Iako relativno nepoznat, biznismen Slobodan Zdravković (59) vodi se kao šef ozbiljne kriminalne grupe i važi za čoveka koji je iznad zakona. Istovremeno, uz pomoć koruptivnih veza od državnih organa izvlači milijarde. Zdravkovića je u januaru 2021. godine Tužilaštvo za organizovani kriminal označilo kao vođu organizovane kriminalne grupe za pranje novca i utaju poreza, ali ta istraga još uvek nema poznat epilog.
Zdravković je početkom 2021. osumnjičen za kriminalno udruživanje, pranje novca i utaju poreza. Njegove firme su plaćane javnim novcem svih poreskih obveznika, a terete se da su izbegavale da plate poreze i doprinose.
Samo u 2020, godini država ih je, kroz brojne javne nabavke, angažovala za sve i svašta – „obezbeđivali“ su policiju, zamene javnog osvetljenja širom Srbije, tu su poslovi održavanja i čišćenja MUP-a, brojnih javnih i komunalnih preduzeća i institucija…
Trenutno, njegovi prsti su umešani u Plan centralizovanih javnih nabavki (PCJN) Republike Srbije i to u poslovima vrednim 2 milijarde dinara – na poslovima čišćenja.
Inače, ovaj plan (PCJN) organizuje i sprovodi (široj javnosti malo poznata) Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, i ove godine je u planu potrošnja od oko 7 milijardi dinara, najvećim delom u nabavkama nameštenim za firme bliske SNS. Na čelu uprave je Dejan Matić, bivši šofer Vojislava Šešelja a potom i Aleksandra Vučića, još iz vremena kad je ovaj bio mladi radikalski jatreb. Za Vučićem je, dok je Šešelj bio u Hagu, „prebegao“ u SNS i odmah je dobio nagradnu funkciju – predsednik opštine Zemun.
Na tu funkciju je došao kao vlasnik polovnog automobila „jugo“, što je bila njegova jedina imovina, a za samo 6 meseci, njegova imovinska karta se uvećala za 2 kuće, niz raznih objekata i 6 hektara zemlje. Ubrzo nakon toga postavljen je i za člana Upravnog odbora Agencije za privredne registre, a potom se ubrzano penjao na lestvici uspeha u Vučićevoj Srbiji.
Slične uspehe je, gotovo istovremeno, beležio i Zdravković. Samo jedna od firmi za koju se pretpostavlja da je u prikrivenom vlasništvu Zdravkovića, osnovana je 2016. sa ulogom od 100 dinara, a 3 godine kasnije prihodovala je od poslova sa državom više od 200 miliona.
Sve javne nabavke i tenderi na kojima učestvuju Zdravkovićeve firme funkcionišu jednostavno – uslovi se propišu tako da ih ispunjava samo Zdravkovićeva firma, samostalno ili u zajedničkoj ponudi sa sličnim kompanijama.
Zdravkovićeva firma “Emporio team” se sada javlja kao povlašćeni ponuđač za poslove čišćenja zgrada državnih organa, ukupne vrednosti 2 milijarde dinara. “Emporio team” zajednički nastupa sa kompanijama “Coopservice BMK” i “BMK” iz Stare Pazove, čiji se vlasnik Bogdan Mamuzić često pojavljuje na javnim nabavkama koje raspisuje lokalna samouprava kao jedini ponuđač, nakon čega dobija poslove vredne više milijardi, pokazuje istraživanje VOICE-a.
Ugovori koje sa državnim preduzećima dobija “Coopservice BMK” vredni su i više stotina miliona dinara. Posao najveće vrednosti, koji je kao deo konzorcijuma, dobila firma Bogdana Mamuzića bio je onaj sa EPS-om i procenjen je na skoro milijardu dinara.
Sada stvari stoje ovako: Uprave za zajednilčke poslove Republike Srbije je, kršeći Zakon o javnim nabavkama na 7 mesta, raspisala konkurs za posao čišćenja zgrada državnih organa tako da samo konzorcijum Zdravkovićevih i Mamuzićevih firmi ispunjavaju uslove. Suština ovog zakona jeste da se što više poveća konkurentnost, a Uprava postupa upravo suprotno – raspisuje uslove tako da eliminiše svaku konkurenciju.
