Prozori izbačeni ka spolja, istureni iz spoljašnje fasade kuće, sa namerom da se kroz njih može pružati širi vidik nego kroz redovan prozor. tako nekako glasila bi najjednostavnija definicija kibic-fenstera.
Bogatije kuće iz 18. i 19. veka gotovo po pravilu su imale kibic-fenstere, koji su na neki način predstavljali i statusni simbol vlasnika. U našoj zemlji prvi put smo ih videli u Vojvodini, da bi se potom proširili i na ostatak Srbije, najviše u starom delu Beograda.
Odakle je “stigao” u Srbiju?
Nosi ime nemačkog porekla – od reči “kiebitz” (izgovara se kibic), što bi u prevodu značilo “pogledom pratiti ili izvirivati”, i od reči “fenster”, što znači prozor, piše portal Opanak.
Ova vrsta prozora postala je veoma omiljena među pripadnicama lepšeg pola, posebno mladim devojkama, frajlicama, koje bi na njima “kibicovale” i “unterhaltovale” tj. udvarale se i šarmirale momke koji im dođu pod prozor.
Ali i kod baka, majki, tetaka… da se naslone na pendžer i da tako posmatraju čitav sokak i dešavanja na njemu. Svaka gradska ili seoska Frau Gabrijela (tračara) osmatrala bi sa njega da joj slučajno neki događaj sa ulice ne bi promakao.
Naročito je bio pogodan zimi – zatvoren i sa prednjim i sa bočnim staklima, omogućavao je da se kroz njega gleda, a da se osoba na njemu ne smrzava i ne rashlađuje prostoriju. I razne muškatle i sobno cveće, lepe firange (zavese), lenji mačak koji se u prozoru proteže… imali su svoju ulogu na ovim pendžerima.
Gde ih danas još možemo videti?
Ovaj tip prozora vremenom su usvojili i paori, koji su želeli da se predstave kao bogati domaćini. Uz veliku kapiju i ajnfort vrata, kibic fenster je postao simbol svake veće paorske kuće.
Zahvaljući njemu, domaćice su mogle na vreme da spaze i istrče na kapiju kako bi je otvorile, kad domaćin stigne sa konjima i kolima.
Lošim se smatralo već i to da domaćin stane ispred zatvorene kapije primoran da vikne „Kapiju!!!!“, a to da sam siđe s kola i otvori kapiju, to je bilo nezamislivo.
I kibic fensteri su se razlikovali po svom bogatstvu. Bilo je tu i onih običnih, belih i jednostavnih, ali, bilo je i onih ukrašenih duborezom ili čak onih čija su se i bočna stakla otvarala.
Obilazeći stare vojvođanske kuće, danas ih najviše možete videti u Vršcu, Subotici, Somboru, Pančevu… a u Zemunu ih viđamo na starim kućama u Dubrovačkoj i Svetosavskoj ulici.
Rečnik vojvođanskih izraza – jer retko ko razume bakandža, andrak, drtina
Dodaj komentar