Umetnica trošnu kuću na Fruškoj gori pretvorila u pravi mali raj

Umetnica i grafička dizajnerka Sanja Stojilković je staru, oronulu kuću koju je kupila u Sremskim Karlovcima pretvorila u svetao, moderan i promišljen prostor za život. Ispričala je kako je teklo renoviranje i uređenje kuće, koja ima neverovatan pogled na Dunav.

“Stanje kuće, kada smo je kupili, je bilo vrlo loše. Dosta vremena smo proveli u startu učeći o tome šta je izvodljivo kod ovakve vrste gradnje. Na kraju smo sačuvali zidove, a cela kuća je rekonstruisana kako spolja, tako i unutra”, govori Sanja.

Kuća koju je kupila sa svojim dečkom Igorom, kao i svoja dva ljubimca koja se zovu Toma i Pumpa, sagrađena je pedesetih godina prošlog veka.

“U to vreme većina kuća, bar na selu, su građene od prirodnih materijala kao što je glina (čerpić) i slama. Benefiti ovakve tradicionalne arhitekture su izuzetni, pored toga što je sama kuća ekološka je i ušteda energije. Nije potrebno puno energije da bi se kuća zagrejala, a leti je temperatura uvek optimalna. To je ono što nas je upravo i privuklo, ta održivost materijala i čuvanje energije”, priča Sanja.

Njihova oaza ima i tu prednost da se naslanja na brdo jednom stranom, pa su ostava i podrum u samom brdu.

“Sa brda uživamo u pogledu na Dunav i na sam centar Karlovaca, koji je prelep”, priča Sanja.

Transformacija ove stare kuće u prostor koji izgleda kao da je iz nekog magazina, za Sanju i njenu porodicu nije bila laka.

“Najveći izazovi su bili da je održimo u izvornom obliku, da ne menjamo upravo prednosti koje ima kao ekološka kuća, ali da opet izgleda dovoljno moderno i primereno današnjem vremenu. Naš budžet je bio dosta ograničen, a i cilj nam je bio da na kraju ne podižemo kredite i da ne ulazimo u dugove. Uspeli smo u tome, samo je naravno proces trajao duže te smo na kući radili nešto više od dve godine”, otkriva Sanja.

“Plafoni su bili izuzetno niski, pa nam je rešenje za dobijanje standardne visine plafona bilo da iskopamo nekih 50 cm zemlje. Zatim rušenje zidova između dnevne sobe i kuhinje, prozori su takođe morali da se dodaju u neke od soba”, priča Sanja.

Kuća uopšte nije imala kupatilo, pa su ga napravili od jedne male sobe. Ovako je ta soba izgledala pre:

A ovako danas izgleda novoizgrađeno kupatilo:

Druga prostorija koja je izgrađena je staklenik – koji je danas ispunjen zelenilom i Sanji je najdraži kutak u kući. “Tu svakako provodim najviše vremena okružena biljkama i svetlost je prelepa ovde, posebno rano ujutru”, kaže ona za portal Zadovoljna.

Sanja ističe da nisu štedeli kada se radilo o strukturi.

“Mislim da je bitno da je kuća sagrađena na dobrim osnovama, a da je šminka manje bitna i da upravo tu imamo prostora za uštedu. Vodili smo računa o kvalitetnim instalacijama, prozorima, parketu, granitnim pločicama tu smo negde utrošili najviše novca, dok smo uštedeli na nameštaju i dosta toga je urađeno po DIY logici”, priča.

Ističe da je većina nameštaja restauirana pomoću tutorijala sa interneta.

Ovako je dnevna soba kuće izgledala pre:

A ovako izgleda nakon transformacije:

Kuhinja je takođe pomoću vedrih boja i efektnih pločica potpuno “oživela”. Ovako je izgledala pre:

A danas je to sasvim drugačiji prostor:

“Nisam ni znala da ću toliko da uživam u sređivanju prostora. Jedno super iskustvo i čini mi se da ću što pre morati da započnem još jedan sličan projekat, jer postoji bojazan da preuredim ponovo celu kuću”, šali se Sanja.

Ona je prvo želela da enterijer bude minimalistički, ali joj to, kako nam kaže, nije pošlo za rukom.

“Kuća je potpuno suprotno sređena. Rekla bih da je to maksimilistički, eklektički, botanički stil”, kaže Sanja.

“Želela sam da enterijer pre svega ima neku svoju atmosferu i da kada uđeš u kuću i ne primetiš zašto se dobro osećaš. Odnosno da je sve povezano i da čini neku celinu. Uživam u spajanju nespojivog, kombinovanje različitih paterna, tekstura, a da opet ne bude previše. Godinama sam skupljala različite predmete, neke sam donosila sa putovanja, neke sa najlon pijace, a i kuća nam je puna umetničkih predmeta jer smo do pre koju godinu vodili jednu malu galeriju u Novom Sadu, a pored toga ja sam vizuelni umetnik”, ističe Sanja.

Najzad, Sanja smatra da je za renoviranje najvažnije što više istraživati. Ona je roditelje ispitivala o starom načinu gradnje, a takođe je izučavala zemljanu arhitekturu.

“Pokušaj da razumeš sam prostor kuće, da osetiš njenu atmosferu i lokalitet. Mislim da je isto super savet, da kada se useliš u prostor ne središ sve pre toga, nego spram toga kako koristiš prostor unosiš nove elemente. Takođe mislim da svetlost igra značajnu ulogu. Kako je kuća orijentisana uticaće na atmosferu, a i postavljanje veštačke svetlosti je presudno za doživljaj prostora. Što manje direktne svetlosti sa plafona, par lampi strateški postavljene učiniće da prostor izgleda udobnije”, savetuje umetnica.