Tako je, naprimer, za usluge čišćenja zgrada u nadležnosti Poreske uprave, traženo da ponuđač ima najmanje jedan ugovor svakodnevnog održavanja higijene površine ugovorenih objekata od 170.000 kvadrata (Zdravković ima), da mora da ima minimum 2 lokalne samouprave na Kosovu (Mamuzić ima).
Ostali ponuđači su podneli žalbe, pitajući Upravu koja je razlika između održavanja higijene na teritoriji Kovova i Metohije od ostale teritorije Republike Srbije i da li je Uprava “de facto” i “de jure” odvojila Kosovo od Srbije. Odgovor Uprave je prilično nemušt: “ne možemo posao poveriti firmi koja nikad nije imala iskustvo prelaska administrativne linije niti radnog angažovanja ljudi u južnoj srpskoj pokrajini”.
Uprava je uslovima tražila i da ponuđač mora da ima ugovor o čišćenju objakta sa statusom spomenika kulture na najmanje 25.000 kvadrata. Na primedbe ostalih ponuđača da je i ovaj uslov diskriminatorski, iz Uprave su odgovorili da “na ovom mestu ne bi dodatno isticali sve specifičnosti izvršenja predmetne javne nabavke”.
Pored toga, u javnoj nabavci vrednoj 2 milijarde dinara, podeljenoj na 12 celina (partija) postavljeno je najmanje 7 uslova koje ispunjava samo jedan onuđač, odnosno konzorcijum Zdravkovićevih i Mamuzićevih firmi.
Inače, firma “Emporio team” se spominjala u nekoliko afera, o kojima su pisali mediji. poput BIRN-a i NIN-a.
Jedna od javnosti najpoznatijih afera, u kojima se spominjala “Emporio team” jeste ona kada su usluge održavanja higijene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, preko noći porasle sa 30 miliona na 70 miliona dinara godišnje. Za ovaj posao angažovano je nekoliko firmi, među kojima je i ona u vlasništvu bivše državne sekretarke MUP Milene Vuković, kako su pisali mediji.
Istraživački novinari nedeljnika NIN za Zdravkovića navode da kontroliše četiri preduzeća – Vip sekjuriti (Vip security), Emporio tim (Emporio team), Tajm partner (Time partner) i Tisten grupu (Tisten group) kroz koje je samo u jednoj godini prošlo 3 milijarde dinara od državnih organa.
NIN je, obrađujući podatke Agencije za privredne registre, utvrdio da su sve četiri firme, za koje Tužilaštvo sumnja da su pod kontrolom Zdravkovića, registrovane za fizičko i tehničko obezbeđenje ili održavanje objekata i čišćenje zgrada, s tim što je on formalno vlasnik samo Emporio tima. Zvanični vlasnici firme Vip sekjuriti su Bojana Ćorović i Gojislav Savović, koga je Tužilaštvo takođe stavilo na spisak osumnjičenih za pranje novca i utaju poreza. Pri tome je Savović polovinu udela u toj firmi kupio od Miroslava Micića u februaru 2015. I gle čuda, baš tada za Vip sekjuriti počinje „zlatno doba“, jer su te godine njeni prihodi bili samo 59,6 miliona dinara, a do 2019. su povećani čak 34 puta, na dve milijarde i 39,6 miliona. Sličnim tempom rasla je i neto dobit, koja je između 2016. i 2019. povećana sa nepunih šest na više od 142 miliona dinara.
Tužilaštvo sumnja da Zdravković „kontroliše“ i Tisten grupu, koja je osnovana 2016. i imala je sličan „razvojni put“ kao i firma BPS sekjuriti, koju je Milena Vuković, bivša državna sekretarka u MUP-u i saradnica tadašnjeg ministra policije, aktuelnog ministra odbrane Nebojše Stefanovića, osnovala iste godine. Te dve firme su često zajedno učestvovale i pobeđivale na tenderima. Tisten grupu osnovao je Aleksandar Filipović 4. aprila 2016. sa ulogom od 100 dinara. Na startu je imao samo tri radnika, dve godine kasnije već 75, a u 2019. na platnom spisku imao je 122 zaposlenih. U tom periodu prihodi su porasli sa 6,3 na 273,7 miliona, a neto profit sa 0,5 na 44,3 miliona dinara. Malo je firmi koje se mogu pohvaliti time da su za samo tri godine prihod uvećale 43 puta, a neto dobit fantastičnih 88 puta.
Dodaj komentar