severina starateljstvo
Magazin

Sva g*vna isplivala su na površinu kad je Severina izgubila starateljstvo

Sva govna koja ljudi inače nose u sebi, isplivala su na površinu nakon vesti da je zagrebački Sud doneo privremenu meru kojom se starateljstvo nad sinom Severine Kojić i Milana Popovića daje ocu deteta.

Otvorena kanalizacija po kojoj plutaju komentari koji će, danas-sutra, najviše boleti sedmogodišnjeg Aleksandra jer će moći da pročita, ako bude uopšte hteo, kako mu raznorazne dokone ženturače koje “polni organ kao u životu videle nisu” majku nazivaju “nepodobnom porno zvezdom”, oca “huljom koji parama rešava sve”.

Ajde što će imati u nasledstvo sve ove bljuvotine javnosti, nekako se čovek vremenom pomiri da ne moraš baš ništa da uradiš da te narod razapne, već će mu roditelji u amanet ostaviti činjenicu da NISU imali volju da zarad njega budu složni i izdignu se iznad svojih ličnih poriva.

Na primer Severina nije želela da mali Aleksandar bude sa ocem, verujući da se otac nakon razvoda može i mora izbrisati gumicom i da je vrlo poželjno da mu “tata” postane njen trenutni izabranik, Igor Kojić. Čak je nedavno izjavila da cela porodica Kojić treba da ima prioritet nad Milanom u odrastanju i odgoju malog Aleksandra.

Ako imamo u vidu da Milan nikada nije bio nasilan prema detetu, Severina onda, osim ličnog hira, nije imala razloga da dete odvaja od oca, da im zabranjuje viđanja, da sina čak i kad ima nastupe u inostranstvu radije ostavi dadiljama, a ne ocu (evo me, „žena je ženi najveći vuk“).

Ako me nešto užasava to je scenario u kojem se dete sluđuje nakon razvoda roditelja, pa više ne zna ko mu je pravi tata, ko zamenski tata, ko tatina devojka, nova ili stara, kod koga ide, koliko ostaje, kad se vraća.

Dete se ko paket, u tačno određeno vreme, iz kola izvodi i predaje na “druženje”, pri čemu se “primopredaja” često odvija iz ruke u ruku nekih maminih i tatinih ljudi ili u Centru za socijalni rad.

Onda mama priča sve ružno o tati, jer tata je “samo tata”, a tata na primer otkrije neke tajne iz mamine ružne prošlosti, čime se kod deteta stvara totalni cirkus u glavi i u srcu, jer ono se sili da odabere stranu.

Čini mi se, možda nisam u pravu, da Milan nikada ne bi ovako žučno vodio petogodišnju borbu za starateljstvo da Severina nije sve vreme pokušavala da poništi činjenicu da je on otac deteta, da dogovore nije vodila putem mejlova ili sms-a ko da se radi o kurirskoj dostavi, da je uvažila potrebu oca da bude sa sinom, da je sinu pružila vreme da bude sa tatom, da je rekla barem jednom za četiri Nove godine “Ok, ideš kod tate, mama ima nastup. Može? Želiš li?”

Ako bih morala da zauzmem stranu, jer stranu je očigledno vrlo važno zauzeti, stajem na stranu Aleksandra. Sedmogodišnjaka koga će sve ovo boleti, sludeti, vremenom prilično razočarati i verovatno mu na neki način odrediti pogled na svet, ljude, ljubav, brak.

Stidim se ko žena svih onih žena koje su Severinu nazvale “kurvom koja ima pornić”. One misle da su bolje od nje jer se jebu (pardon: vode ljubav) u misionarskoj pozi, na silu, ostavile šminku, muž naredio, dakle na silu, sede kod kuće frustrirane, muž zabranio, opet znači na silu, maštaju da se razvedu pa da za ruku povedu nekog zgodnog mladića. Muka do oka stigla, pa ajde da Seve nazovemo “kurvom”. Uh, al oslobađa!

Sramota me svih onih žena koje su komentarisale “majka je uvek najbolja za dete”, jer nije. Uvek se setim one “majke” koja je povela bliznakinje sa novim mužem u Bosnu, a sina ostavila kod babe i dede, dok navodno ne skupi pare i njemu za pasoš. Mali se obesio u štali.

Nije svaka majka najbolja za svoje dete. I nema potrebe ušuškavati u ovu krilaticu svoj sebičluk, nepodobnost, govnjive odluke zbog kojih se dete obesi, zastrani ili dobije želju da ubije očuha, na primer.

I konačno stid me svih onih žena koje su stale uz Seve samo da bi oblatnjavile sopstvene muževe, očeve svoje dece, jer generalizacija je keva. Čim je bivši, loš je tata, ker je, govno je.

