Šodroš, poslednje prirodno blago Novog Sada nemerljivo novcem, izmereno lepotom

U poslednje vreme Novosađani sve više pribegavaju alternativnim, divljim plažama i bazenima. JKP “Gradsko zelenilo” je od Štranda, jedne od najlepših plaža na Dunavu napravilo kafanu i vašarište. Oni željni mira, prirode, odmora sigurno ne žele da slušaju kakofoniju zvukova koji probijaju bubne opne.

Zbog toga se građani sve masovnije odlučuju za skrivenije divlje plaže, gde neometano i besplatno mogu da uživaju u svim čarima koje na Dunavu još uvek mogu pronaći. Šodroš je sve posećeniji, iako neizvikana plaža građani i turisti ga nezaobilazno uvrštavaju u vrh liste plaža i lokaliteta za obilazak i kvalitetan odmor.

Nalazi se na svega desetak minuta od središta grada. To je posebna vrednost ovog mesta za odmor i rekreaciju, kao i za život mnogobrojnih vrsta biljnog i životinjskog sveta. Iako nije velika ovu plažu izdvaja intimnija atmosfera. Opasana je Ribarskim ostrvom, nabacanim splavovima i ugostiteljskim objektima sa leve strane iz pravca grada, a sa druge naseljem Kamenjar, poznatim i kao “Dolina lopova”. Pretpodstavljate zbog nepotrebne raskoši viletina koje su ilegalno izgrađene.

Plaža i poslednja novosadska oaza

Bez komercijalnog narativa koji preti da se promeni, i užasnih projekata Šodroš je postao i nadaleko poznat, najviše po zloslutnim planovima koje gradska vlast želi da primeni i “usisa” ovo prirodnu oazu. No, to nikako ne znači da će uspeti u svojoj nameri, kao ni to da ova plaža i lokalitet nisu posećeni. Naprotiv, divlja plaža otvara vrata dobrodošlice za sve. Stariji, mladi, porodice s decom, kućni ljubimci, Dunav je svima na izvolite. Ovde su odrasle generacije Novosađana.

Prilaz čarobnoj lepoti u moru drveća, pokazuje da se pored i povrh svega, ljudi bore da sačuvaju ovo prirodno bogatstvo. Parking je poveći. Mnogi koriste i bicikl. Odmah se uočavaju i kafići i restorančić, ali je muzika nečujna. Na ovom mestu ne očekujte “napucane” lokale i splavove, to su kućiće skromnog izgleda, tačno kako priliči rečnim objektima i potpuno su u simbiozi sa predelom. Cene su veoma pristupačne. Plaža je peskovita, svuda okolo je drveće, trava i zemlja.

Igre na plaži i u vodi

Braća, mali Nikola i Nebojša su došli sa roditeljima, kažu da su jedva dočekali da se istrče i isplivaju. Vole da dolaze jer mogu da se igraju kako hoće. Igrali smo se sa njima i trkali novom olimpijskom disciplinom, sprint na 20 metara kroz vodu. Oni su pobedili kao svojevremeno Felps Čavića. Zatim smo bacali frizbi, jedna žena je pitala Nebojšu da li zna da baca, on je sav ponosan rekao da zna i bacio ga. Kao da je to teško, naravno da zna da ga baci, 3 metra u daljinu, nakon čega ga je uhvatio pas, Bela, mezimac jedne sugrađanke i odneo do nje.

Bela je bigl, koja maltene svakog dana neprestano gospodari plažom, i sa grupom omladine u vodi igra stoni tenis. Tačnije oni se dobacuju a ona je sakupljač lopti i sudija. Čim loptica padne na zemlju ona je uhvati i položi na pesak, pa oni uzmu drugu. Sve dok se ne dirnu njene, teniske, tada postaje “predator” i neumorno pliva koliko god daleko je bacili, ona će je doneti. Ipak je loš aporter, zato i ima dve. Svoj “plen” naravno, neće da da nepoznatim ljudima.

Osmislili smo i novu igru, Nikola kao godinu dana stariji baci tenisku lopticu, onda kreće pohod na istu. Regata se sastojala od tri psa i nas troje. Naravno da je Bela neprikosnoveno pobedila svaki put. Vlasnica je kazala kako će večeras da spava kao beba.

