Sve više Srba radi na hrvatskom primorju, zarade nekoliko hiljada evra i neće kući

Ponovo je postalo normalno da ljudi iz Srbije i Republike Srpske traže mogućnost zarade u Hrvatskoj.

U restoranima i kafićima u Rovinju i okolnim primorskim mestima pretežno rade ljudi iz Srbije i iz Republike Srpske, najviše naravno iz Beograda.

Broj radnika iz Srbije u Istri povećava se iz godine u godinu, a oni koji dođu uglavnom su zadovoljni, pa se vraćaju i sledeće sezone, objasnio je za portal N1 kuvar iz Beograda, koji je šef kuhinje u jednom rovinjskom restoranu.

Ovaj Beograđanin dobro poznaje prilike u istarskom ugostiteljstvu jer je pre dolaska u Rovinj radio nešto više od godinu dana u Puli, a prethodnih nekoliko godina proveo je kao kuvar u Poreču.

– U restoranu u Puli nije radio nijedan Hrvat, a zaposlenih je bilo više od četrdeset. Samo su vlasnici lokala Hrvati, sve ostalo su ljudi iz Beograda, Leskovca, Niša, Novog Sada, Vrnjačke Banje. Hrvati odlaze da rade u Irsku, Nemačku, Austriju, retko ko je ostao ovde. Još nisam doživeo da mi neko od konobara ili kuvara kaže da je iz Rovinja – ističe sagovornik beogradskog portala, koji je zamolio da ostane anoniman.

Prema njegovim rečima, vlasnici restorana u Istri za plate samostalnih kuvara izdvajaju između 1.800 i 2.500 evra mesečno, dok šefovi zarađuju od tri hiljade evra pa naviše.

– Pomoćni radnici u kuhinji mogu da zarade 1.200-1.300 evra, dok serviri imaju platu 800-900 evra, plus bakšiš koji je u proseku oko 600 evra. Konobari uglavnom imaju platu između 1.000 i 1.500 evra, ali kad se uračuna i bakšiš mogu da zarade do tri hiljade evra mesečno. Ako je lokal baš dobar i ako imaju ‘žvaku’, konobari mogu da izađu i na četiri hiljada evra. Šankeri su plaćeni od 1.300 do 1.400 evra, a sa bakšišem to bude oko 2.000 evra mesečno – kaže ovaj kuvar, dodajući da su svi radnici prijavljeni, ali da ne dobijaju svi celu platu na račun.

Uz platu, radnici imaju obezbeđen smeštaj i najmanje dva obroka dnevno, a radno vreme im je mahom dvokratno. Od juna do sredine septembra većina radi bez slobodnog dana, ali kuvar kaže da mu to nije problem jer je „već navikao“.

– U špicu sezone radi se po deset, neretko i 12 sati, dok je u predsezoni radno vreme kraće i obično je sedam-osam sati. Pre podne radim od devet do dva, a uveče od šest do jedanaest, kada se kuhinja zatvara. To je prilagođeno Italijanima koji poslednji jedu, oni dolaze na večeru između devet i deset. Nemci uvek stižu prvi, već oko šest, a posle njih Mađari – objašnjava Beograđanin navike gostiju.

Nemaju svi pozitivno iskustvo sa radom na hrvatskom primorju, a jedna od njih je Beograđanka Mara, koja je sezonski posao našla u Poreču.

– Nisam zadovoljna mojim poslodavcem. Imala sam tu nesreću da mi zapadne jedna od gorih varijanti u poslu kojim se bavim, ali svakako ne planiram da se vraćam u Srbiju, već da nađem drugi posao ovde. Bavim se specifičnim poslom koji nema veze sa ugostiteljstvom, a to je animacija. Radimo i sa decom i sa odraslima, izvodimo različite predstave, angažovani smo i kao pomoćni plesači, a neretko obavljamo i neke sitnije fizikalije. Moja plata je 800 evra, što je ovde neki minimalac, a bakšiš nažalost nemamo – navodi sagovornica istog portala.

Dodaje da joj je obezbeđen solidan smeštaj, ima tri obroka dnevno i jedan slobodan dan nedeljno. Za meštane ima samo reči hvale.

– Ljudi u Istri su potpuno kul i opušteni, nema nikakvih tenzija, niko te ne pita odakle si. Nikada nisam imala nijednu neprijatnost – ističe Mara.

Menadžer poznatog beogradskog hotela kaže za portal N1 da ima veliki problem sa nedostatkom radne snage tokom letnje sezone jer, kako tvrdi, kuvari i konobari iz Srbije masovno odlaze da rade na hrvatskom primorju.

– U Hrvatskoj mogu da zarade od dve do tri hiljade evra, a mi ne možemo da ih platimo toliko. Nekoliko kuvara mi je reklo da im hrvatski ugostitelji isplaćuju po 500 evra i kada ne rade tokom zimskih meseci samo da bi ih zadržali za letnju sezonu – ispičao je hotelijer iz Beograda.

Beograđanin Predrag je ovog leta posetio hrvatsko ostrvo Brač i kaže da je od meštana čuo da tamošnji ugostitelji teško nalaze radnike za platu manju od 1.500 evra, plus stan i hrana.

– Rekli su nam da su vlasnici lokala ovog leta angažovali veliki broj kuvara iz Srbije, uglavnom iz Beograda, a u restoranima i kafićima konobari su nas često usluživali na ekavici. Unosno može biti i čišćenje apartmana, moguće je zaraditi i do 100 evra dnevno jer se čišćenje jedne manje smeštajne jedinice naplaćuje od 25 do 30 evra – navodi Predrag.

Kako kaže, treba uzeti u obzir i to da su cene na Braču prilično visoke.

– Pivo u restoranu košta oko pet evra, u prodavnici je između 1,6 i dva evra. Sendvič i burgeri su između pet i 12 evra, a cena jela u restoranu kreće se od 15 do 25 evra. Doduše, to su cene na ostrvima, koja su skuplja od kopna od 20 do 30 odsto – kaže Predrag dodajući da je razmišljao i da uzme neplaćeno i ostane da radi na Braču do kraja sezone.