Centar za pravosudna istraživanja upozorio je da je u toku novi i pojačani vid napada na sudije koji se sinhrono odigrava na sednicama Narodne skupštine i tabloidnim medijima, a koji ugrožava njihovu bezbednost. Ovi napadi su pojačani upravo u trentuku kada kada se predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti hvale napretkom u oblasti vladavine prava i pohvalama Vencijanske komisije, kako mišljenje ove komijse u promeniama Ustava tumači predsednik Narodne skupštine.
Nije sve tako ružičasto, bajno i sjajno poručuju oni van Skupštine.
Prema stavovima pravnika koji su pročitali mišljenje Komisije, u svom odgovoru Venecijanska Komisija zapravo dovodi u pitanje nezavisnost Visokog saveta sudstva u kome bi pet od 11 članova i dalje trebalo da bira Narodna skupština iz redova istaknutih pravnika.
Sudija Majić koji je ukazivao da je glavni fokus vlasti kako da se ne dogodi da im sudija ponovo postane neko ko će praviti probleme i ko će govoriti o tome da pravosuđe nije nezavisno, ponovo je na meti patijske mašinerije.
Na svom Tviter nalogu podelio je kratak snimak sa srećne televizije u kojem izvesni Sima nosi majicu sa natpisom “Miodrag Majić sudija oslobodio UČK silovatelje i zločince”.
“A tu je i predlog konačnog rešenja. Za sređivanje stanja u pravosuđu ne moramo da čekamo Ustavne amandmane. Proterivanje u Severnu Koreju i lansiranje u vasionu ne traže referendum. Reforma može da počne!”, napisao je sudija na Tviteru uz sramni snimak sa televizije sa nacionalnom frekvencijom.
A tu je i predlog konačnog rešenja. Za sređivanje stanja u pravosuđu ne moramo da čekamo Ustavne amandmane. Proterivanje u Severnu Koreju i lansiranje u vasionu ne traže referendum. Reforma može da počne! https://t.co/gYtBKhBhry
— Miodrag Majic (@misamajic) October 25, 2021
– Onda bi ja njih transportovao za Severnu Koreju da tamo napadaju predsednika Severne Koreje, da tamo napadaju njegovu decu i on bi polako sve njihove novinare, vlasnike televizije medija, celu redakciju sa svom aparaturom stavio u raketu i on bi njih lansirao u vasionu da tamo nastave da napadaju predsednika Severne Koreje – obajasnio je izveni Sima kosmos gostujući na srećnoj televiziji.
Da li je rešenje staviti u raketu ili vagon sve koji ukazuju na to da nezavisnog sudstva nema i biti neće, sačekaćemo da saznamo.
U Nastavku prenosimo tekst sa bloga sudije Miodraga Majića, u ime naroda!
Čini se da se okončanje dugo najavljivanog posla bliži. Venecijanska komisija dostavila je mišljenje o najnovijoj verziji Ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Kao i obično, u zavisnosti od toga da li slušate predstavnike vlasti ili nezavisne stručnjake, ovo mišljenje se razlikuje. No, bez obzira na to da li su vas uverili u to da su Venecijanci oduševljeni ili pak da ostavljaju značajne rezerve, jedno je izvesno – svi preduslovi za promenu najvišeg akta u državi konačno su tu. A na to da je sve spremno za feštu ukazuje još jedna činjenica. Prvi put od početka procesa, najveća strukovna udruženja (Društvo sudija i Udruženje tužilaca) zajedno sa političkim vlastima duvaju u fanfare. Ovoga puta horski nam obećavaju da ćemo, nakon čitavog niza promašaja, konačno postati društvo koje se neće stideti sopstvenog pravosuđa. Zašto se to onda ipak neće dogoditi?
Osnovni razlog leži u činjenici da u postojećem druševeno-političkom ambijentu, čak i da su predloženi, ni najbolji amandmani ne bi popravili stvari. U današnjoj Srbiji, jednako kako se ne poštuju propisi o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama ili transparentnosti finansiranja izborne kampanje, ne poštuje se ni Ustav. Zbog toga ni najviši pravni akt ne može u značajnijoj meri da utiče na ovdašnju neveselu zbilju. Hteli to da priznamo ili ne, stvorili smo društvo u kojem u Ustavu može pisati bilo šta bez bojazni da će to političku elitu, njihove prijatelje i srodnike na bilo koji način ozbilnije ograničiti. Kršite Ustav – pa šta? Mešate se u druge grane vlasti – I? Zbog toga, kao i druge društvene kulise, i Ustav predstavlja samo “mejkap” na umornom licu zajednice koja se odrekla sopstvenog pravnog poretka. Primera za to je bezbroj. Zar zaista bilo ko veruje da će se domaći poslanici preko noći odreći targetiranja nepoćudnih sudija, kvalifikacija o izdajnicima i stranim plaćenicima, samo zato što ćemo imati nove propise? Zar zaista bilo ko može da pomisli da će se predsednik republike u slavu novih odredbi lišiti mogućnosti da sudi i presuđuje, da iznosi ili uskraćuje dokaze? Na kraju, zar zaista bilo ko veruje da će upravo ti ljudi sada, kroz nove Ustavne regule, doživeti katarzu i odlučiti da iz nekog razloga poštuju nove odredbe, kada su ove stare tako slasno nipodaštavali? Pažljivo čitanje mišljenja Venecijanske komisije, lišeno kreatorskog zanosa, može dati odgovor i na ovo pitanje. Jer, zahtevom za uključivanje opozicije u čitav proces, Komisija nam zapravo ukazuje kako bi trebalo preispitati ideju promene najvažnijeg pravnog akta u postojećem ambijentu političke monolitnosti.
