Silvia Ilić je jedna od onih koji su uspeli da spoji svoje dve velike ljubavi – nauku i kulinarstvo. Recepte koje danas koristi u svojoj kuhinji sačuvala je od svoje prabake iz Budimpešte, koji datiraju iz 19. veka.
Silvia je rođena 1981. u Senti. Osnovnu i srednju školu je završila u Bačkoj Topoli. Na Pedagoškom fakultetu u Somboru je upisala smer za učitelja, na istom fakultetu završila master studjie, i, na kraju, doktorirala na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, na smeru informatika-matematika, metodika nastave informatike i stekla zvanje Doktor metodike nastave prirodnih nauka matematike i računarstva.
Zaposlena je u Pedagoškom zavodu Vojvodine od 2005, kao savetnica za stručno usavršavanje i napredovanje u nastavi. Aktivno vodi projekte, konferencije, seminare i stručne skupove u vezi sa korišćenjem IKT u nastavi. Autorka je preko 30 radova na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku u domaćim i inostranim časopisima, od kojih je jedan rad objavljen u časopisu sa SCI liste, piše Moj Novi Sad.
Njen naučni rad je izuzetno bogat, pa tako, uz sve nabrojano, radi i konsultacije u vezi sa diplomskim, master i doktorskim radovima, recenzira udžbenike za osnovnu i srednju školu na polju informatike i matematike na srpskom i mađarskom jeziku, piše radove na poljima korišćenje IKT alata u nastavi na sva tri jezika, recenzira naučne radove na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku. Urednica je mnogobrojnih izdanja, priručnika, zbornika, knjiga na ova dva jezika. Autorka je tri priručnika za nastavnike sa rezultatima istraživanja, čiji je izdavač Pedagoški zavod Vojvodine.
Ljubav prema kulinarstvu
Odmalena je volela da eksprimentiše u kuhinji. Skupila je čak 3.000 recepata od bake i prabake. Koreni sa ženske linije joj vode iz Budimpešte, odakle je Silvia „pohvatala“ puno recepata i caka.
– Moja pokojna mama je bila iz Budimpešte i sva moja rodbina sa njene strane tamo živi. Kada sam bila mala, jedno vreme smo i živeli tamo, a do dan danas redovno odlazimo. Mamin tata, moj deda je iz Rumunije. Mama je bila vredna žena i domaćica, kao što je bila i moja baka Katica. Od bake sam naučila da kuvam i da pravim kolače – kaže Silvia.
Planira da izda dvojezični kuvar (mađarsko-srpski) u kojem će objaviti starinske izvorne recepte iz 1800. i 1900. godine, zatim kombinacije već postojećih recepata sa njenim izmenama, ali i njene lične kreacije.
Na njenom Instagram profilu i Fejsbuk stranici sisi_kitchen_ns mogu se videti razni recepti, ali i slike ukusnih đakonija koje pravi.
– Po prirodi sam veoma kreativna, vesela, uporna, volim da eksperimentišem, zato sam i došla na tu ideju da Novosađanima, čak i šire, pokažem da je kulinarstvo zapravo veoma jednostavno, samo treba imati maštu, kao i da mogu kombinovati razne tradicije da dobiju izvrsne kombinacije jela. Danas nam svima manjka vremena, pa su, pored tradicionalnih, aktuelni i instant recepti – opisuje vredna Novosađanka.
Za njenim čizkejkom mnogi su poludeli
Silvia pravi mnogo vrsta slatkiša, ali je trenutno usmerena na čizkejkove u svim mogućim kombinacijama: sa višnjama, jagodama, borovnicama, šumskim voćem, nutelom, pistaćima, oreom, jafom, ali i sa dva ukusa, koje je sama iskreirala: čoko-nutela, čoko-malina, čoko-narandža, dvoslojne voćne, čoko puter-kinder… Ima potražnju i za čokoladnim tortama, kuglofima, mafinima, štrudlama, tartovima, popsićima, ali njih za sad nije uvrstila u ponudu.
– Zimus sam u prodaji imala i starinske medenjake i puter keksiće sa novogodišnjim motivima, a kod mene možete naručiti i starinski slavski kolač i žito. Probala sam preko 40 recepata za slavski kolač i žito i na kraju formirala neki svoj recept. Žito pravim sa bulgurom, brže je, a ukus je fenomenalan. Trudim se da koristim zdrave namirnice i što manje šećera (uglavnom brezin šećer ili steviju) – napominje Silvia.
S obzirom na to da je njen suprug Srbin, potrudila se da nauči sve pravoslavne običaje, koji neretko podrazumevaju i hranu.
– Slavimo suprugovu slavu, koja je sada naravno i moja, Miholjdan, gde ugostim oko 35-40 ljudi. Celu slavu sama spremam, a svake godine smislim nešto novo da usrećim moje goste. Zbog poštovanja sa suprugove strane, slavimo i katoličke praznike, tako da naša porodica slavi oba Božića i oba Uskrsa. Za te praznike se kod nas okupi cela porodica i kumovi. Veoma sam srećna što naše petogodišnje dete raste u takvom okruženju gde od malih nogu poštuje dve vere, dve nacije, sve običaje sa obe strane. Kao majci, veoma mi je važno da odrasta u zdravoj okolini, da poštuje tuđe, da poštuje različitosti, da nauči da postoje i dugine boje, osim crne i bele – konstatuje Silvia, dodajući da joj ćerkica Ana često pomaže u kuvanju, pogotovo u pravljenju slatkiša.
U domu Ilića se čuje i srpska i mađarska muzika, a jednako se pripremaju specijaliteti oba naroda.
– Moj suprug jako voli moja jela, čak veoma rado jede kombinacije slano-slatko, tipične za mađarsku kuhinju, njegova porodica takođe. Moja svekrva je poreklom iz Bosne, jedna veoma radna, vredna i pravedna osoba. Zaista imam jedan jako lep odnos sa njom, koji se gradi na poštovanju. Nas dve zajedno spremamo zimnicu u njihovoj kući u Kamenici. Često kuvamo zajedno ili pravimo neke slatkiše. Od nje sam naučila dosta bosanskih specijaliteta koje vrlo rado spremam – naglašava ona.
Kaže da je često pitaju kako joj, kao doktoru nauka, nije mrsko da se bavi i zanatom, za koji nisu potrebne tolike škole kolike je ona učila.
– Čudno im je kako je moguće da nauku spajam sa kulinarstvom, jer smatraju da su te grane nespojive. Upravo me te konstatacije motivišu da pokažem da greše. Jer, sve je nauka, čemu se neko želi posvetiti. Nije sramota ništa raditi ako radimo od srca i čestito. A da bi neko bio uspešan u bilo čemu, jako puno mora da se trudi, da se edukuje, makar i sam. Ja bih sve to nazvala naukom. Meni je i kulinarstvo nauka – smatra naučnica koja voli da kuva.
Izvor: Moj Novi Sad
Dodaj komentar