April u Beogradu je 2018. bio oblačan i kišan. Aleksandar Vučić u prvoj godini predsedničkog mandata i njegov potrčko Aleksandar Vulin glume ludilo ignorisanjem najvećeg evropskog samita posvećenoj bezbednosti, koji se održava u Minhenu.
Vulin, u ulozi ministra odbrane, u Moskvi mlati k’o Maksim po gloginjama. Osokoljen u društvu ruskog kolege Dimitrija Šojgua, preslišava se da li je dobro zapamtio Vučićeva uputstva pre polaska iz Beograda: „Unipolarni svet je izabrao Srbe za neprijatelje i poslao mudžahedine da ratuju u Bosni i Hercegovini“. Kad je dobio reč, osuo je Vulin paljbu po zapadnom svetu, Evropskoj Uniji i Americi.
Iza kulisa ove maskarade, dešava se rast svetske trgovine oružjem i otkriva uloga Srbije u spirali zla: naša država je dostavila 3 miliona komada oružja i municije Islamskoj državi (ISIS) u Jemenu, po nalogu i za račun SAD.
Zaobilaženje uvoznika oružja
Zvuči kao još jedna teorija zavere, zar ne? E pa nije. Stvar su uprskali ratnici džihada Islamske države koji su se slikali sa srpskim minama za minobacače. Sa sve odsečenim glavama svojih zarobljenika.
Tada su isplivale stotine dokumenata, ugovora, porudžbenica, otpremnica između Vlade SAD, srpske državne firme za izvoz oružja Jugoimport SDPR, kao i vojne fabrike Krušik Valjevo. Dokumenta je objavila bugarska novinarka Dilyana Gaytandzhieva u kojima se vidi hronologija srpskog izvoza oružja, uglavnom minobacačkih mina i dalekometnih raketa.
Vulin se čak pohvalio da je Srbija 2018. izvezla četiri puta više oružja nego 2012. i najavio da će „država nastaviti da ulaže u nove tehnologije“. Najveći kupci su SAD, Saudijska Arabija, Bugarska, Vijetnam, Kipar, Ujedinjeni Arapski Emirati… U stvarnosti, trećina izvezenog oružja nikad nije ni poslata u zemlje uvoznice, nego direktno na Bliski istok, pa je transportovano do baza ISIS-a u Jemenu. Pritom, velike su razlike u cenama između ugovorenih cena sa različitim domaćim i stranim dilerima oružja.
Ratnici džihada
Gaytandzhieva, koja godinama piše o kanalima za snabdevanje oružjem terorističkim grupama, objavila je dva istraživačka teksta pod nazivom Serbia files na specijalizovanom sajtu Armswatch za praćenje ilegalne trgovine oružjem. U tekstovima:
- Islamic State weapons in Yemen traced back to US Government: Serbia files (part 1)
- US Task Force Smoking Gun smuggles weapons to Syria: Serbia files (part 2)
Možete da pronađete sva dokumenta, sa potpisima odgovornih iz Jugoimporta i Krušika, kao i američkih partnera.
U Jemenu se trenutno vodi najkrvaviji rat na planeti kojim je ugroženo 24 miliona ljudi, blizu 80 % od ukupne populacije. Na jednoj strani su SAD, Saudijska Arabija i Ejedinjeni Arapski Emirati. Na drugoj strani su Huti sa podrškom Irana koji kontrolišu sever Jemena. Značajnu ulogu u ovom sukobu igra teroristička grupa ISIS, koja je krajnji i najveći kupac srpskog oružja.
Islamska država je 27. jula objavila propagandni video iz Jemena u kojem se pojavljuje oružje iz Srbije koje je poručila Vlada SAD. U sekvenci od 5 sekundi, na minama se jasno vide oznake – 82 mm M74 HE KV (K je oznaka za Krušik a V za Valjevo). Ovi brojevi se poklapaju sa specifikacijama iz ugovora i otpremnica poslatih iz Krušika.
