U novom vremenu, pored rapidnog napretka tehnologije , većeg broja obrazovanih žena i njihovog angažovanja u svim poslovima koji im ranije nisu dati u ruke, dobili smo i novinu koja ako se primi zauvek može spasiti ovaj svet – sjajne tate.
Te divne gromade koje ne vaspitavaju, već vole svoju decu, koje učestvuju, a ne sklanjaju se od dečijih suza i galame, baš oni sprečiće sve nesigurnosti, nasilje, odsustvo hrabrosti i oskudnih osećanja.
Neki od nas koji nisu imali sreće sa tom jakom i stabilnom muškom figurom u našim životima, registrujemo sjajne očeve i spremni smo da im odamo priznanje za ozbiljan posao koji rade.
Uvek se setim scene, na nekom dečijem rođendanu, na vikendici, deca su prelazila sajlu i na taj način pokazivala koliko dugo mogu da se održe na toj tankoj dugačkoj površini.
Naša ćerka je stajala sa strane i gledala sve te dečake koji su padali, ali se i vraćali da pokušaju ponovo. Želela je i ona, ali nijedna devojčica se nije usudila da proba.
Njen tata joj je prišao i rekao : „Hajde, tata je tu, preći ćeš prepreku“.
Odmah je ustala i držeći se za tatinu ruku hrabro, podignute glave, nogu pred nogu koračala je po tankoj sajli kao kakav ponosni paun koji zna da ga gledaju.
Na pola, pustila je tatinu ruku i nastavila sama. On nije zastao, nastavio je sa njom, hrabreći je i hvaleći svaki njen korak spreman da joj opet da ruku ako počne da pada.
I da, duboko verujem da su sve te hrabre žene, te velike državnice i borci za prava mislećih ljudi, ustvari devojčice koje je tata držao za ruku kada bi prelazile prepreke.
A i kada nije fizički bio tu, one su znale, doći će, jer uvek je dolazio kada su počele da padaju. Da ih podigne, ohrabri i da im krila. Da veruje da one to mogu i nauči ih da i same moraju u to verovati.
To su one tate, danas ih je sve više, koje su iako za par sati idu na posao, ustajale da greju mleko u flašici, prislanjale usne na istu da provere da li je dovoljno vruće i nepogrešivo znale koja temperatura je idealna.
To su oni što su ljuljali na ramenu svoju bebu , satima, da spokojno zaspi, sigurna, tu na njegovom ramenu kao na jastuku i uslađivali otkucaje svog srca sa bebinim jer je za njih od prvog dana i kucalo.
To su iste one tate koje odlaze na pijacu po namirnice i baš svaki put kada se vraćaju kupe cveće za svoju ćerku, i to baš lale u boji koju voli njegova uspavama devojčica.
I čekaju da otvore oči, da im to cveće bude prvi prizor koji će videti i prvi osmeh koji će svetu pružiti. Jer manje od osmeha ta devojčica ne sme imati to jutro.
To su tate koje maze po kosi svoju decu dok ne zaspe i sto puta ustanu da ih pokriju jer znaju da običavaju da guraju ćebe tokom noći.
I to su oni koji u parku prave savršen balans između brige i puštanja deteta da savlada novu veštinu.
To su ljudi koji rade domaći sa decom, smisleno i strpljivo, traže na internetu ako nešto ne znaju, objašnjavaju sto puta dok jednom ne nauče to što je traženo.
Oni idu na roditeljski, hvataju beleške da nešto ne zaborave i nude se da srede učionicu jer žele da im deca borave u lepšem ambijetu.
To su tate koje plaču na svadbi svoje ćerke, dok igraju prvi ples, stežući je dok ona prislanja svoje rame na njegova, baš kao kada je bila njegova beba.
I dok plešu on je još jednom podseća da je tata uvek tu, da je njegova kuća njena, da ako prestanu da je vole, on će uvek biti tu sve da joj nadoknadi.
Oni stvaraju te sigurne žene. Te koje neće pristati na manje od ljubavi, na nasilje kao opciju jer „nije bila dobra žena“.
Sve dok jednom ne bude postojao dovoljan broj tih sigurnih devojčica koje neće pristati da budu nekome ni džak za udaranje ni mesto na kojem će salvama uvreda neki muž lečiti svoje frustracije.
Na taj način, muškarci će biti bolji jer neće imati više žena koje će trpeti kretene. Tate su ih naučile da to nikada nije prihvatljivo.
Te sjajne tate, stvoriće samosvesne i ambiciozne dame, one koje gledaju u oči svakog sagovornika i stegnu mu ruku kade se upoznaju da pokažu integritet.
Te dame koje mogu sve što i muškarci, a ne mrze ih. Jer i njihov tata je muškarac i oni jesu, isto kao i žene, jednako vredni i valjani da im se da ljubav.
One će se predati srcem nekome zbog toga što ih je tata naučio da vole i da je ljubav stvorila i njih.
One neće misliti da sve trebaju same i neće odbacivati muškarce u nameri da se samorazmnožavaju kao hermafroditi.
Te sjajne tate spasiće naš svet. Ostaviće u amanet decu sigurnu u sebe. Decu punu ljubavi. Ostaviće neizbrisiv trag u životima svakoga čije dane dodirnu ta divno ljubavlju odgojena deca.
Ostaviće ovom svetu ljude – vredne svakog poštovanja.
I na radost svih onih koji ih budu poznavali.
Nije svaki otac TATA, a moj tata je najbolja mama na svetu
Dodaj komentar