Slepa studentkinja pitala šalterušu za pomoć, pa dobila: „Nije mi u opisu radnog mesta“

Milica, studentkinja Univerziteta u Nišu, doživela je juče na autobuskoj stanici u ovom gradu krajnje neprijatno iskustvo sa jednom od radnica koja nije želela da joj ljudski pomogne i izađe u susret.

Milica je slepa, te je zbog toga zamolila radnicu da je doprati do perona i objasni joj gde treba da sačeka svoj autobus.

Tada je, prema rečima Ane Mijović koja je ovu informaciju objavila na svom Tviter nalogu, Milica doživela susret sa onim ljudima koji svoje radne obaveze ni pod razno ne žele da pomešaju sa osećanjima ili empatijom prema drugim bićima.

Radnica joj je hladnokrvno i najkraće moguće odgovorila: “Nije mi u opisu radnog mesta.”

Nakon toga je Milica, verovatno u šoku od doživljenog, pokušala ponovo, objasnivši da je slepa, da ne vidi i da joj treba pomoć samo toliko da joj se kaže gde je njen autobus.

“Ne”, odlučno je odgovorio android sa šaltera bez trunke savesti.

Milica je pokušala da uđe u autobus na niškoj bus. sta. Zamolila je radnicu stan. da je doprati do perona, jer je slepa – ne može sama. Ova ju je odbila sa: Nije mi u opisu radnog mesta! Milica opet: Ali ja ne vidim, samo da mi kažeš gde je bus. Ne – osoba je odbila da pomogne!

— Anja Mijovic (@RecAnja) August 11, 2022

Za sve one koji se nakon ovoga i dalje pitaju u kakvom svetu živimo, kakvi smo to ljudi postali i kuda sve to vodi, neka sednu sami sa sobom i razmisle koliko se često i slepo zalažu za pravila koja vrlo često i ne razumeju, te ne shvataju njihove dobre i loše strane, neka se sete svih onih koji “samo rade svoj posao” i onih koji su u stanju da na nesrećno udvaranje, nesvesnost i nespretnost reaguju prijavom i tužbom.

Eto dragi svi, živite u svetu androida, botova i stvorenja koji će ukoliko na njihove oči crkvate žedni jednostavno zavrnuti slavinu sa čistom vodom. Među onima koji bi puštali Ciklon B samo zato što im je to u opisu posla, a ne bi poštedeli ni slepe ni gluve jer ‘ko im je kriv’ što meni ta pošteda ionako “nije u opisu radnog mesta”.

Milica je možda sada zbog ovoga “pala u bedak” kako je napisala Ana Mijović, ali neka zna da ona nije kriva što živi i trudi se da uspe i iškoluje se u društvu naopakih vrednosti, iskrivljenih percepcija, među neljudima koji žive od tuđe krvi i patnje.

Možda će ovo nekome zvučati preterano, ali kada čovek shvata gde živi, u kakvoj nakaradnoj civilizaciji, kada vidi komentare na društvenim mrežama i jednu neizlečivu frustraciju samozvane internet zajednice, kada ima prilike da oseti nešto slično onome što je Milica juče osetila, onda su ove reči blagost za ono kakav vokabular je potreban da opiše monstrume koji među nama žive i agresivno nameću svoja shvatanja i pored toga što se često kasnije dokaže kako su bili totalno u krivu.

Izvinjenje, priznanje i pokajanje naravno nikada se ne dočekaju.