Stranci kupili staru kuću u Subotici i od nje prave mali raj

Francuskinja Gwenaelle De Bizemont i njen muž Holanđanin Maarten Bessem pre godinu dana postali su vlasnici kuće u Ulici braće Radić u Subotici stare više od 100 godina. Kako su se zaljubili u ovaj grad tokom svog proputovanja po Istočnoj Evropi odlučili su da sebi podare novi dom baš na ovom mestu.

Kuća je sagrađena 1909. godine u stilu secesije prema objektu subotičkog arhitekte Maćaša Šalge. Novi vlasnici će kuću sačuvati i adaptirati sa svm njenim detaljima.

Zbog istorijskih, stilskih i arhitektonskih vrednosti, kuća u Ulici braće Radić, pod brojem 58, valorizovana je kao objekat od posebne vrednosti.

Ovaj bračni par, koji ima dvoje dece na različitim stranama sveta, nalazi se u Subotici već godinu dana jer nadziru radove na obnovi kuće, a kada su došli u ovaj grad, usvojili su i dva psa rase haski iz gradskog azila, koji sada sa njima putuju gde god da oni idu, piše Magločistač.

Iako su oduševljeni prijemom Subotičana koji su im izašli u susret prilikom sređivanja papirologije, ovaj par već naslućuje problem korupcije koji izjeda Srbiju. Veruju da je ona veći problem na višim instancama, jer se prilikom kupovine nisu susretali sa raznim dodatnim potraživanjima i nuđenjem ‘usluga sa strane’, mimo institucija.

– Svi govore o korupciji i komplikacijama, ali tako nešto se verovatno dešava na nekom drugom, mnogo višem nivou. Mi smo se susreli sa nula korupcije, svi su bili veoma predusretljivi. U lokalnoj samoupravi smo naišli na odličan prijem, jer kuća predstavlja spomenik kulture. Rekli su nam da žele da je zaštite, što je bio i naš interes. Imali smo odlično iskustvo, ljudi su bili vrlo ljubazni, od notara preko advokata, i svi su bili oduševljeni činjenicom da neki stranci kupuju kuću – kaže Gwenaelle.

Zaljubili se u Suboticu

Iako nikakvih dodirnih tačaka sa Suboticom ranije nisu imali, već su samo prolazili kroz nju tokom svog velikog proputovanja kroz Istočnu Evropu, tom prilikom su se, kako kažu, „zaista zaljubili u grad“.

– Mislili smo da je vrlo šarmantan, kosmopolitski, bogat istorijom. Za nas je predstavljao prilično posebno mesto u Srbiji. Posetili smo i Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju, Slovačku, u kojima postoji mnogo prelepih mesta, ali samo ovde smo osetili posebne vibracije jer ima ljudi različitog porekla – navodi nova vlasnica.

Prema njenim rečima, da je procedura oko kupovine i restauracije kuće bila komplikovanija, verovatno bi odustali, ali desilo se upravo suprotno.

– Vozili smo bicikle kroz ceo grad, i videli tu kuću na čijem prozoru je stajalo obaveštenje da se prodaje, a oboje volimo Art deco i Art nouveau. Pomislili smo, ‘Hajde da pitamo koliko košta ta predivna kuća’, a onda ‘Zašto da ne’, i evo nas tu – kaže nova vlasnica kuće.

U obnovi koriste isključivo domaće materijale

Ovaj bračni par se trudi da prilikom obnove kuće angažuje lokalne resurse, od majstora do materijala koje koriste. U početku su kontaktirali sve veće lokalne građevinske kompanije koje bi eventualno radile obnovu – ali su bili odbijeni.

– Veće firme su zainteresovane samo za velike projekte poput izgradnje novih zgrada, što im donosi veći profit, a problem je i to što nemaju dovoljno radnika. Na kraju smo ipak našli lokalne izvođače radova, angažovali arhitektu iz Sombora, kupujemo lokalne materijale, na primer, parket i mermer iz Niša. Međutim, prozore i vrata, koji su stari 110 godina, nećemo menjati, nego ćemo ih obnoviti – navodi Gwenaelle.

“Evropska baza”

Njihova deca su na različitim stranama sveta, dok oni imaju u planu da žive u ovoj kući. Kako navode, decu će lako posećivati jer je odavde veoma lako leteti bilo gde zbog blizine Budimpešte i Beograda, pa će tako Subotica biti njihova “evropska baza”.

– Ovde još uvek dobijate vrednost za novac, ovde još uvek ima ljudi koji umeju da renoviraju stare kuće, što nije slučaj i u Zapadnoj Evropi – smatra Gwenaelle.

Dodaje da su u međuvremenu upoznali i druge strance koji su takođe kupili kuće u Subotici, jednog Norvežanina čija je žena Ukrajinka, pa jednog Švajcarca.

Svojim predznanjem oduševili i struku

Arhitektica iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica Gordana Prčić Vujnović kaže za Magločistač da je delovalo zaista neverovatno kada su se, ubrzo nakon proglašenja Ulice braće Radić za kulturno dobro, u Zavodu pojavili stranci sa željom da urede kuću u ovoj ulici i da žive u Subotici.

– Još mi je bio neverovatniji entuzijazam i analitičnost sa kojim su oni pristupili kupovini i uređenju kuće. Baratali su sa podacima o prvobitnim vlasnicima objekta, o graditeljima, o projektantu o kom su znali više nego bilo koji Subotičanin. Još veće oduševljenje mi je izazvao njihov obilazak Šalginih kuća širom grada, a ima ih priličan broj – navodi Prčić Vujnović.

Kako kaže, bilo je i drugih investitora pre i posle Martena i Gven koji su želeli vratiti svojoj kući stari sjaj, ali su oni jedinstveni.

– Ovolike ljubavi prema gradu, prema kući, projektantu, i Subotičanima nikada nije bilo. I nadam se da će ih biti sve više. Entuazijazam ovo dvoje ljudi prati sve vreme izgradnju kuće u koju ulažu sebe kompletno – ocenjuje Prčić Vujnović.

Ne znamo šta posedujemo, već nam ljudi sa drugog kraja sveta na to ukazuju

Razmišljanja o restauraciji objekta su se u potpunosti poklopila, kaže Prčić Vujnović, i dodaje da su na taj način stekli obostrano poverenje.

– Oni su u potpunosti želeli zadržati autentičnost fasade, pa i većeg dela enterijera koji su s druge strane pokušali uklopiti sa svojim potrebama i savremenim životom. Želeli su zadržati staru stolariju sa jednostrukim staklom, dok je na jednom mestu bilo ugrađeno termopan staklo, a oni su tražili da se izvadi i da vratimo jednostruko originalno staklo. Bio je to istovremeno šok za mene i oduševljenje, posle 35 godina staža i borbe protiv plastičnih prozora koji su zavladali Suboticom – objašnjava Prčić Vujnović.

Prema njenom mišljenju, ”važno je da shvatimo šta posedujemo, da ne moraju dolaziti ljudi sa drugog kraja sveta da nam na to ukazuju”.

Ceo tekst pročitajte na portalu Magločistač.