severina
Foto: Instagram
Magazin

A da spalimo Severinu? Ipak je ona snimila onaj “film”?

Vedrana Rudan poznata je po svom britkom jeziku i tekstovima koji po pravilu izazivaju reakciju javnosti. Bilo ona pozitivna ili negativna. Ovoga puta pisala je o dvostrukim standardima tako svojstvenim za društvo u kojem živimo i sveprisutnom licimerstvu vajnih aktivista i borkinja za prava žena, a kao primer joj je poslužio slučaj pevačice Severine.

Tekst naslovljen „Smije li Severina biti žrtva“ prenosimo sa njenog bloga u celosti.

Kad u Hrvatskoj govorimo o ženama žrtvama prodaje nam se uvek ista slika. Nepoznata žena mrtva leži u sobi, ili neka druga nepoznata žena razvaljene vilice jeca u „Provjerenom“. S nepoznatim siroticama svi suosećamo.

Sme li Severina, jedinica za žensku moć na ovim “našim” prostorima, biti žrtva? Ne sme i nije i onda kad jeste.

Nedeljama smo na svim portalima čitali detalje o njenoj agoniji. Žena je čak, na užas celokupne javnosti, sazvala konferenciju za medije i zatražila pomoć.

Ne sećam se da je jedna od trenutno trendi borkinja za ženska prava stala na njenu stranu.

Severina je ipak samo “pevaljka”.

Iste žene koje su spremne izaći na cestu i urlati u mikrofone što misle o zlostavljačima, odlaziti u Sabor i prozivati Plenkovića zbog nečinjenja kad govorimo o „žrtvama zlostavljanja“, u Severini ne mogu videti zlostavljanu majku.

Zaslepljene su predrasudama onako kako je to većina „običnih“ ljudi koji misle da te slava i status mogu zaštiti od zla.

Ne mogu. Znate priču. Severina ima sina, dobila ga je u vezi s “moćnim, belim, heteroseksualnim muškarcem“.

On koji je, poput sebi sličnih mužjaka ostavljenih od partnerke, u rat protiv bivše žene uključio sve “resurse”, može samo pobediti. Ona nema nikakve šanse.

To što se kod mužjaka ljubav prema detetu najsnažnije probudi kad ga napusti majka deteta, mi razvedene, mi koje smo ih ostavile, mi koje smo živele s partnerima kojima se jebalo za decu pre razvoda, sve o tome znamo.

Pa ipak, kad svojom voljom napustimo paklenu vezu, ili mi obične, ili Severina, prolazimo na isti način.

Moramo se rukama i nogama boriti da nam se prizna status majke iako smo, je li, ipak samo kurve. Da smo majke, ostale bismo s tatom dok on ne odluči kad će iz svog života šutnuti nas i decu.

Pratim Severininu priču, čekam da se javi neka od dežurnih borkinja i krene Severini u pomoć. Uzalud. Priča nije baš tako komplikovana.

Severina ima dečaka koji ide u školu, Severina je žena koja radi svaki dan više od osam sati, Severina ima muža koji može otići u školu i “pokupiti” njeno dete. Pa ipak…

Kod nje ono što je svima u Hrvatskoj normalno ne može ići glatko.

Imam unuka Krešu. Moj sin, poput Severine, radi od jutra do sutra. Njegova uspešna žena više je u avionu nego na zemlji.

Po dete najčešće odlazi moj muž koji mu nije “pravi” deda.

Nikome iz škole ne pada na kraj pameti da moju nevestu proglasi nemajkom zato jer je ne viđaju često, moga sina neocem jer radi po čitave dane, a moga muža “nededa” otimačem sirotog deteta.

Učiteljice moga unuka su tolerantna, topla, ljudska bića koja znaju svoj posao i koja vole decu.

Pred školom moga Kreše možete videti kako na decu čekaju starija braća, none, dedovi, tetke, susedi. Roditelji se bore za život, vremena su teška, forma je nebitna.

Važno je da po dete odlazi neko ko mu je blizak ili neko ko ga voli. Sigurna sam da Severinin suprug voli Severininog sina, da njen sin voli svoga očuha i tu bi priči oko “preuzimanja” deteta iz škole trebao biti kraj.

Ali nije. Zato jer tata misli… Ako tata misli da bi samo on trebao biti ispred škole dok Severina radi zašto pred školom ne podigne šator ili u školskom dvorištu kuću?

Poznajući Bandića građevinsku dozvolu dobio bi pre nego bi je zatražio. Dodatni smrad u ovu zaista nečuvenu priču unosi činjenica da je tata školi poklonio dečje igralište.

Kad školi igralište pokloni otac deteta koji je u žestokom sukobu s majkom deteta, od toga je sukoba strašniji samo sukob interesa preko koga se sramotno i olako prelazi.

Gde ste, borkinje? Gde ste, pravobraniteljice? Nigde pravde na vidiku samo zato jer je u ovoj prljavoj priči mama Severina.

A da spalimo Severinu? Ipak je ona, je li, snimila onaj “film”?

Mamu je Hitna odvezla u ludnicu, bila je alkoholičarka, oca i mrtvog mrzim

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Dragana Vidić

Dragana Vidić

Čeka poslednji voz za Nedođiju. I to uspešno radi već 10 godina. U međuvremenu piše.

1 Comment

Klikni da komentarišeš

  • Ma dokurcili ste vise..zamislite dete ce provoditi vise vremena kod oca..a rodna ravnopravnost i slicna sranja kojima nas zatrpavate svaki dan..mocni hetero muzjak..a sta biste vi..papucica i slabica bez novca ..koji ce da moli..dosta viuse sa samosazaljevanjem..vise od 90 posto zena nakon razvoda ucenjuje oceve..bivse muzeve..ocevi vidjaju decu na kasicicu..ko vas tera da trazite mocne hetero muzjake ili slabice koji ce vam napraviti dete..pare pa u kliniku ili banku sperme..dosta vise sa prenemaganjem i slicnim sranjima..amazonko ratnice..u fazi razvoda sa 90 posto zena dogovor nije moguc..ako nema keca u rukavu..haug