zvala me je supruga Nina i uspaničeno rekla da je bila pucnjava u školi. Odmah sam krenuo ka tamo, znate imate osećaj besa, počeo sam agresivno da vozim, ne znam šta se dešava. Znate, ona je dežurna sedi pored vrata ulaznih, mora da je nešto loše, ali kako da vam kažem, ne slutite da su loše vesti. Ipak dođete malo sebi iako ste uznemireni – započinje svoje bolno svedočenje otac ubijene devojčice i dodaje:

– Dolazim pred školu već se stvorila gužva, nekako ne znam gde da je tražim, ja sam na jednom ulazu supruga na drugom, čekamo. Tada dolazi i moj sin sa treninga. Znate, vi sve vreme nešto čekate, taj osećaj isčekivanja je strašan. Potom dobijamo informaciju da je bila pucnjava i da ima povređenih. Čujemo da je u Tiršovoj nekoliko dece, tada odlazim tamo. Sve vreme ste u nekoj agoniji koja dugo traje, prolazi vreme a deteta vam nema.

Kako je dalje naveo, nakon Tiršove odlazi na Klinički centar gde shvata da ni tamo nije njegovo dete.

– Vraćam se kod škole možda tamo imaju informaciju, opet to iščekivanje, tada saznajem da je ubijen čuvar Dragan. Znate, nekako osećaj da nešto nije dobro, jer vaše dete sedi druga klupa od tog čoveka koji je tu – kaže on i dodaje:

– Tada saznajemo da je osmoro dece ubijeno, čekajte, osmoro je baš puno dece… Tada mi je prišla novinarka i rekla da svi koji nisu našli svoju decu dođu u stanicu policije na Vračaru, tada sam znate šta, peške, trčao i nisam stao. Trčao sam da vidim da li je moje dete, šta će da mi kažu. Ali tamo već shvatam šta se dešava kada sam video majku devojčice koja je dežurala tog dana sa mojom ćerkom. Znao sam, nekako shvatio sam i utrčao u tu sobu iako me još nisu prozvali i rekao im: “Recite mi ja više ne mogu da čekam!” Tada su mi saopštili da je moje dete ubijeno. Verujte, tada sam prestao da slušam šta su pričali, pozvao sam suprugu i rekao joj: “Nema više naše ćerke.”

Podsetimo, današnje ročište se odnosi na parnični postupak koji je usledio nakon prijave 27 članova porodica ubijenih u OŠ “Vladislav Ribnikar” koji su podneli tužbu protiv dečaka ubice, njegovog oca, majke i protiv škole.

Optužnicom koju je ranije rešenjem potvrdio i Viši sud u Beogradu, ocu dečaka na teret je stavljeno teško delo protiv opšte sigurnosti, majci nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje oruzja i eksplozivnih materija, dok se vlasnik i instruktor u streljani u kojoj je maloletni ubica sa ocem vežbao gađanje na teret stavlja davanje lažnog iskaza.

Direktorka Ribnikara podnela ostavku, zdravstveni razlozi ili pritisci?

Čitajte Luftiku na Google vestima

Share via
Copy link