Dakle, i da je savršen, tekst ne bi značajnije promenio stvari. Zbog toga je dodatni problem u tome što je tekst kojim se danas hvale i vlast i najveća strukovna udruženja, daleko od savršenog. Činjenica je da on jeste bolji od verzije iz 2018, ali to i nije bilo teško već zbog toga što je ova verzija bila toliko loša, da bi bezmalo svaka druga bila kvalitetnija. Takođe je tačno da postoje i određeni pomaci u koje se može ubrojati ukidanje probnog trogodišnjeg mandata sudija i činjenica da će se svi izbori sada odvijati u Visokom savetu sudstva a ne u Skupštini. Ali šta sve to vredi kada je centralno pitanje oko kojeg su se kola lomila od početka nesrećno rešeno? Jer, kompozicija najvišeg sudskog tela koje će birati sudije i u svim drugim aspektima fundamentalno uticati na njihove karijere, a time i na nezavisnost pravosuđa, suštinski je lošija čak i od one koju trenutno imamo.
Umesto ministra pravde i predsednika Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, sada dobijamo pet takozvanih uglednih pravnika. Zar to nije dobro? O ne, nikako! Loše je i opasno zbog toga što se u domaćem realpolitičkom imaginarijumu, kao što znamo, zakona (Ustava) “ne držimo kao pijan plota”. Zbog toga ni “ugledni pravnici” sa papira neće nužno biti zaista ugledni kada se sa tog istog papira kroči u život i zabasa među plotove. Zar neko zaista u novom sazivu vidi naslednike Slobodana Jovanovića ili Mihajla Konstantinovića? Zar i najoptimističniji tvorci amandmana za tim stolom vide ugledne, sede glave čija će se reč i odluka, usled mukotrpno stečenog autoriteta, bespogovorno poštovati? Prema tekstu predloga, reč je o ljudima za koje će biti dovoljno da su završili pravni fakultet i da imaju deset godina staža u struci. Pozivam vas da, uzimajući u obzir ove oskudne kriterijume, načinite sopstveni spisak! O ugledu naših pravnika odlučivaće Skupština dvotrećinskom većinom. Napravite i ovde mali eksperiment i zamislite reprezentativnost drugih branši kada bi o njihovim dostojnicima odlučivala Skupština. Pomislite na to ko bi nas lečio ili informisao kada bi ugledne lekare i novinare birali u Parlamentu? Ne obećava previše, zar ne?
A ako se, pak, poslanici o uglednosti nekog od pravnika nekim čudom ne usaglase, konačnu odluku o pravničkom renomeu donosiće komisija koju će sačinjavati predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Republički tužilac i Ombudsman većinom. Šta kažete?
Kada se sve ovo zna, sasvim je izvesno da će najveći ugled među pravnicima u Parlamentu uživati oni najpodobniji među njima – juristi sa spiskova podrške aktuelnim političkim režimima, profesori koji izražavaju divljenje vođama, kabinetski moljci, članovi vladinih komisija, upravnih odbora i skupština sportskih društava… Tako ćemo, umesto dva jasno vidljiva politička predstavnika kojih smo zbog zahteva Evrope morali da se lišimo, dobiti njih pet, prikrivenijih i time nesumnjivo podmuklijih. Ali ne samo to! Da ništa ne bi bilo prepušteno slučaju, predviđen je dodatni mehanizam. Kako izabrani sudijski predstavnici u Savetu nikada ne bi mogli samostalno donositi odluke, za bilo koju odluku biće potrebno obezbediti osam od jedanaest glasova. Tako su ovom nerazumno visokom kvalifikovanom većinom političari obezbedili to da nikada nijedan sudija u Srbiji ne bude izabran bez njihove saglasnosti. I tako je i nominalna sudijska većina u Savetu dodatno izgubila značaj.
Dakle, ne treba imati zablude. Nažalost, ni nakon najnovijih izmena Ustava nećemo dobiti nezavisno pravosuđe. To je loša vest. Dobra vest je da ono neće biti ni mnogo gore nego što je sada. U postojećim uslovima potpune političke dominacije, straha i obeznađenosti, minimalne promene, ako ih i bude, običnom posmatraču ostaće nevidljive. Zbog toga će stvarna reforma pravosuđa morati i dalje da čeka trenutak u kojem će doći do kompletne promene političke paradigme. Do tada, bićeno prinuđeni da se zadovoljimo pravosuđem kakvo je jedino i moguće imati u društvu u kojem jedan od uglednih pravnika nedavno objasnio kako je mešanje predsednika u sudstvo “nova normalnost” i kako ne postoji baš ništa sporno u tome. Možda stoga nije kasno predložiti autorima amandmana da ovu tezu i otelotvore. Umesto “U ime naroda” možda bismo saglasno novom Ustavu i presude konačno mogli donositi “U ime nove normalnosti!” Jer, ako već ne možemo da popravimo stvari, možda je vreme da konačno barem prestanemo da se lažemo.
Dodaj komentar