Škola u Beogradu zabranila mobilne telefone. Roditelji: „Treba i đaci da se pitaju“

Nakon serije vršnjačkog nasilja i neprimerenog vladanja pojedinih učenika u školama širom Srbije, više škola od početka godine uvelo je zabranu korišćenja mobilnih telefona tokom nastave. Radna grupa za prevenciju nasilja nije usvojila zabranu, već je školama preporučila da propišu Opštim aktom škole mere za upotrebu mobilnih telefona tokom nastave.

To je i učinila Osnovna škola „Ratko Mitrović“ u Beogradu, koja je drugo polugodište započela sa novinom – u potpunosti je zabranila upotrebu mobilnih telefona i pametnih satova u školi, piše Nova.rs.

Mobilni telefoni predaju se nastavnicima još na prvom času

Mnoge škole već imaju pravilo po kome se uređaji odlažu u kutije na stolu nastavnika, posebne boksove ili ormariće.

Osim nekoliko škola koje su to učinile u Prokuplju, Požarevcu i kod Vršca, i Osnovna škola „Kizur Ištvan“ u Subotici ima na snazi tu zabranu. Isto je uradila i Osnovna škola „Vuk Karadžić“ u Bajmoku u kojoj je Savet roditelja gotovo jednoglasno podržao tu odluku, pa učenici predaju nastavnicima svoje uređaje još na prvom času.

Telefoni se, tako, odlažu i zaključavaju u ormarićima koji su pokriveni kamerama, a učenicima se telefoni vraćaju na zadnjem času. A ako se neki učenik ogluši o to pravilo, ako mu nastavnik pronađe telefon, biće mu oduzet i stavljen u ormarić, a on će morati da snosi sankcije prema disciplinskom pravilniku.

Direktorka Osnovne škole „Ratko Mitrović“ Svetlana Milutinović priča kako je protekao prvi dan u školi bez mobilnih telefona i pametnih satova.

– Prvi dan je prošao fantastično, nijedno dete nije izašlo sa mobilnim telefonom za vreme velikog odmora u školsko dvorište, kolege kažu da niko nema nijedan problem, niti deca o tome pričaju, kaže direktorka.

Prema njenim rečima, presudno za donošenje te odluke bilo je prvo polugodište kada su odeljenski nastavnici primetili veliku ekspanziju upotrebe mobilnih telefona i na časovima i na odmorima.

– To je veliki problem jer deca nekontolisano upotrebljavaju mobilni telefon i pametne satove, posebno mala deca od prvog do četvrtog razreda, telefoniraju sa roditeljima kad odu u toalet, nema ih da se vrate na čas, zovu ih kad god naiđu na neki problem, ističe.

– Naravno, govorim o pojedinačnim slučajevima. Većina dece je, ipak, naučena na pravila ponašanja u školi da ih poštuju. Kada je odmor, deca ne komuniciraju, ne druže se, svi gledaju u ekran, neovlašćeno snimaju drugu decu i tu nastaje digitalno nasilje. Naš cilj je da se to svede na nula i da nemamo takvih problema, nego da se vratimo dvadeset godina unazad.

Potom su Tim za bezbednost i zdravlje i Tim za školski razvojni plan u toj školi preporučili nastavničkom veću da uvedu zabranu upotrebe mobilnih telefona.

– Dobili smo od njih smernice i onda smo na nastavničkom veću razgovarali o tome. Kolege su se usaglasile da bi bilo najbolje da to sve predložimo odboru kao upravnom telu škole i da onda o tome obavestimo Savet roditelja.

Postoje, međutim, roditelji koji se odmah pobune.

– Ministarstvo je dalo tu preporuku da se mi kao škole opštim aktom zaštitimo od tih roditelja koji nam prete da deca imaju pravo da koriste telefon, pa smo se dogovorili da ćemo u februaru promeniti opšte akte. Sve ćemo pravno urediti.

A ukoliko dete prekrši pravilo?

– Ako je dete upotrebilo telefon ili pametni sat, odeljenski starešina će ga doneti kod mene, pozvaću roditelje koji će doći po telefon, razgovaraćemo, a biće sankcionisan ako to više puta ponavlja. Dete će biti upisano u elektronski dnevnik dva puta kao opomena, treći put pojačan vaspitni rad i onda će biti sankcionisan kroz ukor odeljenskog starešine ili ukor odeljenskog veća ukoliko to ponovi, potom smanjena ocena iz vladanja. Jednostavno, mora da se vidi da ne može da krši pravila škole. Svaki pametan roditelj će podržati ovu odluku, to je za dobrobit dece, uverava ona.

Roditelji: Treba i đaci da se pitaju

Roditelj i predsednica udruženja „Roditelj“ Gordana Plemić kaže da za odluke koje se tiču dece kao što je zabrana upotrebe mobilnih telefona u školama treba da se pitaju i sama deca.

– Vidim da škola nekako sporadično donosi odluku o tome i to je potpuno u redu. Svaka vest koja dođe o tome, naglasi da je odluku izglasao Savet roditelja, verujem da je to saradnja Saveta roditelja i škole da se uopšte nametne ta tema kao nešto bitno. Naše pitanje koje nekako ne vidimo je da li je u te odluke i u te diskusije povodom toga bio uključen đački parlament? Smatram da u vezi takvih tema treba da se čuje i glas dece, pa da se donese neka zajednička odluka, smatra Gordana Plemić.

Kako dalje objašnjava, druga stvar koja je roditeljima uvek sporna je kako će se i na koji način ta odluka kontolisati.

– Da li će to biti jedna dugotrajna odluka, da li će se sprovoditi na pravi način, ko će to kontrolisati ili ćemo opet nekako pokazati deci da donosimo neke odluke koje ni sami ne poštujemo? O tome moramo da mislimo. Treća stvar, mislim da decu treba da učimo kako se koriste mobilni telefoni. Samim tim, da i mi odrasli učimo jer, nažalost, često ne umemo u raznim situacijama sa telefonom da se ponašamo.

Naša sagovornica dodaje da je delotvornije učiti decu da se u toku časa ne koriste telefoni, da je zabranjeno snimati i zloupotrebljavati bilo kakav snimak o bilo kojoj osobi na bilo kom mestu.

– Mislim da je to delotvornije nego da nešto zabranimo. To je prevencija. Mi njima ovako kao zabranimo telefone u školi, a šta kada ih pustimo napolje u dvorište? Mislim da cela priča o bavljenju decom, o prevenciji, o radu sa njima nekako gubi smisao kada donosimo ovakve odluke, smatra ona.

– Naravno da stojim iza toga da upotreba mobilnog telefona na času ne treba da se dešava, ali to treba da ih naučimo, a ne da im mobilne telefone uzimamo. Ako im nastavnik nije pokazao svojim primerom da ne koriste telefone na času, ko će? Često smo čuli da treba da se podeli taj deo kada nastavnici upotrebljavaju telefon u svrhe obrazovanja odnosno časa, a kada ne, ističe Plemićeva.

– Mislim da je to zbunjujuće i da to niko na pravi način ne može da kontroliše. Zato je važno da deca budu vidljiva u tim nekim odlukama, da čujemo i njihova mišljenja zbog čega oni tako reaguju i koja vrsta edukacija njima nedostaje. To ćemo čuti ako razgovaramo sa njima, ali bojim se da ne razgovaramo, kaže Gordana Plemić.

Izvor: Nova.rs