Dokumenti, otpremnice, mejlovi, fakture
Kako je Gaytandzhieva objavila, Pentagon je 2017. razvio program Task Force Smoking Gun, u kojem je najpre koristio aerodrom Podhum kod Rijeke u Hrvatskoj za skladištenje oružja iz Srbije i transport na Bliski istok. Radi se kupovini okružja sa oznakom „non US-standard“, što znači da američke trupe ne mogu da ga koriste (zbog različitih kalibara) i da je predato trećoj strani. Minobacačke mine i rakete iz Srbije, ISIS trenutno koristi u Jemenu za granatiranje škola, bolnica i drugih civilnih objekata.
Pre toga, Vlada SAD je počela sa kupovinom srpskog oružja za Bliski istok početkom 2016, ali preko britanskog dilera oružjem Lina Timkla. O tome svedoči mejl koji je Timkl 21. januara poslao na elektronske adrese „marketing“, „prodaja“ i „development“ Krušika. Generalni direktor Krušika u to vreme je bio Mladen Petković, član i kadar Vučićeve SNS.
Britanski trgovac traži od Krušika „najbolju cenu“, sa kratkim rokom isporuke za veliku količinu oružja. U objavljenoj dokumentaciji, Timkl otkriva da je kupovina za američku firmu Sierra Four Industries, a da plaćanje obavlja njegova firma Imber Enterprises iz UK.
U pismu iz Krušika izražavaju zabrinutost zbog toga što oružje ide preko Rumunije, a nema dokaza da će u Rumuniji ostati, i kažu da će im biti potrebno mišljenje Ministarstva finansija. Nigde dalje ne pominju takvu zabrinutost i kupovina je nastavljna. Ministar finansija je u to vreme bio Dušan Vujović u Vladi Aleksandra Vučića.
Zanimljiv je i podatak da je razlika u ceni koju je britanski ugovarač platio Krušiku i onog što je naplatio američkoj firmi 4,5 miliona dolara.
Lažne rute
Kupovina je nastavljena i početkom 2017, kada je američka kompanija Alliant Techsystems LLC poručila od Jugoimporta 105.150 minobacačkih granata „za potrebe Vlade SAD“. Ugovoreno je da mine budu isporučene u Lejk Siti, SAD, ali je u poslednjem trenutku od srpske strane zatraženo da oružje transportuje u Afganistan umesto u Ameriku. Cena po jednoj minobacačkoj mini od 82 mm je 76,50 dolara.
U kontigentu iz aprila 2018. bilo je 52.736 mina od 82 mm i 2.500 mina od 120 mm. Transport je, prema izmeni zahteva američke strane, ognazovan na liniji Beograd-Kabul-Baku. Neki kontigenti su re-eskportovani preko aerodroma Burgas u Bugarskoj. Slučajno ili ne, u istom videu koljača ISIS pojavljuju i automatske puške AR-SF, proizvedene u Bugarskoj.
Svaki kontigent se doprema letovima Silk Way Airlines, kompanije koju je Vlada SAD ovlastila za to. Kako je ustanovila nezavisna komisija Senata SAD, kontigenti se u tajnosti istovaraju u Bakuu i u vazduhoplovnim bazama Prince Sultan i Incirlik, gde su planirana sletanja iz tehničkih razloga. Kako je utvrđeno, avioni bez tovara potom odleću na finalno (zvanično) odredište.
Srpski izvoz oružja ima više kanala i dilera čije uloge država pokušava da sakrije. Tako je BIRN objavio dokumenta koja dokazuju da značajnu ulogu u prodaji mina i raketa ima Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše Stefanovića, takođe Vučićevog poslušnika. Stefanović igra važnu rolu u firmi koja dobija mine i rakete po povlašćenim cenama, nižim i od one koju dobija Jugoimport.
Dodaj komentar