Srbija Vesti

Srbija zvanično uvozi radnike iz Bangladeša i Gvatemale, a to ima 3 opasne posledice

Vučić
Foto: FoNet/Kabinet predsednika (arhiva)

Država Srbija sada i zvanično uvozi radnike iz zemalja trećeg sveta.

Ministarstvo za rad, kojim predsedava Darija Kisić, u procesu je zaključivanja sporazuma sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom kojim bi se olakšao dolazak radnika iz tih zemalja u Srbiju.

Koji su razlozi za ovakav korak? Na to pitanje odgovaraju sagovornici Danas-a.

Odlazak naših ljudi u Evropu odgovara poslodavcima, jer tako plaćaju manje

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavavca navodi za Danas da povećanje ponude na tržištu rada odgovara poslodavcima.

– Ako nema dovoljno ljudi koji bi se latili posla, privredi to smeta, ali to povećava i cenu rada. Naša privreda ne može da plati koliko plaćaju u Zapadnoj Evropi. Naša preduzeća nisu na tehnološkom nivou da mogu biti produktivna sa skupom radnom snagom – rekao je Atanacković.

– Ako naši ljudi idu u Zapadnu Evropu, onda treba neko da ih zameni, a na taj način i preduzeća dobijaju radnike po povoljnijoj ceni – napominje Atanacković dodajući da kod nas već godinama postoji nedostatak radne snage, posebno sezonske.

Tako se ne čuvaju domaći radnici i ekonomija, ali koga briga

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Saša Torlaković ukazuje da je nestašica radne snage kritična i da zato država dozvoljava dovođenje radnika koji će raditi za 300 evra i tako „dampingovati“ plate domaćim radnicima.

– Tako nećeš sačuvati domaće radnike, standard i ekonomiju, nego stvaranjem uslova da dođu kvalifikovani ljudi –  rekao je Torlaković.

Srbija već godinama na ovaj ili onaj način uvozi radnike, pre svega iz okolnih zemalja, Albanije, Makedonije, BiH, ali sve više se nalazi na mapi stanovnika udaljenih, egzotičnih i siromašnih država.

Torlaković podseća da je krajem 1990-ih godina u Srbiji bilo 100.000 građevinskih radnika, a onda su u privatizaciji uništena građevinska preduzeća.

– Naši građevinski radnici su dobro obučeni, znaju više stvari da rade i neće ovde da rade za prosečnu platu od 55.000 do 60.000 dinara mesečno, nego idu u Evropu gde imaju po 10 do 15 evra satnicu. A u građevini se u sezoni radi po 10 i 12 sati. S druge strane, ljudi iz Azije rade za 300 evra – objašnjava Torlaković.

Ti radnici, prema njegovim rečima, nisu stručni i došli su ovde „da kopaju kanale“.

– Recimo Turci su dobri tesari, Albanci armirači. Ali i njima je Srbija stanica za EU. Evropa guta radnike – kaže on.

Prošle godine Nacionalna služba za zapošljavanje odobrila je 23.662 dozvole za rad strancima, skoro duplo više nego 2020. godine. Međutim, to nije pravi broj ljudi iz inostranstva koji rade u Srbiji.

– Na jednog prijavljenog radnika dolazi tri do pet neprijavljenih radnika. Neprijavljeni strani radnici su čak radili i na projektima Vlade, kao što je gradnja stanova za policiju i vojsku. Dovode ljude iz ruralnih područja Indije i Kine. Nije lako strancima da dobiju dozvolu za rad, ali pretpostavljam da se ti međudržavni sporazumi i prave da bi oni dolazili kao reka – kaže Torlaković.

Država legalizuje trgovinu ljudima

Dosadašnja iskustva sa stranim niskokvalifikovanim radnicima posebno sa vijetnamskim radnicima u Linglongu u Zrenjaninu, unose zebnju, prema rečima Marija Reljanovića, naučnog saradnika na Institutu za uporedno pravo, kako će se sprovoditi ti međudržavni sporazumi.

– Očigledno da ljudi iz azijskih zemalja vide Srbiju kao evropsku zemlju u kojoj mogu da zarade više nego kući. To je veliki izvor radne snage i druge zemlje u Evropi su ispred nas po tom pitanju. I to nije ništa loše. Zabrinjavajući je način kako oni dolaze. Samo u Zrenjaninu je bilo skoro 1.000 Vijetnamaca. Od toga više od 500 uopšte nije bilo u papirima, a i većina onih koji su imali papire nisu imali radne dozvole. Ako ćemo sporazume koristiti za tako nešto onda je to problem, jer bi država legalizovala trgovinu ljudima – upozorava Reljanović.

On ističe da mi uvozimo najmanje obrazovanu i kvalifikovanu snagu koja će da radi najteže fizičke poslove i koji će prolaziti ispod radara sistema.

– Sumnjam u dobre namere. Ako se u tim zemljama o ljudima niko ne brine, a u nekim ugovorima potpisanim u Vijetnamu bukvalno prete radnicima dužničkim ropstvom ako se vrate, i ako se ovde o njima niko ne brine, postaćemo tačka za trgovinu ljudima. U ugovorima Vijetnamaca iz Linglonga koji su potpisani ovde, u svakom članu se krši zakon bar po jednom – napominje Reljanović, dodajući da mu se čini da poslodavci imaju cilj da dovode ljude koji će raditi u sličnim uslovima kao u Linglongu.

Štrajk u Linglongu, šefovi tuku kineske radnike, plate kasne 6 meseci (VIDEO)

Ana Marković

Štreber i boem. Bosanka i Banaćanka. Novinar. Hodajući detektor laži i emiter istine. Omiljenost - miris uštipaka u 9 ujutru, selo, leto i grlati petao, crk'o dabogda.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

172 Shares
172 Shares
Share via
Copy link