Srbija ugovara novi rudnik – Kanađani nose zlato, nama ostaje jalovište u sosu od natrijum-cijanida

Opštine Žagubica i Majdanpek moraće da se odreknu 300 hektara zemlje pod šumom i njivama zarad novog rudnika zlata na koji se nameračila Kanadska kompanija. Ležišta zlata budućeg rudnika „Potaj čuka – Tisnica“ nalaze se u jugoistočnom delu opštine Žagubica, a istražni prostor obuhvata i deo opštine Majdanpek.

Pored rudnika, Homolje će dobiti odlagalište za jalovinu kapaciteta 7 megatona, natopljenu natijum cijanidom, koje će, dabome, biti potpuno bezbedno.

Kanadska kompanija “Avala resources d.o.o.” zajedno sa ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukrure objavila je u septembru elaborat za rani javni uvid Prostornog plana područja na kojem ova strana kompanija namerava da pravi rudnik zlata.

300 hektara na 300 godina stolovanja

Planirano je da se budući rudnik prostire se na površini od oko 300 hektara.

Eksploatacija će trajati 7 godina, a predviđeno je da se ruda zlata eksploatiše putem površinskih kopova. Prerada oksidne rude vršiće se metodom luženja koja podrazumeva korišćenje natrijum cijanida, a postrojenje za luženje će se prostirati na površini od 36 hektara.

Rudnik zlata će zauzeti prostor od kojeg je najveći deo pod šumom 54%, zatim poljoprivredno zemljište 35%, zona rudarskih aktivnosti 3,6% i građevinska područja naselja sa 1,3%.

Da li na prostoru Homolja ima mesta i za rudnik zlata i za život, kada znamo da će se za dobijanje zlata koristiti natijum cijanid, otrov za sve što je živo, odgovor je jasan. Homoljskog meda biti neće, pčele mogu da se sele, a meštani mogu da se zaposle u rudniku, što je i predsednik opštine Žagubica istakao kao jedini način da se zaustavi iseljavanje mladih.

Predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović je još 2014. godine rekao da se nada da će doći do otvaranja rudnika zlata i da će to preporoditi Homolje.

– Ukoliko se otvori rudnik zlata, to će zaustaviti iseljavanje mladih i celo Homolje imaće koristi – ocenio je Pavlović, a preneo „Danas“ 2014. godine.

Pavlović se sastao sa direktorom  „Avala Resources d.o.o.“, a da je sastanak bio zadovoljstvo za obojicu svedoči fotografija iz 2014. godine.

7 megatona jalovine koja curi

U elaboratu se navodi da je odlagališta za jalovinu neophodno obložiti da bi se podzemne vode zaštitile od ispiranja teških metala i kiseline iz procesa luženja izdrobljenih stena. Prema tekućim radovima na ispitivanju kiselosti jalovine podaci pokazuju da za manje od 10% uzorkovanog materijala postoji verovatnoća za stvaranje kiseline. Za jalovinu koja stvara kiselinu neophodna je obložena podloga, a oticanje vode zahteva hemijsku obradu pre ispuštanja u okolinu. Odlagalište za jalovinu na Brdu Bigar biće uređeno tako da se u njega može smestiti do 7 megatona jalovine koja stvara kiselinu.

Natrijum cijanid (NaCN) će se koristiti kao procesni reagens za luženje zlata iz drobljene rude na deponiji za luženje. Reagens obogaćen zlatom će se skupljati u bazenu za preradu i odatle voditi do postrojenja za adsorpciju, desorpciju i izdvajanje (ADR), gde će se zlato izdvajati iz rastvora.

Upravljanje, transport, skladištenje i upotreba cijanida će biti u skladu sa „Međunarodnim kodeksom za upravljanje cijanidom“, kako bi se osigurala potpuna bezbednost i zaštita životne sredine.

Eksploatacija ležišta će trajati 7 (sedam) godina, nakon toga će godinu dana trajati zatvaranje rudnika i rekultivacija prostora zahvaćenog rudarskim aktivnostima uz praćenje stanja životne sredine u periodu od šest godina nakon zatvaranja. Kompleks rudnika će sadržati, pored kopova i postrojenja za luženje na gomili, postrojenja za drobljenje i aglomeraciju, ADR postrojenje, odlagališta jalovine iz kopova, internu i javnu infrastrukturu i druge prateće objekte i aktivnosti.

