Kolumne Koronavirus

Stvarno, ko još treba da umre?

Do danas je u Srbiji od posledica virusa korona, po zvaničnim podacima ukupno umro 4321 čovek (pri čemu ovog puta ostavljam po strani stvarni broj umrlih).

“Kad su znali da prodaju maglu, valjda će znati i da kupe polovne snove, mada nikako ne mogu da smislim cenu koja bi pokrila troškove saznanja da smo odmalena sanjali u prazno.” Đ. Balašević

Svaka smrt je tragična, ali taj jedan čovek je prelio čašu. Jedan jedini, neponovljivi, koji je u tuzi i šoku objedinio ceo Balkan i šire. Skrhana tom vešću i ceo dan slušajući njegove neponovljive hitove, mota mi se po glavi jedno pitanje: Ko još treba da umre?

Ko još treba da umre da bi ljudi shvatili da se virus ne igra, da je podmukao, i postaje sve veštiji? Da ironija bude veća, da li svi koji se okupljaju da odaju počast velikom Balaševiću, stvarno ne shvataju da čineći to bez zaštitnih maski i distance, pretvaraju taj skup u skup podrške virusu korona od koga je i umro?

Počast mu svakako treba odati, trg posvetiti, spomenik dignuti, tu nema dileme. Ali da li su ljudi postali toliko egocentrični da nemaju ni trunku obzira prema drugima? A i kad imaju, ta trunka je kratkog veka pa kad im postane “dosta korone” noćni provod postaje bitniji od života! Kako i kada je kolektivna svest o ličnoj odgovornosti napustila ove prostore??? Do juče je provod na tajnim “korona žurkama” za “COVID elitu”, danas uplakani pevaju pesme, a od sutra na gondolu starim tempom. Čast izuzecima.

Da li su ljudi toliko nadmeni da neobrazovani smatraju da znaju najbolje, bolje i od naučnika sa diplomama ili lekara koji su život dali? Ili su izmanipulisani da veruju u neistine ili obrazovani preko interneta pa smatraju da je postojanje virusa ili funkcionalnost vakcina stvar nečije vere ili mišljenja? Ili je u Srbiji diploma postala toliko obezvređena, parče papira koje ništa ne znači?

Pa autor ovog teksta, doktor nauka iz oblasti epidemiologije sa prestižnog Erasmus univerziteta postaje “neka žena iz Holandije koja svaki dan drži predavanja jer je naučena da nikada ne može za svoju zemlju da kaže da je uspešna i dobra” kako bi to rekao predsednik Srbije na nacionalnoj televiziji. Da apsurd bude veći pa i sramota te izjave, tu istu ženu “iz Holandije” je pre nekoliko godina država Srbija poslala na usavršavanje u Holandiju preko projekta koji je za cilj imao edukaciju lekara iz oblasti epidemiologije i javnog zdravlja, sa ciljem da se isti vrate i primenjuju naučeno i pomognu svojoj zemlji. Samo jako je teško pomoći nekome ko tu pomoć odbija.

Ko još treba da umre da bismo prestali da se igramo pandemije i da bi Krizni štab i Vlada preduzeli nešto i odgovarali za svoja nedela? Da li je 4321 osoba previše, 4321 protraćen život, 4321 uništena porodica nedovoljan razlog? Još malo je kraj februara, treći talas još nije gotov, očekivani predah nije došao, a mi već vidimo ponovni rast zaraženih, svaki dan sve više. I dalje se malo testira, procenat pozitivnih se već četiri meseca nije spustio ispod 15.

Broj umrlih lekara samo raste, sada već 107, a kako i ne bi kad ni oni nisu videli predah, iznevereni i iscrpljeni od višemesečnog mukotrpnog rada. Samo dnevni broj umrlih ljudi stagnira, svaki dan isti broj, kao da se kazaljka zaglavila. Slučajnost? Kada je rejting bitan, sve može.

Ponovo se vraćamo na istu priču iz oktobra, na urgentnost aktivnog nadzora i revnosnog i postepenog primenjivanja mera. Ne može se 10 dana većati da li će se za 20 dana organizovati sednica da se veća o donošenju novih mera za 30 dana koje će se možda primeniti za 40.

A u međuvremenu, ne mogu se kriviti samo građani za to što su neodgovorni ili radoznali da vide spomenik, gondolu, patrijarha ili utakmicu. Isto kao što se ne mogu mere primenjivati selektivno, kad odgovara i kome odgovara. Kada će se i kako pomoći lekarima i suzbiti ova epidemija ako protokoli ne važe, mediji ne postoje, nauka se ne sluša a zakon ne primenjuje?

Bio je genije, a dozvolili smo da umre! Ko još treba da umre???

Rečima velikog Balaševića:

“Dno dna. Kliče se nebulozama.

Dno dna. U inat dijagnozama.

Dno dna. Al’ sve je to već viđeno.

Dno dna. Svi trpimo postiđeno.

Dno dna. No, i spore sveće dogore i film se prekida…”

Pametnom dosta.

Autor: dr Ivana Prokić, epidemiolog/Ujedinjeni protiv kovida (UPK)

                                                                                                           Druga strana korone – depresija i opsesivno kompulsivni poremećaji

90 Shares
Share via
Copy link