Vodu iz Sotskog jezero u blizini Šida bez dozvole je crpelo privredno gazdinstvo Verice Vinčić u periodu od 1. januara, kada je istekla dozvola do 2. avgusta, kada je obnovljena. U rešenju s početka avgusta stoji da pumpa i rezervoar nisu korišćeni tokom čitave godine. Nalazi inspekcija koje su izlazile na teren dokazuju suprotno, pa i da je vodostaj dostigao biološki minimum i ugrozio živi svet ali i da je postupak nadzora obustavljen zbog administrativne greške u izveštaju u kojem je stajao naziv pogrešnog preduzeća – umesto Poljoprivrednog gazdinstva Verica Vinčić, stajalo je „Vinarija Vinčić“ d.o.o. u vlasništvu Aleksandra Vinčića.
Tekst Igora Španovića za VOICE prenosimo u celosti.
Sistem za crpljenje vode na akumulaciji Sot kod Šida, registrovan na Poljoprivredno gazdinstvo Verice Vinčić, radio je bez važeće vodne dozvole. Pored toga, zbog pada nivoa jezera Moharač ispod biološkog minimuma, u julu je izdata zabrana Poljoprivrednom gazdinstvu Aleksandra Vinčića. Iako su osnovne funkcije ovih akumulacija odbrana od poplava i navodnjavanje, intenzivno crpljenje i nepovoljni klimatski uslovi mogu da oštete riblji fond, olakašaju krivolov i ugroze divljač koja se napaja vodom na tim lokalitetima.
Udruženje građana „Sotsko jezero“ uputilo je u maju poziv Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine da reaguje na pad vodostaja u akumulaciji „Sot“. U prepisci do koje je došla redakcija VOICE-a, građani sumnjaju da je razlog tome višegodišnje crpljenje vode za potrebe navodnjavanja.
Jedini korisnik koji se snabdeva vodom iz Sotskog jezera je Poljoprivredno gazdinstvo Verice Vinčić, aktivnost za koju im je vodna dozvola istekla 1. januara 2021. godine. Prijava lokalnog udruženja građana, u kojoj se navodi da pumpa radi bez važeće dozvole, poslata je 18. maja. S druge strane, zahtev za ponovno izdavanje dozvole je podnet je dan pre, doduše nepotpun. Ona je zvanično obnovljena tek 2. avgusta, a u rešenju kojim se potvrđuje njeno izdavanje piše da rezervoar uopšte nije korišćen tokom čitave godine. Međutim, ukoliko je pumpa funkcionisala tokom tog perioda, time je dodatno prekršen uslov iz prethodne vodne dozvole u kojoj piše da postupak za izdavanje nove treba pokrenuti pre isteka roka za važeću.
Pored sumnji izraženih u pismu udruženja, da je pumpa aktivno i bespropisno zahvatala vodu, to pokazuju i izveštaji koje su sastavile druge inspekcijske službe koje su izašle na teren. Naime, inspektori Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su krajem maja konstatovali da korisnik mora da ishoduje nove uslove zaštite prirode, imajući u vidu da je to obavezno ukoliko nivo vodostaja padne ispod 139 metara, što je i biološki minimum. Isto se potvrđuje i u zapisniku o inspekcijskom nadzoru Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine sačinjenom na osnovu ovog izveštaja – očitavanja na vodomernoj lestvici su pokazala da je nivo vode ispod dozvoljenog, te da se nadziranom subjektu zabranjuje da koristi vodu iz jezera Sot zbog ugroženosti održivog protoka. Uprkos tome, postupak nadzora je bio obustavljen, pošto je u izveštaju stajao naziv pogrešnog preduzeća – umesto Poljoprivrednog gazdinstva Verica Vinčić, stajalo je „Vinarija Vinčić“ d.o.o. u vlasništvu Aleksandra Vinčića.
Aleksandru Vinčiću izdata je zabrana korišćenja vode iz akumulacije Moharač kod Erdevika zbog toga što je nivo izmerenog vodostaja u julu ove godine bio za 0,20 metara ispod dozvoljenog. Inače, ovaj preduzetnik se još vodi kao vlasnik ili suvlasnik nekoliko medija u Sremu, poput Sremske televizije, Delta televizije Novi Sad i Sremskih novina. Preko svojih preduzeća je dobijao velike sume novca na lokalnim konkursima za projektno sufinansiranje, o čemu je VOICE svojevremeno pisao.
Nezavisno od toga, u prijavi Čuvarske službe JP Nacionalni park Fruška gora s početka jula se navodi da je „zbog nekontrolisanog i konstantnog crpljenja vode u svrhu navodnjavanja privatnih površina“ stanje na akumulaciji Sot kritično, i da je nivo vode drastično pao. Prijava je poslata na osnovu zapisnika sastavljenog 28. juna, u kom čuvar piše da „pumpa koja je na splavu neprekidno radi“. Poljoprivredno gazdinstvo Verica Vinčić je jedini registrovani korisnik vode iz jezera, a u odgovoru iz JVP Vode Vojvodine piše da nema drugih, manjih korisnika na ovoj akumulaciji.
