Mili bože čuda velikoga, kad se Šeki u zemlji Srbiji, u Srbiji zemlji da odahne, nakon što se i on penzioniše.
Doktor Vojislav Šešelj napokon je prihvatio da ga narod više ne želi kao uticajnu političku figuru, niti njegovu Srpsku radikalnu stranku kao opciju koja bi trebala da bude deo našeg parlamenta.
Osvojivši 2,2 odsto na tek završenim izborima, politički otac i majka aktuelnog šefa države je nakon izrazito burnog i ratohuškačkog života konačno najavio povlačenje iz politike.
– Ja sam sad u prilično lošem stanju. Na novim izborima verovatno će stranku voditi novi predsednik. Ne osećam se dobro, a već sam dva puta na izborima odbačen od srpskog naroda i ja sam to shvatio kao krajnje vreme da se povučem – kazao je Šešelj za Alo.
Jedan od crnih simbola devedesetih, svih onih ratnih godina, pretnji studentima i pretvaranja ovog društva u obor prepun agresivnosti, doktor Vojislav Šešelj je umesto karijere vrsnog pravnika napravio životnu grešku ulaskom u politiku, a svoj otrovni jezik je godinama mogao mnogo pametnije i plodonosnije da iskoristi.
Neki bi rekli da je Šešelj čovek ideologije, drugi da je pak čovek mržnje, podela i zločina. U svakom slučaju, on je jedinstvena pojava u našem društveno-političkom životu. Iz njegovog krila otisnuli su se mnogi napredni jastrebovi, ali je njegov najveći karijerni uspeh zapravo politička renesansa Aleksandra Vučića.
Svaki učitelj bi morao biti srećan kada ga učenik nadmaši, a nekako i Šešelj to sve manje uspešno krije. Onaj poslednji trzaj velike popularnosti nakon povratka iz Haga neki tvrde da je svesno prodao Vučiću sa dogovorom da svoj gnev zbog razbijanja SRS-a usmeri isključivo ka nekadašnjem predsedniku Tomislavu Nikoliću.
Na kraju je čak i zaboravljeni Nikolić postao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić evo već drugi put, a Vojislav Šešelj će u penziju bez ijedne tako značajne državne funkcije tokom čitave političke karijere. Sada dospeva u kategoriju onih koji će se radovati kada predsednik objavi da će pomoći penzionerima sa novih 20 hiljada.
Ova Šešeljeva objava dokaz je svima nama da je sve prolazno, da smo tokom našeg života samo posetioci ovde i da nema poente mrzeti, niti nagoniti druge da mrze. Nije vredno doktore, žao mi je što toga i dalje niste svesni.
Da li će njegova ideja i političko propovedanje otići zajedno sa njim u istoriji ili će mladi lavovi preuzeti palicu i radikalsku baklju videćemo u narednom periodu, ali je ovo svakako tek nagoveštaj da se polako, ali sigurno, pozdravljamo sa zarđalim kašikama i ostalim relikvijama naše mračne prošlosti.
Neka vojvodi penzionerski dani prođu u miru, kao i svima nama, te u radosti, veselju i porodičnom blagostanju. Toliko godina je i on bio odvojen o svojih voljenih, ali je makar uvek gajio nadu da će ih ponovo sve zagrliti. Tu mogućnost nisu imale porodice i devojke mladića koji su ginuli zbog takvih kao što je on.
Dodaj komentar