Prekinuli ste višegodišnju vezu, razveli se ili skončali prijateljstvo za koje ste bili ubeđeni da je neraskidivo? Možda vam je preminuo blizak član porodice ili se suočavate sa gubitkom ljubimca koji vam je godinama ulepšavao život?
Svi danas živimo u modernom svetu, neki bi rekli površnom, čiji tempo zahteva prisutnost i veliki trud da bi uopšte egzistencijalno opstali. U tom „ludilu“, mnogi zaboravljaju na emocionalnu stranu svog postojanja ili pak zanemaruju i potiskuju osećanja kako ih ne bi sputavala u ostvarenju ličnih ciljeva.
Postoji zaista mnogo načina na koji naša duša iznalazi načine da prevaziđe bol i patnju za dragim bićem, ali kako na racionalan način objasniti sebi iracionalnu bol i osećaj praznine koji nas prekriva u takvim situacijama?
Da li je to samo iracionalan fenomen?
Naučnici tvrde da naš mozak emotivnu bol registruje na identičan način kao i fizičku, što objašnjava neretku manifestaciju te boli na naše telo. Svima su poznate rečenice poput „osećam kao da će mi srce pući“ ili „zario mi je nož u srce“, a njima ljudi slikovito opisuju svoj fizički osećaj u odnosu na emocionalno stanje.
Sigurno je, međutim, da „slomljeno srce“ izaziva ogromu dozu stresa, naročito ako je gubitak bio iznenadan, a da vreme koje je potrebno za opravak može varirati od nedelja, meseci ili čak godina.
Je li ljubav zaista čista hemija? Uticaj hormona
Pri pomisli na ove, u suštini međućelijske glasnike, prva asocijacija su nam adolescenti i čuveni pubertet. Naravno, postoje različiti hormoni i njihove funkcije, pa tako i oni koji utiču na zaljubljivanje ili odljubljivanje.
Kažu da je ljubav adiktivna poput droge, a naš mozak „diluje“ hormone kao što su dopamin (hormon sreće) ili oksitocin (hormon ljubavi) koji čine da se osećamo srećno i zadovoljno, želeći da ponavljamo ponašanje koje je dovelo do takvih emocija.
Sa druge strane, kada se emocionalna veza prekine, kada nam srce „prepukne“, ovi „happy“ hormoni smanjuju svoju proizvodnju, a umesto njih luči se kortizol (hormon stresa). Njegova primarna funkcija je podizanje borbene gotovosti našeg organizma, ali u prevelikim količinama i dugotrajnim prisustvom može nas dovesti do kontraefekta, odnosno do pojave svih negativnih manifestacija našeg psihofizičkog stanja.
Šta kaže medicina?
Stres je zapravo okidač većine bolesti našeg organizma. Postoje teorije koje govore da je stres osnovni okidač i za kancer, koji u sve većem broju izjeda naše društvo.
Akutni emocionalni stres, bilo pozitivni ili negativni, često dovodi do reakcija u našem telu. Stručnjaci govore da leva srčana komora može zapasti u stanje slično paralizi, uzrokujući simptome nalik srčanom udaru. Neretko, propratni efekti mogu biti bolovi u grudima, ramenima i rukama, otežano disanje, ali i gubitak svesti i vrtoglavica. Ljudi u tim situacijama imaju osećaj istinskog srčanog udara, međutim važno je znati, da ovo stanje ne ostavlja trajne fizičke posledice poput pravog srčanog udara.
Najbolji način samopomoći pri „slomljenom srcu“
Pre svega, svi saveti idu u pravcu, dozvoliti da osetimo i proživimo taj teški osećaj boli i patnje. Iako će gotovo refleksna reakcija biti ekstremna, bilo „puštanje sa lanca“ ili povlačenje u sebe i introspekcija, korisno je imati u vidu da je sve to zapravo ok i ljudski.
Okružite se pozitivnim i nasmejanim ljudima, koji će vam pružiti podršku u teškom ličnom periodu. Uvedite više zdravih navika, izbacujte razgovorom stres i sve tegove koji vas pritiskaju, a onda će osećaj prihvatanja realnosti polako zavladati vašom dušom i umom.
Naravno, ne želeći da se umanjuje nečija patnja, jer svi znamo da je ona individualna i nemerljiva, nekada čovek jednostavno oseća ogroman nedostatak snage da se izbori sa situacijom. Kada „crnilo“ zavlada našim mislima, dolazi i do tragičnih i nadasve pogrešnih odluka, a da osoba pre toga nije izdržala i uporno tražila način da pomogne sebi. U tim stanjima, sasvim je normalno i preporučljivo da se potraži i stručna pomoć, a to je nažalost tema kojoj se u emocionalno konzervativnim sredinama poput Srbije i dalje ne pridaje dovoljno pažnje.
Moderna vremena donela su u svom prtljagu i moderne stresove i probleme koji zahtevaju moderan pristup rešavanja. Komunikacija je uvek ključ, a ukoliko nemate poverenja ili nekog bliskog sa kim možete da se „otključate“ razgovorom, nemojte se osećati manje vrednim ili slabim. Iskrenost je snaga iz koje se može iscrpiti ogromna energija kojom se prevazilazi čak i „slomljeno srce“.
Dodaj komentar