Srbija apsolutni lider u svetu po iseljavanju kvalifikovanog kadra u Nemačku (FOTO)

Pandemija izazvana koronavirusom naizgled je zaustavila masovno iseljavanje mladih iz Srbije. Mnogi, u spontanom razgovoru, kao i u komentarima po društvenim mrežama, planiraju i jedva čekaju da se stvari bar malo vrate u normalu sa prelaskom granice kako bi ponovo mogli glavom bez obzira da pobegnu što dalje od Vučićeve naprednjačke bulumente.

Pri tom odlasku ostaju majčine suze, godine truda i rada, učenja i studiranja u velikom broju slučajeva, ljubavi i vrlo često deca. Mladi odlaze jer su negativne stvari nažalost preuzele primat u našem društvu.

Sužene mogućnosti i snovi bez kojih nema budućnosti, loša iskustva na malenom tržištu rada, besparica, kolektivna neuroza, pogrbljeni stavovi i utučeni pogledi na sivim licima ljudi koji ne znaju ni zašto su ustali tog jutra, primeri u okolini gde pošteni ljudi ne mogu da žive od svoje plate ili penzije život dostojan čoveka u Evropi, u 21. veku… Sve su to faktori koji utiču, koji se ne mogu prenebregnuti jednostranom istinom – Kakve su ti misli, takav ti je život – iako je ova mudrost oca Tadeja uistinu putokaz ka sreći.

Nije sve u lovi, ali sistem sa kojim smo se „složili“ počiva na lovi. Život je skup i nemoguć u Srbiji sa platom od 300 evra. Sloboda je nedostižna kada si ekonomski rob koji nema love ni za troškove prema istom tom nakaradnom sistemu. Nije izvodljivo da čovek može da opstane u Beogradu sam, u svom stanu, sa ovom platom, a da ne govorimo o onima koji nemaju svoju nekretninu već su prinuđeni da iznajmljuju svoje parče zidova.

Koliko ljudi živi sa svojim roditeljima u kasnim tridesetim, četrdesetim pa i pedesetim godinama, koji odustaju od života jer su uhvaćeni u zamku nihilizma koji je vidljiv i koji udišemo svakoga dana posmatrajući društvo u kojem smo rođeni. Ti „nihilisti“ su posmatrali svoje šanse da zasnuju svoju porodicu, da imaju svoj dom i svoju oazu sreće, jer nikada nisu doživeli osećaj materijalne sigurnosti i perspektive koja omogućava planiranje tako važne stvari kao što je porodica.

Mladi ne žele predaju i treba ih apsolutno podržati i razumeti. Penzioneri im pred kraj svog životnog veka određuju u kakvoj će državi živeti.

Zagovornik sam starosnog cenzusa, prava glasa od 18 do 65 godine. Imao si prilike za života, birao si budale, lopove, hohštaplere i ratne profitere, a sebi i dalje daješ za pravo da odlučuješ o sudbini budućih generacija kojima si početne pozicije sa pozitivne nule sveo na hladnu minus fazu?!?

Stare treba „osuditi“ na život u zemlji svoje dece, u zemlji svojih unuka, a ako im je to kazna onda bih im predložio psihijatrijsko savetovanje minimum jednom sedmično. Eno im je Slavica Đukić Dejanović, mogu i njoj da se obrate.

Možda im je lakše da svoju decu gledaju preko Skajpa kako im nasmejani mašu iz Kanade, Australije, Amerike, pa sve češće i iz Kine, Vijetnama ili Indonezije.

Mantra kako je zapadna Evropa utočište naših ljudi sve je manje na ceni jer se svet pre ovog prokletog virusa umanjio, a to je Nemačka, koja Balkancima nikada iz mode izaći neće kao ni Mercedes, prepoznala i uvela „Skill Imigration Act“, odnosno Zakon o kvalifikovanim imigracijama.

Grafikon objavljen na Reditu, a skinut sa sajta schengenvisainfo.com, pokazuje listu od top 10 nemačkih ambasada koje su u 2020. godini izdale najveći broj viza na osnovu gorepomenutog zakona.

Da li ste sumnjali da smo i u ovome lideri u regionu, Evropi i svetu?! Hvala Vučiću!

Ekonomski tigar u egzodusu mladih i radno sposobnih stanovnika još jednom je pokazao svoje pravo lice.

Ambasada Nemačke u Beogradu izdala je u 2020. godini 2.024 ovakve vize. Sledi ambasada u Manili, ko ne zna Filipini su u pitanju, sa 1.773. Iz regiona na listi je ambasada nemačke u Sarajevu sa 1.159 izdatih viza, kao i Priština 792, ali i Tirana sa 778.

Demagoška platforma „Mali Šengen“ očigledno ne daje rezultate jer školovani beže ka onoj „odrasloj“ Šengen zoni.

Eto, poželite srećan put svojoj deci. Spakujte im litar porodične rakije, nešto toplo da se ne prehlade u tuđini, zamolite ih da se redovno javljaju i da dođu čim budu mogli.

E tugo moja Srbijo. Pradeda nam terao Švabe, a mi se sad utrkujemo ko će pre u njihove skute. Tužna slika nas samih.

Hvala onom izmetu ljudskom Slobodanu Miloševiću, hvala i svim onim lopužama iz DOS-a koji su se uhlebili i jašu od 2000. godine, naravno i Ivici Dačiću večitom foteljašu, a specijalna zahvalnost aktuelnom vladaru, ocu i majci u Srba lakovernih, mitološkom biću i znaku božjem Aleksandru Vučiću što omogućava i nastavlja „brže, jače, bolje“ trasom propasti kojom smo krenuli u zadnjoj deceniji prošlog veka.

Prolazi četvrtina 21. veka, a mi i dalje trčimo pun sprint unazad da se raspravimo „čiji je stari bi’a ustaša, četnik, a čiji partizan“.

Egzodus braćo Srbi i sestre Srpkinje. Egzodus, a ne zvona i praporci.

Srećan rad i živela Srbija!