Naš profesor sa Harvarda: Srbija izdvaja za obrazovanje manje nego ratom zahvaćene zemlje

Sociolog Danilo Mandić, predavač na prestižnom Univerzitetu Harvard, opisao je tretman države Srbije prema prosveti metaforom da „zalivamo biljku kiselinom“. On poručuje da je svaka vlada koja izdvaja manje od šest odsto BDP-a na obrazovanje antisrpska jer uništava srpski kapital znanja.

– Procenat BDP-a koji država ulaže u prosvetu, presek vam pokazuje koje će države da budu uspešnje. Koreja 6,1, Finska 6,4, Norveška 8, Brazil 6,3, podigli su milione ljudi iz siromaštva, smanjili stopu kriminaliteta preko prosvete. Rusija 4,7, a Srbija – neka dođe neko, ako ih nije sramota, koji je to tri koma cvonjak, prosek u EU je pet odsto. Mi izdvajamo i Albanija najmanje u Evropi, manje od Bugarske, Hrvatske, manje neko prosek za zemlje sa sukobima, zemlje koje imaju rat. Izdvajamo manje nego prosek najnerazvijenijih zemalja – objašnjava Mandić za N1.

Sociolog ocenjuje da ljudski kapital predstavlja osnovni resurs svakog društva i da bez njega nema govora o napretku.

– To je koren svega, društvo koje ima ljudski kapital ima pretpostavku da sve ostalo uradi, ako ga nema, ne može da ga nadoknadi. Mora da se ulaže, ne pada s neba, ne dolazi iz fondova EU, ne dobija se nacionalizmom i nacionalnim halucinacijama, nego se ulaže. A kako naša država tretira prosvetu – ja bih to opisao metaforom da zalivamo biljku kiselinom – objašnjava Mandić.

Svedoči da je Americi u interesu da usisava najveće talente sveta jer većinu na doktorskim studijama na Harvardu čine neamerikanci.

Rezultati naših učenika na međunarodnim takmičenjima govore sami za sebe.

– Kada pogledate rezultate te prosvete po međunarodnim testovima, na šta i na koga pare idu unutar prosvete, šta su prioriteti, da ne pominjemo podsticaje za najtalentovanije, nastavnike, kakva je njihova situacija, naše pedagoške metode iz doba socijalizma, da teramo ljude da ponavljaju kao papagaji, kada pogledate doktorante iz Srbije koji dođu na Harvard oni se osećaju osakaćeno. Da ne ulazimo u nivo korupcije, nepotizma, plagijata – smatra Danilo.

I pored degradacije i retardacije sistema obrazovanja, pored skandala sa palgiranim doktoratima, Mandić smatra da i dalje postoji zdravo tkivo koje treba intenzivno razvijati.

– Da li mora neki student ili neka rektorka da se izlaže stigmatizaciji jer održava standarde o plagijatima. Postoji zdravo tkivo – Petnica, izvanredne gimnazije, Beogradski univerzitet, tu ima zdravog tkiva koje treba jačati. Mora da se zaliva, a trenutno se zanemaruje – poručuje.

Problem je vidljiv i u našem mentalitetu, u navici da se korupcijom i vezama u Srbiji sve može srediti i završiti. Znanje je, smatra on, na kraju merilo svega.

– Mene ljudi stalno pitaju – hajde mi upiši sina na Harvard, jel možeš ćerku… To je sindrom, ne znam da li je tužnije to što misli da ako može preko veze na Megatrendu može i na Harvardu. Mi sakatimo naš sistem time što s ponosom negujemo to ti ćeš meni, ja ću tebi. Nije suština diploma, ja kad pričam o kapitalu ne pričam o diplomama, nego o znanju. Sa kupljenom diplomom na privatnom tržištu ne možete ništa, jedino u državnom sektoru. Čak i kad bi se zaposlio u privatnom sektoru videlo bi se brzo da nemate znanje i dobili biste otkaz – uverava Mandić.

Ogroman je gubitak odlazak mladih i školovanih kadrova u inostranstvo koji bez prestanka traje više od trideset godina. Kaže da podržava ideju njihovog uključivanja i povratka u domovinu, ali da je teško očekivati da oni pohrle nazad u Srbiju dok je ovakva situacija.

– Ne treba očekivati da je dijaspora neki princ na belom konju. kako je Južna Koreja postala to što jeste – oni nisu čekali da neko od spolja dođe i da ih spase, odlučili su kao državni cilj da iškoluju generaciju inženjera, matematičara, da svaki osamnaestogodišnjak zna engleski i tako dobijete Samsung – zaključuje razgovor Danilo Mandić, a prenosi Nova.rs.