Krenulo je s mučninom u želucu, grčevima, nakon čega je srce počelo ubrzano lupati, kolena klecati, a dlanovi se znojiti… Tako Stendalov sindrom opisuju oni koji su ga doživeli, a ovaj neobični poremećaj događa se isključivo posetiocima Firence, italijanskog bisera u srcu bajkovite Toskane.
Pogađa barem jednog posetioca svake godine, a neki podaci govore da brojke ipak idu od 10 do 20 na godišnjem nivou. Uzorkuje ga preplavljenost emocijama prilikom susreta s ogromnim brojem velikih umetničkih dela kojima se ovaj grad ponosi.
Obilazak Galerije Ufizi, susret uživo s Mikelanđelovim Davidom, Botičelijevim Rođenjem Venere, Caravađovom Meduzom… Sve to nekim ljudima može biti previše i na svu tu lepotu reaguju doslovno fizičkom reakcijom nalik na ozbiljnu bolest.
A ta reakcija ima ime i prepoznata je kao psihijatrijski poremećaj: Stendalov sindrom. Reč je o psihosomatskom stanju koje se pojavljuje pri izloženosti bogatoj kulturnoj baštini koja se može videti u Firenci. Ime je dobio po francuskom piscu Mari Anri Belu, koji je pisao pod imenom Stendal.
On je svoju posetu Toskani 1817. ovako zabeležio: “Bio sam u svojevrsnoj ekstazi od same ideje da sam u Firenci. Uhvatilo me žestoko lupanje srca… Izvor života je presušio u meni, i hodao sam u stalnom strahu da ne padnem na zemlju.”
Sindrom je službeno klinički opisan kao psihijatrijski poremećaj 1989, a to je učinio Graciela Magerini, psihijatar u bolnici Santa Maria Nuova. On je proučavao 106 pacijenata, sve su bili turisti, koji su iskusili vrtoglavicu, ubrzano lupanje srca, halucinacije i slabost prilikom gledanja skulptura i slika velikana kao što su Mikelanđelo i Botičeli.
To se događa 10 do 20 puta godišnje i pogađa ljude koji su i inače osetljiviji, kao i onima koji su možda celi život čekali i veselili se kada jednog dana posete Toskanu. Čak i mimo onih koji završe u bolnici, prizori ljudi koji pred velikim delima počnu da plaču gotovo su uobičajeni.
Poseban je okidač, čini se, Botičelijevo Rođenje Venere. Pred tim je remek delom najmanje jedna osoba doživela epileptični napad, a jedan je gospodin doživeo i srčani udar. Stendalov sindrom su italijanski mediji često predstavljali kao nešto romantično. No, lekari upozoravaju da on to nipošto nije.
Štaviše, lekari upozoravaju da možda opčinjenost umetnošću nije poremećaj sam po sebi, već da preplavljenost osećajima pokreće neke reakcije u telu za koje je ono već imalo predispozicije, poput slabog srca. Napominju i da se ovako nešto možda događa i u drugim mestima sa puno umetničkih dela, samo to još niko nije povezao, zabeležio i registrovao kao poremećaj.
Izvor: putnikofer.hr
Najponosniji otac sa Daunovim sindromom blista od sreće: Moj sin je postao lekar!
Dodaj komentar