Stanislav Petrov je umro kada je imao 77. godina. Otišao je tiho i neprimetno, iako je zaslužan što je čovečanstvo opstalo. Petrov je razlog što ste živi. Osamdesetih godina on je bio pukovnik sovjetskog vazduhoplovstva.
Bio je zadužen za praćenje kompjutera u jednom od prvih nuklearnih centara Sovjetskog Saveza. Da su Amerikanci želeli da započnu nuklerani rat, Petrov bi to prvi saznao, piše Blic.
U to vreme Amerika i Sovjetski Savez su bili u Hladnom ratu. I jedna i druga strana su imale gomilu nuklearnog oružja i činilo se da je užas nuklearnog rata neizbežan.
Iznenada, 26. septembra 1983. oglasila se sirena. Petrovljev kompjuter je detektovao da su Amerikanci upravo napali Sovjetski Savez. Reč „LANSIRANJE“ je crvenim slovima treptala na njegovom monitoru.
Onda se isto desilo iznova i iznova – ukupno pet projektila. Petrov je morao da reaguje. Da je nuklearni napad zaista započeo, Sovjeti bi imali samo pet minuta da se spasu i lansiraju sopstvene nuklearne projektile.
Posao Petrova, njegova dužnost je bila da upozori nadređene, ali iz nekog razloga nije mu delovalo kao da je upozorenje verodostojno.
Sedeo je i pokušavao da odluči šta da uradi. Ako su Amerikanci napali, zašto ima samo šest bombi? Zašto ne hiljade koje su sigurno imali? Zašto nije bilo izveštaja sa radara na zemlji? Plus kompjuterski sistem je bio nov, možda ima kvar…
Da li je Petrov zaista mislio da su to dovoljni dokazi? U pitanju su milioni života. Tešku odluku je morao da donese.
– Niko ne bi mogao da ispravi moju grešku da sam je napravio – rekao je.
Podigao je slušalicu i iako ne zna kako je to uopšte mogao da izgovori, rekao nadređenima da se radi o lažnoj uzbuni.
Njegov način razmišljanja je tako verovatno sačuvao milione života.
Bio je u pravu. Radilo se o kvaru.
Petrov je dugo čekao na nagradu za svoj podvig. U periodu posle tog događaja, čak je bio u nemilosti svojih nadređenih.
I tako sve do sloma Sovjetskog Saveza, kada je svet saznao koliko smo bili blizu uništenja i zahvaljujući kome smo preživeli.
Dodaj komentar