kultura Magazin

Sveštenik o poreklu i simbolici badnjaka: „To je vatra koja nam greje srca“

badnjak
Foto: Luftika

Pravoslavni hrišćani danas slave Badnji dan, koji najavljuje najradosniji praznik – Božić. Za njega se vezuju brojni običaji pa su, oni koji drže do tradicije, verovatno jutros posekli badnjak.

U porodicama koje ne žive u gradovima glava kuća sa muškim mlađim članovima porodice odlazi u šumu da seče badnjak, a pre nego što ga poseče, domaćin bi trebalo da se obrati drvetu sa sledećim rečima: „Dobro jutro, badnjače, i čestit ti Božić!“, piše Ona.rs.

Kada donesu badnjak, običaj je da se prisloni na zidove kuće i unese u kuću tek kada padne prvi mrak. U gradskim sredinama badnjak se kupuje na pijaci ili još bolje u crkvi, osveštan, i unosi se u kuću.

U nekim kućama, badnjak se celiva i maže medom, a potom se pali.

S obzirom na to da je badnjak veliki deo ovog praznika, važno je znati i šta on simbolizuje. Sveštenik V. P. otkrio je koja je simbolika i poreklo badnjaka.

– Badnjak verovatno dolazi od reči „bdeti“, (istog korena su i reči budan, buditi, budilica). Dakle, Badnji dan je dan kada smo u noći toga dana budni (ne spavamo) da bismo čekali Isusovo rođenje. Badnjak označava i panj ili drvo (hrasta, cera) koje se na Badnji dan, dakle dan uoči Božića, uz poseban obred unosi u kuću i naloži (u novije vreme unosi se u crkvu, a loži pred crkvom – što baš i nema opravdanja).

On dodaje i da je moguće da taj običaj vuče poreklo iz prehrišćanskih vremena kada su stari Sloveni slavili povratak boga Sunca tako što su čekali njegov izlazak bdeći u najdužoj noći u godini. Hrišćani su taj praznik (kao i mnoge druge) prilagodili svom učenju dajući mu nov smisao.

Kako kaže, neki vernici se, iz neznanja, prema badnjaku odnose maltene kao prema božanstvu. Posipaju ga žitom, prelivaju vinom i medom i pozdravljaju ga pesmom. Nazivaju ga „rođakom“ ili čak „Bogomladencem Hristom“. No na kraju ga spaljuju, pa time to tumačenje gubi smisao.

– Verovatnije je da je da badnjak predstavlja staro pagansko božanstvo kom su se Sloveni klanjali, ali koga su se, kada su postali hrišćani, odrekli i spaljivali ga kao lažnog boga ili idola, dok su istovremeno slavili živog Boga koga su prihvatili, kaže sveštenik.

– To je jasno iz pesama koje su tom prilikom pevane: „Neka gori idol kleti (tj. badnjak), slava tebi Bože sveti (tj. Hriste).“ Ili u drugoj varijanti: „Neka gori idol krivi (= lažni, pogrešni, a to je badnjak), slava tebi Bože sveti (tj. Hriste).“ Najstariji još pamte te pesme iz svoje mladosti – dodaje svešteno lice.

On naglašava i da vatra badnjaka označava i vatru upaljenu u štali (ili pećini) u kojoj se Isus rodio, naloženu da se beba ne bi smrzla. Simbolički, to je vatra koja nam greje srca, radosna zbog toga što je Tvorac sveta došao u liku čoveka u svoju tvorevinu, u naš svet.

Izvor: Ona.rs

Danas je Badnji dan, a ovo su običaji koje bi trebalo da ispoštujete

Ekipa Luftike

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link