Srbija se digla na noge zbog Dragana Simića, tačnije računari su se usijali, klikovi povećali, a Dragan je trenutno treći u svetu. Radi se o takmičenju jedne ekoturističke agencije, a prva nagrada je odlazak na Anartktik, sam kraj sveta. Da bi pobedio u konkurenciji od 550 prijavljenih ljudi iz sveta, potrebni su mu vaši glasovi. Dragan je pre svega veliki zaljubljenik u prirodu, po obrazovanju ekolog, po usmerenju orinolog, po strasti – ptičar. Iz svog ranca već 30 godina ne vadi kompas, a živi za trenutak kada će igla kompasa zaigrati na polu. Ovo je priča o želji, ljubavi, prirodi, retkim vrstama iz Rosovog mora, i naravno o pticama.
Kako ste došli na ideju da se prijavite na ovo takmičenje?
Ma nisam ja došao na ideju, više je ona nekako došla meni. U potrazi za pticama bih išao svuda i uvek, a mogućnost da stignem do samog kraja sveta i posmatram vrste koje samo tamo žive, koje nigde drugde ne mogu da vidim, se ne propušta. Ekoturistička agencija Oceanwide Expeditions poklanja kartu za plovidbu duž obale Antarktika. Isplovljava se s Južnog ostrva Novog Zelanda, a plovidba se završava mesec dana kasnije u Ušuaji, u Patagoniji.
Kako Vam građani Srbije mogu pomoći i koliko Vam znači podrška?
Podrška je presudna – bez nje nikuda neću stići. Među 550 prijavljenih, vaši glasovi su mi do sada doneli treće mesto. Mislim da je i drugo mesto dostižno, a da ni prvo nije izvan domašaja.Potrebno je da imate profil na bilo fejsbuku, bilo tviteru, da biste na OVOJ STRANI https://oceanwide-expeditions.com/contest/show/5317 mogli da kliknete na “vote” i tako glasate za mene.
Šta bi za Vas značio odlazak na Antarktik?
Potpuno mi nove ekosisteme, u kakvima nikada nisam bio, i sasvim drugačiji živi svet koji ih nastanjuje, s kojim nisam imao dodira niti iskustava. Tamo je hladno (između 0 i -10oC tokom leta) i tmurno. I tako stalno. Pa ipak, dole na samom kraju sveta, Rosovo more vrvi životom: pingvini, foke, kitovi, trome polarne ajkule – sve to čini jedan od poslednjih praktično netaknutih morskih ekosistema na planeti. Rosovo more ima visok stepen endemizma – preko 40 vrsta koje se nalaze samo ovde i nigde drugde na planeti. To je neobično za okeane i čini Rosovo more idealnom laboratorijom za proučavanje evolucije i adaptacija na sve dostupne ekološke niše. Da ostavimo crve i školjke po strani (to teško da mogu da posmatram dvogledom), ovde se sreće jedinstveni genotip Adelinih pingvina, pa nedavno priznata vrsta orke (tip C – orka Rosovog mora), kao i jedna podvrsta Vedelove foke koja se samo u ovom moru sreće.
A što se tiče ptica, koliko je Rosovo more važno za vaše istraživanje?
Iako se samo 11 vrsta gnezdi po ovim obalama, u Rosovom moru se sreću neke od najvećih koncentracija morskih ptica ma gde u svetu! Najbrojniji pingvini su carski Aptenodytes forsteri i Adelini Pygoscelis adeliae – 26, odnosno 38 procenata ukupne svetske populacije gnezdi se u ovom moru (oko milion parova ovih drugih). I dve najveće kolonije carskih pingvina na Antarktiku nalaze se baš u Rosovom moru, a ovde gnezda svija i šest vrsta burnica i burnjaka – i to ništa manje nego šest miliona gnezda! Mimo pingvina, oduvek sam hteo da svojim očima vidim kita, nekog od onih odistinski divovskih. Jesam, gledao sam ih na TV, ali mi nekako dođe mali ekran, ne mož’ da mi dočara toliku životinju. Mislim da to rekao Andre Žid, neću da mi kažu da je pesak na plaži mokar, hoću da to moji prsti osete. Ili oči vide, kako god.
Ako odete na kraj sveta, šta možemo da očekujemo kad se vratite?
Ja želim da zaštiti Rosovog mora doprinesem pisanjem knjige o njemu, njegovom žuvom svetu, nama, putnicima na palubi Orteliusa, i nama, putnicima na planeti Zemlji, u svetlu klimatskih promena. Sve što mi za to treba je jedan vaš klik.
Dodaj komentar