Novinaru VOICE-a je rečeno iz Voda Vojvodine da im nisu dostavljeni takvi izveštaji iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, niti im je jasno o kakvom se zapisniku JP Nacionalni park Fruška gora radi.
Kako je reč o akumulaciji koja se od 2015. godine delom nalazi i u granicama Nacionalnog parka Fruška gora (Lovište “Vorovo”), i to u režimu III stepena zaštite, zbog toga što predstavlja hranilište za strogo zaštićene vrste kao što su belorepan, crnu roda, ali i druge barske ptice, a predstavlja i glavno pojilište za razne vrste divljači. Međutim, prekomernim crpljenjem vode taj deo je presušio i voda se povukla, tako da je ona skoro nestala u ograđenom prostoru „Vorova“. Time su, naime, prekršeni prvobitni uslovi zaštite prirode koje je investitor ishodovao u aprilu 2015. godine, pre nego što je ono uvršteno u okvire Nacionalnog parka Fruška gora. Konkretno, njima je bilo propisano da je korisnik u obavezi da ne poremeti minimalni održivi protok vode, jer time vodene biljke brže rastu koje zatim remete nivo kiseonika u vodi, usled čega može izumreti riblji fond u akumulaciji.
Pored toga, pošto se nalazi pod okriljem zaštićenog područja, za aktivnosti koje se preduzimaju u okviru tog prostora je prvo potrebno tražiti uslove zaštite prirode. U zapisniku o inspekcijskom nadzoru se to i nalaže. Međutim, pregledom priložene dokumentacije pri izdavanju nove vodne dozvole, dobijene 2. avgusta, može se utvrditi da investitor to nije uradio.
Na teren su krajem avgusta izašli i iz republičkog Odeljenja vodne inspekcije. Pošto pomenutom nadzoru investitorka Verica Vinčić nije mogla da prisustvuje, ona je pismenim putem navela da je 13. jula dobila informaciju od nadležnog vodoprivrednog preduzeća iz Šida da je nivo vode za jedan metar iznad dozvoljenog, i da od tada nije dobila dodatna obaveštenja koja bi je upozorila da je nivo vode opao ispod propisanog minimuma. Slične vrednosti u dozvoljenim granicama su izmerene i u trenutku obilaska ove republičke inspekcije krajem avgusta. Novinar VOICE-a je u nekoliko navrata pokušao da kontaktira gospođu Vericu Vinčić kako bi dobio njen komentar na navode građana i izveštaje inspekcija, ali ona nije odgovarala na pozive.
Sremske akumulacije nisu jedine u kojima je tokom ove sezone primetno opao nivo vode. Svetozar Batinić iz Crvenke odlazi na jezero Panonija nekoliko puta nedeljno. Kao strastvenog ribolovca, zabrinjava ga pasivnost Voda Vojvodine, ali i privatnog korisnika PTK Panonija, koji je u većinskom vlasništvu Industrije mesa Topola.
– Do sada nisu pokazali ni najmanju volju ili želju da se bilo šta pozitivno uradi s jezerom. Štaviše, pre dve-tri godine, sistemu navodnjavanja je priključena još jedna velika parcela, iako je bilo jasno da jezero više nema kapaciteta ni za prethodne. Akumulacija je stara više od 30 godina, i za taj period se nataložilo mnogo mulja – objašnjava Batinić.
Pored toga, on ukazuje na problem nesavesnog ribolova.
– Ribe su u periodima kada je smanjen nivo vode pomerene iz prirodnih zaklona, kao što su trske i granje, te je tada situacija kao u ribnjacima. Takvo stanje umnogome olakšava posao onima koji ‘čiste’ jezero od ribljeg fonda. Smatram da bi trebalo da se ribolov potpuno zabrani kada nivo vode ovako drastično opadne, i da onda tu zabranu sprovode čuvari koji bi bili prisutni na terenu – rekao je ovaj Crvenčanin.
Zbog visokih letnjih temperatura, nadležni iz Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine su sredinom avgusta doneli odluku o privremenom obustavljanju navodnjavanja sa akumulacija Sava, Moravica, Zobnatica i Svetićevo. U dopisu do kojeg je došao VOICE, iz DTD Severna Bačka se navodi da je prilikom merenja nivo vode bio blizu kvotama za zaustavljanje zalivanja, što je rezultiralo nalogom Voda Vojvodine da se hitno prestane s korišćenjem vode dok se ne popravi situacija s nestašicom.
Pored vrućine, značajan problem pri regulaciji nivoa akumulacija jeste i mulj koji se vremenom nataložio, te su vrednosti izdignute za oko 0,5 do 1 metra u odnosu na tehničku dokumentaciju iz perioda izgradnje. Uprkos tome, kvote za merenje minimuma i maksimuma se nisu menjale od kada su akumulacije izgrađene. Jedini način na koji se voda može vratiti u ova veštačka jezera jesu snežne i kišne padavine, a kako je redakciji VOICE-a rečeno iz JVP Vode Vojvodine, očigledno je “usled klimatskih promena došlo i do smanjenja padavina u odnosu na period kada su akumulacije projektovane”.
Dodaj komentar