Predizborne kampanje uvek donesu pregršt zanimljivog sadržaja koji može da nas nasmeje, razljuti, šokira ili čak i rasplače (od muke). Prvi biser ove predizborne kampanje dobili smo juče kada je SNS objavio da će na naredne izbore izaći sa listom koja će nositi naziv:“Aleksandar Vučić – Za našu decu“.
Nisu li deca nešto što bi trebalo izostaviti iz predizborne kampanje?! Nije li kod nas čak i zakonom zabranjena upotreba dece u političke svrhe, neko bi se naivno zapitao?!
Ali posle spašavanja deteta iz smetova kod Feketića, degustiranja domaće radže sa osnovcem i lupanja „banane“ u basketu na školskom dvorištu, zašto bismo se zabrinuli za takvu triviju da se emocijama glasača manipuliše upravo pominjanjem dece u nazivu liste.
Do sad smo u predizobrnim kampanjama imali kandidate koji maze krave, voze traktore, sedaju za šivaće mašine, rukuju se, diskutuju o kokama nosiljama.
Imali smo poplave sponzorisanih objava na svim društvenim mrežama od kojih imaš blagi osećaj gušenja sa mučninom i potrebu da nikad u životu ne izađeš na glasanje.
U to ime imali smo i predizborne spotove za koje je fore verovatno pisao Lav Pajkić, a bogami i beskrajno dugačke intervjue u kojima o programu stranke ne možeš da saznaš gotovo ništa.
Ovaj put otišli smo korak dalje, pa sad imamo izbornu listu čijim nazivom nam se cela stranka i njen vodeći čovek smeju u lice.
Da pogledamo šta je to Aleksandar Vučić do sad uradio za našu decu zajedno sa listom koju predstavlja?
Lista stvari za našu decu:
- Nastavio je da pakuje kofere diplomcima, koji posle odbrane doktotrata ili mastera žure na let sa kartom u jednom pravcu.
- Omogućili su porodiljama da dobiju i po osam hiljada dinara naknade, a nekad i manje ako im računica „ide u prilog“.
- Osmislii su sjajne mere za podizanje nataliteta tako što ljudi prave rime, a onda neki drugi ljudi odluče da prave decu zato što im se sviđaju rime.
- Nastavili su da neguju i razvijaju sistem lista čekanja za vrtiće u koje mogu da se upišu samo deca čiji roditeji imaju debelu vezu ili su odlučili da se razvedu radi dodatnih bodova za upis.
- Iste te vrtiće, bez obzira na sav porez koji plaćamo, ostavili su bez sapuna, toalet papira, vlažnih maramica, plastičnih čaša, na kraju i bez čoveka koji bi okosio travu u dvorištu pa se roditelji sami organizuju.
- Za našu decu pretpostavljam, ignorišete alarmantno mali broj pedijatara, pune čekaonice i osam minuta po pacijentu.
- Zbog dece valjda i ne obraćate pažnju na odeljenja u Dečijim bolnicama koja se raspadaju, pa roditelji kupuju delove nameštaja da bi zdravsteni radnici imali gde da drže instrumente.
- Valjda i za ove SMS-ove kojima se deca leče treba da budemo zahvalni, što ste nam dozvolili da ih šaljemo.
- Za našu decu odabrali ste najpreplanutijeg ministra prosvete koji uvek izgleda kao da ne vodi ministrastvo jedne oblasti koja se raspada.
- U besplatnom školstvu omogućili ste nam komplet knjiga od 17.000 dinara
- Đacima ste omogućili da ih uče vaši kadrovi, partijski podobni, umesto profesora i profesorki koji su se školovale za taj poziv.
- Omogućili ste da i ubica nečijeg deteta ne ode u zatvor, samo zato što mu je otac moćniji od čoveka čije je dete ubio.
A možemo tek i da zamislimo šta ste spremili – Za našu decu u budućnosti.
Privatne lekare i sistem tako da mogu da se leče samo oni najbogatiji.
Spremili ste još kofera i karata u jednom pravcu da oni pametni slučajno ne ostanu ovde i da ne daj bože pokušaju nešto da promene.
Za našu decu verovatno spremate i takav obrazovni sistem da će samo oni najbogatiji i najlojalniji moći da dođu do nekog pristojnog mesta i u državnoj i u privatnoj firmi.
Jer nećete vi biti tako površni da kontrolišete samo javni sektor.
Za našu ostalu decu spremili ste bezbroj radnih mesta da se pokažu kao najjeftinija radna snaga u Evropi. I zato jeste bitno da se deca rađaju zar ne?
Jer šta ćemo prodavati strancima za dvadesetak godina ako ne budemo imali tu decu koja će iz školskih klupa pravac za traku u fabrici i tako do penzije koju nikad neće ni dočekati.
Kada malo bolje razmislite taj slogan „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ pomalo je i zastrašujući, jer, zaista zamislite kakvi su planovi za našu decu u jednoj takvoj organizaciji?
Zamislite samo kome su oni već obećali našu decu kao dva para zlatnih ruku koji neće ni za šta da se bune.
Pa i kad odu odavde, ne brinite, doći će da rade poslove koje vaši državljani ne žele jer takvima smo ih napravili za vas.
Za našu decu nije samo slogan namenjen slabo informisanom, izmanipulisanom i sluđenom narodu. Ovaj slogan je poruka svima onima koji se nadaju da će makar njihovoj deci biti bolje.
Jer nosilac liste nije došao ovde da pravi haos nekoliko godina i onda bude zaboravljen kao da nije čitav život ustajao u pet ujutru i živeo na parčetu hleba.
Ime liste nam poručuje da se ne uzdamo u staru narodnu „ničija nije do zore gorela“.
Jer njihova će goreti čak i kad odu. Dovoljno dugo da sami svojoj deci spakujemo kofere i umesto maternjeg učimo ih nemačkom jeziku.
Je l’ ostalo možda nešto smislenije što bismo mogli da uradimo – za našu decu?
Anticipativan zakljucak. Bas.
I stoga – porazavajuc.
A opet stoga – ostavlja i mogucnost (zanemarujucu, istina, ali ipak…) da se desi i neki alternativni scenario… (ne obavezno svetliji, nazalost).
Well done, SM.