Ne mora da bude.

Kao što svaka majka nije po automatizmu najbolja za svoje dete, tako ni svaki bivši muž nije po automatizmu loš tata.

Kao i do sada, muškarci najmanje komentarišu ovu vest, pa me nema čega od njih biti stid.

I može Seve biti “porno zvezda”, i može Milan biti biznismen koji joj se “inati i novcem rešava starateljstvo”, ona Hrvatica, on Srbin, ona pevačica, on pun ko brod, oni su u ovoj sedmogodišnjoj borbi za sopstveno dete prvenstveno trebali biti mama i tata koji razmišljaju ne o sebi, već o detetu, zakopavajući svoj ego u dubinu od tri metra.

A da spalimo Severinu? Ipak je ona snimila onaj “film”?

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

30 Comments

Klikni da komentarišeš

  • Nista dodati ni oduzeti. Razvedeni roditelji moraju svoju sujetu, bol i razocarenje potisnuti i znati da i onaj drugi ima isto pravo na dete ako ni zbog cega ono zbog dobra samog deteta. Njemu ce biti lakse. Ali inat bude jaci

  • Ko danas sve piše članke… boli koliko je loše napisano. Tema je pala u senku od ovog literarnog horora. Posebno pasus koji kreće sa „Stidim se ko žena svih onih žena….“, u kom se pristrasnost cedi iz teksta, a red reči čitaoca tera da rukom iščupa kabel računara iz struje. Na kakve kolumniste spadosmo.

  • Iako skidam kapu za tekst, ne mogu se u potpunosti složiti sa zaključkom. Premda zvuči „jako“ kada napišemo „treba da spakujemo svoju sujetu i zakopamo“, kao otac koji je bio u sličnoj situaciji, kome je bez ikakvog razloga uskraćivano pravo da viđa svoje dete, koji je pre ikakvog obraćanja nadležnim institucijama preklinjao majku za dogovor i sporazum, i to u najboljem interesu deteta, sve se završilo gomilom odlazaka u Centar za socijalni rad i po nadležnim sudovima. Ne, nije zbog sujete, nije zbog ega, nije zbog inata, nego je zbog deteta – da bi imalo, i majku, i oca, da bi mu bilo pruženo više (ljubavi, materijalnog, intelektualnog…), da bi naučio da skija i vozi bicikl umesto da samo gleda crtaće dok ga baba i deda čuvaju po ceo dan, a majka radi… Ne znam situaciju predmetne porodice, ne znam ko je bio babaroga, a ko je pokušavao da izgladi stvar, ako je iko pokušavao, a da je to zbog deteta, ali znam da je, u mom slučaju, izgledalo kao inat, a zapravo se radilo o borbi za svoje dete. I, ni dan-danas, posle svih sranja i uz sva sranja, detetu nikada nije rečena ružna reč o majci, iako se u njenoj porodici smatra da otac (ja) čini sve, da dete zamrzi njenu stranu familije, budući da dete ne želi da ide/da se vrati kod njih kadgod je sa ocem.

  • Žao mi je što o slučaju porodice TRKULJA, i maloj Mariji, niko ništa ne piše, kada bi se cela estrada udružila i postavila pitanje zašto po sudskom rešenju ne vrate dete roditeljima, sumnjam da bi tako olako gurali taj bežični zločin pod tepih! A Vaš tekst o malom Aleksandru je objektivan i na mestu.

  • Dugo nisam procitala ovako dobar tekst! Radim u školi i svakodnevno mi dolaze ranjena, sludjena i „izgubljena u prevodu“ deca. Tužno. Pored ovoliko broja bolesti koje prozdiru ljude neodgovorni roditelji se razvode i ostavljaju decu na milost i nemilost okruženju. Tužno.

    • Cekajte, cekajte…
      Vi radite u skoli? Sa decom? I ako se u potpunosti slazem sa onim sto ste napisali, molim Vas, obratite paznju da egzaktno prenesete svoj stav, da ne bi ispadalo ovako rogobatno. Pre svega, zivimo u vremenu opadajucih emocija , stopa propalih brakova raste. Cinjenica je to. No, ne smete napisati „neodgovorni roditelji se razvode“. Koliko puta je to zapravo bilo pravo resenje? Naposletku, moze Vas komentar da procita majka, koja je pretrpela porodicno nasilje. Pa kako ce se osecati? Promasili ste kontekst tokom formiranja recenice.

