Tog petka sam pozvala jetrvu da svrati posle posla, da nam se deca malo druže.
– Drage volje, rekla je, ali ova mama od 18h ide da slika i cirka!
– Ideš da radiš šta?
Nekoliko sati kasnije na njenom Instagramu osvanula je reprodukcija slike lika Fride Kalo.
“Slikaj i cirkaj” dvočasovna je radionica koja je, pre dve i po godine, okupila grupu entuzijastkinja sa željom da se, zajedno sa drugim amaterima, vrate jednoj od svojih prvih ljubavi – slikarstvu. Jedna od idejnih tvoraca, Sofija Simić, priča nam kako je prva radionica održana baš u Novom Sadu.
– Sve je počelo tako što sam saznala da nešto slično postoji u Americi. Bilo mi je žao što takve radionice nisu zaživele kod nas. Kroz školovanje smo imali prilike da ispoljavamo kreativnost, a onda smo završili fakultete, krenuli da radimo i danas mnogi ne pronalaze vremena za negovanje mašte. Toliko sam dugo razmišljala o tome kako mi je žao što takvih radionica nema kod nas, da sam odlučila da zajedno sa drugaricom sama osmislim jednu.
Nakon Novog Sada, na listi gradova u kojima se te radionice održavaju ubrzo su se našli i Beograd, Subotica i Niš, a odnedavno Sombor i Kruševac. Zainteresovanost je, kaže Sofija, sve veća.
– Kada smo krenuli sa radom, naši polaznici bili su uglavnom ljudi između 25 i 35 godina, a sada se naša publika sve više širi. Ovde dolaze prijatelji, partneri, mame sa ćerkama…
Njihove grupe broje između 14 i 20 učesnika, a kako navodi, trude sa da preko tog broja ne idu, jer žele da tokom slikanja imaju dovoljno vremena da se posvete svakome.
Dočekaće vas uz štafelaj, platno, četkice i boje. Sve vreme radionice instruktorka će vam objašnjavati kako se zadata tema slika, od pozadine sve do poslednjeg detalja na slici.
– Mogu se osloniti i na pomoć asistentkinje, tako da se niko ne oseća zapostavljeno tokom ta dva, tri sata – kaže naša sagovornica.
Radionicama može da se pridruži bilo ko, bez prethodno potrebnog iskustva. Važno im je, dodaje Sofija, da se polaznici ne osete nesnađeno, niti kao da su u nečem previše nepoznatom da bi se opustili.
Ovaj šarmantni tim teme uglavnom predlaže sam, ali sa polaznicima imaju dobru komunikaciju i putem društvenih mreža pa i njihove predloge neretko uvrste u program.
Uz kreativan rad, društvo, muziku i piće, vreme proleti i to je najčešća povratna informacija koju dobiju na kraju posla.
– Čini mi se da ljudima najviše prija to što ta dva, tri sata budu fokusirani isključivo na slikanje i ni na šta drugo. Zaborave na svakodnevne obaveze, na problem koji su možda taj dan imali. Ovo je neka vrsta art terapije. Tamo se okupe ljudi sličnih interesovanja i vrlo često se lepo združe.
Brojni kafići i vinarije sarađuju sa ovim timom, koji čar pronalazi upravo u obilaženju različitih mesta i unošenju kreativnosti u njih.
– Kada smo pre skoro tri godine krenuli, ljudima nije sasvim bilo jasno šta radimo i bio je izazov upoznati ih sa ovim konceptom. Da smo na dobrom putu pokazatelj nam je, između ostalog, činjenica da na naše radionice ljudi često dođu potpuno sami. To znači da je neko izdvojio vreme samo za sebe i mir koji će imati tokom tih nekoliko sati slikanja.
Danas su, zaključuje Sofija, zadovoljni u kom smeru njihova priča ide. Želja im je da obiđu što više gradova u Srbiji, ali i da njihov kist oživi usnulu maštu i u nekim manjim mestima.
Dodaj komentar