Mir, uživanje, relaksacija

Hlada ima u izobilju, za one što ne žele da se prže na suncu. Ljudi čitaju knjige, koriste slušalice, kartaju se, privikavaju malene kuce na vodu. Neki sugrađani ponesu stolice, šatore, i uživaju do kasno u noć, čak i prespavaju. Na plaži naizgled nema zabavnih sadržaja, pa možete poneti: karte, domine, sportske rekvizite, sve što volite. Ako ste srećnici kao mi, a jeste, veću radost od igranja sa decom i psima nećete moći da priuštite novcem.

Mladi su zaista korektni. Grupa od desetak momaka i devojaka nam je pokazala gde se može sipati i voda, kao i gde je toalet. Oni su se smestili u zabačeni deo, seli na klupe i pustili muziku, spremali roštilj, izletovali. Ni na trenutak muzika niti iko od njih nije zasmetao ostalima, iako su imali zvučnike da se čuju do samog Štranda.

Videli smo psa kako lešlari na klupi i nikom nije smetao, pametnom dovoljno. Čamci dolaze i prolaze, ni oni nisu zasmetali polju plaže nijednog časa.

Pitoma divljina, pecaroši, životinje

Pored jednog lokala je uski prolaz ka mestu za pecaroše, koji ujedno nastanjuju autohtone močvarne vrste sisara, ptica, gmizavaca, insekata. Možete iznajmiti čamac sa veslima i obići ovaj rukavac Dunava, zbilja jedinstveni park prirode. Ili pitati nekog od prolaznika da vas provoza.

Uz malo sreće možete videti i dabra. Divlje patke proleću i plivaju iz pravca plaže ka divljini i oazi, ribe se mreste, u naletima iskaču iz vode i prave piruete. Labudovi, mala bela čaplja koju nazivaju princezom Šodroša, kormorani, čvorak, detlić, rečni galeb – samo su neke od vrsta ptica koje možete sresti.

Tu su i kornjače, koliko se lista svog živog sveta nastavlja toliko i predstavlja veću vrednost i dragocenost koja se mora sačuvati. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da se protivi urbanizaciji poslednje prirodne obale Dunava u Novom Sadu na području Šodroša i okoline, jer tu stanuje 139 vrsta ptica, od kojih su mnoge zaštićene i strogo zaštićene domaćim i međunarodnim aktima za zaštitu prirode.

Predlog vlastodržcima i nilski konji

Ovaj jedinstveni areal kao poslednja prirodna oaza Novog je ugrožena a preti joj izumiranje i ekološka katastrofa. Šodroš je oaza mira, tišine i zelenila, pluća Novog Sada i jedan od najvećih pošumljenih kompleksa uz obalu Dunava. Sada se nalazi u opasnosti da se nepovratno razori projektom “Novi Sad na vodi”, novim mostom i nasipom od 4,5 km gde bi ostao bez prirodnog dotoka vode.

Upućujemo predlog vlastima da u briljantnim planovima nedostaju samo nilski konji, i to reprezentativni primerci. Njihovu ulogu na Dunavu katastrofalno igraju i sprovode: SNS “brigada”, gradske vlasti, urbanisti i Galens. Osim bogaćenja i zgrtanja milijardi evra od projekta “Novi Sad na vodi”, nove gradske plaže duge 1400 metara i novog mosta preko Šodroša oni prete da unište čitav ekosistem.

Gradske vlasti moraju znati da, nilski konji imaju važnu ulogu u ekologiji reka. Kretanjem po rečnom dnu podižu mulj, koji odnosi tok reke i na taj način čisti korito. Kada su na kopnu, obeležavaju svoju teritoriju i repom razbacuju balegu, pa je ubrzano kruženje materije u prirodi. Izmet je bogat hranljivim sastojcima i ribama služi kao hrana.

Možda bi “stručnim” vlastodržcima ovo moglo da posluži kao primer, te da kada im ovaj sablasni projekat “usisavanja” Šodroša i priobalja Dunava ne prođe, pokušaju da ubede građane dovođenjem nilskih konja. To bi bila senzacija a i potpuno odslikava njihov “stil i imidž”.