Avala Resources d.o.o. Beograd, u sastavu Dundee Precious Metals, u Srbiji posluje više od 10 godina. Kompanija poseduje odobrenje za geološka istraživanja na istražnom prostoru „Potaj čuka – Tisnica“, na osnovu koga su u periodu od 2010. do 2017. godine obavljena obimna geološka istraživanja ovog prostora.

Šta mi imamo od rudnika?

U elaboratu se kao benefti budućeg rudnika za opštine Žagubica i Majdanek navode prihodi od naknada za zagađivanje životne sredine, korišćenje mineralnih sirovina, za korišćenje voda, prihodi od promene namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Posebno su zanimljiva lokalna ulaganja rudarske kompanije koja, kako se navodi u elaboratu, uključuju doprinose u dobrotvorne svrhe, nevladine organizacije, umetničke i obrazovne događaje, te ulaganja u škole, vrtiće, zdravstvene ili sportsko rekreativne ustanove.

Da li je ovakvo simptomatično ponašanje velkih kopača ruda po Srbiji, gde se gađaju vrtićima i putevima samo u Srbiji? Da li ruda ima samo tamo gde nema puteva i vrtića, dobro opremljenih škola? Šta ovakve kompanije nude društvima koja imaju sve to? Ili u tim zemljama, nekim čudom, nema šta da se kopa?

Kako smo od zemlje bogate prirodnim lepotama, zdravom hranom i poznatim gostoprimstvom postali top destinacija za jalovišta, sumpornu kiselinu, natrijum cijanid, jeftinu radnu snagu i pustoš?

Bivši ministar za rudarstvo i energetiku Aleksandar Antić i njegov pomoćnik Pomoćnik Siniša Tanacković su euforično najavljivali Zakon o rudarstvu i geološkim aktivnostima, 2015, pre nego što je usvojen.

Antić je najavio da će Vlada usvojiti novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i da će taj zakon dodatno osigurati ulaganja investitora u rudarstvo u Srbiji, skratiti procedure za dobijanje dozvola, bez bilo kakvih dodatnih „administriranja” i otežavanja rada investitorima.

Antić je 2015. rekao da očekuje da će ovaj zakon biti dodatan podsticaj razvoju rudarstva i da će država da pomogne svima, i rudnicima u državnom vlasništvu i privatnim investitorima u rudarstvo, kao i da će administrativne procedure trajati što kraće i da će biti u skladu s evropskom i svetskom praksom.

Njegov tadašnji pomoćnik je takođe istakao da je važno što će novi zakon ubrzati proces izdavanja odobrenja za geološka istraživanja.

– Novim zakonom će biti ubrzana izdavanja odobrenja, kako bi se što brže i jednostavnije moglo početi geološko istraživanje. Samim tim, novi zakon će u odnosu na stari biti u velikoj prednosti, jer smo stavili glavni akcenat na što veća ulaganja stranog kapitala – rekao je Tanacković na trodnevnom simpozijumu “Rudarstvo 2015.” koji je održan na Borskom jezeru.

Tanacković je ujedno i naglasio da je najvredniji rudarski resurs Srbije nalazište litijuma u dolini Jadra, kod Loznice.

– Kada počne eksploatacija tog rudnika, odatle će moći da se dobiju količine litijuma koje bi zadovoljile 10 odsto svetskih, odnosno 90 odsto evropskih potreba za ovim metalom – objasnio je Tanacković, pre skoro 6 godina.

Bivši ministar Antić je iste godine, prilikom obilaska nalazišta „Jadar“, rekao da je to jedinstveno nalazište minerala koji sadrži visok procenat litijuma, dodajući da će nalazište značajno uticati na budućnost Srbije.

Ko je pitao građane Srbije da li se slažu da strane kompanije brže dobiju dozvole za geološka istraživanja na njihovoj zemlji? Ako su rude u vlasništvu države Srbije, a građane niko ne pita za stav, čija je ovo zemlja?