  • Bravo.
    Odmereniji i objektivniji tekst odavno nisam procitao..osetio sam na svojo kozi blagodeti naseg sistema..majka moga sina mi je rekla da je dete njeno..i da sebi pravim novo..sve mogu zaboraviti..nista nije crno belo..ali tu recenicu nikad..i njen nadmocni osmeh..tad jedete imalo 3 god..nisam se dao..a nisam Milan..sud centar za s rad..kakav nepitreban stres..a sta sam zeleo..samo da vidjam dete sto cesce..sad dete ima 11 god..i sa mnom je..jer tako zeli..a ona mudro cuti..a moram i ja ..radi deteta..ali nikad necu zaboraviti

  • Iz licnog ugla/iskustva/uvida u tudja iskustva:
    Stereotip-majka koja vodi racuna o deci. Otac koji ne placa alimentaciju i maltretira.
    Sta je sa ostalim slucajevima ?
    Nisu sve majke-divne mame. Nisu svi ocevi-losi ocevi.Nisu sve majke-lose mame. Nisu svi ocevi-divni ocevi.
    Ima muskaraca koji su stoke. Ima i onih koji su divni.
    Ima zena koje su stoke. Ima i onih koje su divne.
    Kraj cele filozofije.
    A…novinarima koji rastezu „situacije“ poznatih (situacija, u ovom slucaju=dete koje pati)….nemojte.
    Nije dete zasluzilo.

  • Jovana,a gledaj da te pokreće sopstveni život,pa se bavi njime…ne prozivaj žene…jer sigurna sam da majka tog jadnog dečaka koji se obesio, da je znala i mogla postupila bi drugačije.Ima nas raznih,ali više je smrtovnica majki,žena i devojaka…pa,ako je žena i hirovita,tvrdim da se nijedna nije udavala ili decu radjala da bi se razvodila…Nisam ogorčena,veruj,samo sam tužna.Dete treba biti sa majkom,i otac treba da učestvuje u brizi i odrastanju deteta.Nekad to ne ide…ko je kriv nije na nama da sudimo.

  • Ima dosta istine u tekstu ali i dosta nagadjanja. Niko ne zna sta se tu zbiva,ali svakako je porazavajuca cinjenica da dete najvise pati i ispasta. Fascinantno je i to sto mnogi imaju cvrst stav o tudjim situacijama i problemima.

  • Odakle Vama pravo da pišete i komentarišite tuđe živote, odluke i postupke? Ko ste Vi da odlučujete i procenjujete šta je dobro, a šta loše? Bezgrešna svetica? Strašno čime se ljudi bave. Lepo je Patrijarh Pavle rekao:
    •Pre nego sto me krenes osudjivati,obuci moje cipele,
    hodaj mojim putem,prodji sve ulice,prozivi sva moja iskustva,
    oseti moju tugu,bol,radost i razocaranja.
    Kad to napravis,tek onda mi mozes suditi!•
    Lepo je rekao, samo nema ko da čita, jer su ljudi zaokupljeni tuđim životima, pa nemaju svoj…
    Bolje da ste uzeli neku knjigu da pročitate, nego što ste ispisali neki tekst kog treba da se sramite.

  • Svaki roditelj kada dobije dete mora da se ponasa u skladu sa tim. Danas niko nece odgovorno da vaspitava decu. Cuvaju ih stranci jer ne zelimo da bude kod drugog roditelja. Pa vi birate sa kim cete imati dete. Ja sam razvedena i moj sin ima odnos isti sa oboje nas. Godinama sam.ponavljala to je tvoj otac ,moras da ga postujes kao i mene. Sada ima 31 g i divan uspesan mlad covek. Koliko god sam njegovom ocu htela da otkinem glavu,njemu je bilo dovoljno i sam razvod da bih ga huskala protiv oca dodatno. Tako da Severina je morala da misli sta radi mnogo pre. Dete je njima kolateralna steta na zalost deteta. Ali…ko smo mi da sudimo, tekst je inace odlican.

  • Lepo objasnjenje u vezi uticaja njihovih sadasnjih odnosa na dete.
    To sto Severina ima film koji je svima poznat je nesto sto je prirodno da dete ne bi volelo da vidi u vezi svoje majke. Ako je posedovanje takvih filmova u svojoj biografiji toliko normalno, kao sto neke zene zele da predstave, i osudjuju sto se to nekome ne svidja, hajde onda da buduce cerke, snaje i majke krenu da bogate svoju kolekciju takvim filmovima. Sigurno bi se pokazalo da to vodi u nesto sto nece biti dobro i u opsti poremecaj musko-zenskih odnosa.

Privacy Preference Center

    Kolačići

    Oglasi

    Kolačići oglašivača prikazuju relevantnije oglase.

    Google Adsense, Httpool

    Analitika

    Analitičke podatke koristimo da dobijemo sliku o tome šta posetioce na sajtu zanima.

    Google Analytics, Google Tag Manager

    Other

    Društvene mreže

    Kolačići koje koriste društvene mreže na koje ste ulogovani

    Facebook, Twitter