Srbija se ‘uskladila sa sankcijama’ EU Belorusiji u nadi da Lukašenko neće zameriti

Srbija se našla na listi zemalja iz regiona koje su se pridružile i uskladile sa sankcijama Belorusiji uvedenim od strane Evropske unije.

Prvobitna odluka EU o uvođenju sankcija doneta je na osnovu „situacije u Belorusiji i umešanosti Belorusije u rusku invaziju na Ukrajinu”.

U pitanju je Odluka Saveta EU 2022/579, koja je doneta 8. aprila. Dve nedelje kasnije, 22. aprila, na sajtu Saveta objavljeno je da su se sa ovom odlukom uskladile Srbija, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Koliko je poznato, ovo je drugi put da se Srbija uskladila sa sankcijama EU vezanim za rat u Ukrajini. Ona se u martu uskladila sa Odlukom Saveta EU kojom se produžava važenje restriktivnih mera bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i vodećim članovima ukrajinskog rukovodstva iz perioda 2010-2014.

Odlukom koju je doneo Savet EU 8. aprila uvode se sektorske sankcije beloruskom finansijskom i transportnom sistemu kao reakcija na uključenost Belorusije u rusku agresiju na Ukrajinu, navodi se u obrazloženju.

Radi se o proširivanju sankcija EU Belorusiji, koje su uvedene 2012. godine zbog kršenja principa demokratije, vladavine prava i ljudskih prava u toj zemlji. Inače, tokom svih ovih godina Srbija se nije dosledno usklađivala sa restriktivnim merama Evropske unije režimu u Minsku.

Kako je pokazalo istraživanje Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), Srbija se konzistentno usaglašavala sa restriktivnim merama EU prema Belorusiji sve do aprila 2019. godine, kada se nije usaglasila sa deklaracijom, odnosno Odlukom Saveta EU br. 325, kojom su samo produžene sankcije. Isto se ponovilo 2020. godine.

“Na prvi pogled ne postoje objektivni razlozi zbog kojih je Srbija prekinula usaglašavanje sa merama sa kojima se nekoliko godina bez problema usaglašavala. Za sve to vreme, Srbija je uspela da održi i dobar odnos sa režimom u Minsku, bez obzira na pridruživanje restriktivnih mera EU”, navodi se u ovom istraživanju.

Međutim, nakon predsedničkih izbora u Belorusiji 2020, na kojima je po zvaničnom saopštenju pobedio Lukašenko i masovnih protesta građana protiv izborne krađe, EU je reagovala sa tri spoljnopolitičke deklaracije u avgustu i septembru, kojima je osudila način na koji su izbori sprovedeni i represiju protiv građana i predstavnika civilnog društva.

“Na iznenađenje međunarodne i domaće javnosti, Srbija se pridružila ovim deklaracijama. Međutim, Srbija se nije usaglasila sa dopunama Odluke Saveta EU br. 642 oko proširenja liste osoba i entiteta pod restriktivnim merama koje su usvojene od strane Saveta u oktobru i novembru 2020. godine”, navodi se u ISAC-ovom istraživanju.

Nakon što je informacija da se Srbija uskladila sa deklaracijom osude situacije u Belorusiji došla do javnosti u avgustu 2020, premijerka Ana Brnabić izjavila je da se nada da predsednik Aleksandar Lukašenko “neće zameriti Srbiji”.

Srbija se potom, tokom 2021. godine, usaglasila sa jednim delom restriktivnih mera beloruskom režimu, dok sa drugima nije, navodi ISAC.

Izvor: Europeanwesternbalkans.rs