Zvanični podaci otkrivaju da država Srbija na godišnjem nivou uveze oko 100.000 doza semena bikova. Jedna mera kvalitetnog semena ima cenu i do 30 dolara, pa dolazimo do zaključka da Srbija godišnje u proseku troši oko milion i po evra na seme bikova.
Stručnjaci iz oblasti stočarstva ističu da je “najgore to što se uvozi uglavnom seme koje ne zadovoljava standarde dobrog genetskog materijala u zemljama izvoznicama”, pa tako kod nas završava seme nešto lošijeg kvaliteta.
Kako podsećaju Novosti, nekada je Srbija važila za jednu od vodećih zemalja po genetskom kvalitetu bikova, ali vremenom su se stočarsko-veterinarski centri za reprodukciju i veštačko osemenjavanje u zemlji gasili, pa danas radi samo jedan. Naime, ranije su u državi postojala tri centra – “Velika Plana”, Temerin” i “Krnjača”, a opstao je samo onaj u Velikoj Plani.
Jedan od njih, koji je privatizovan, postao je u međuvremenu običan distributivni centar koji samo uvozi seme i dalje ga prodaje u Srbiji, odnosno nema sopstvenu proizvodnju. Takvih centara u zemlji je trenutno 12, a najviše spermu bikova uvoze iz Nemačke, Holandije, Hrvatske, Austrije, pa čak i iz Amerike i Kanade.
“Pored jednog privatnog centra, mi smo ostali još jedino javno preduzeće u Srbiji koje se bavi reprodukcijom i veštačkim osemenjavanjem. Imamo dugogodišnju saradnju sa Nemcima, više od pet decenija, i od njih uvozimo žive bikove i dalje sami proizvodimo seme. Godišnje proizvedemo oko 250.000 doza, a prodamo na našem tržištu oko 230.000, i to po ceni od oko 300 dinara, dok je naša proizvodna cena između 180 i 200 dinara. Inače, naše preduzeće je samostalno, odnosno samofinansirajuće”, navodi dr Goran Jakovljević, direktor JP Stočarsko-veterinarski centar “Velika Plana”.
Doze semena kod veterinara obično koštaju od 300 do 350 dinara, ali se osemenjavanje naplaćuje od 2.000 do 2.500 dinara. Veterinari u najvećoj meri kupuju uvozno seme od distributera, koje je u razvijenijim zemljama izvoznicama neprihvatljivo i neupotrebljivo, i koje se kod nas može pazariti i po ceni od oko evro.
Međutim, upravo ta najjeftinija semena koju većinom pazare stočari u seoskim sredinama ne mogu da daju kvalitetno tele, odnosno kasnije kravu muzaru, pa umesto da krava daje do 9.000 litara mleka godišnje, ona daje tek oko 5.000.
Stanje na tržištu u Srbiji je haotično i domaća proizvodnja se uvozom lošijeg semena sistemski uništava – saglasni su stručnjaci iz ove oblasti. Loše je što ne postoji zakonska regulativa koja bi zabranjivala uvoz lošeg genetskog materijala.
Takođe, trebalo bi da država pruži podršku javnom preduzeću kako bi se podsticao razvoj domaćeg genetskog materijala koji je nekada bio na ceni, pa bi se od ovog unosnog posla veliki novac slivao u državni budžet.
Činjenice o kravama koje sigurno niste znali
Dodaj komentar