Fantastični doktor Šekler: Kako sam ljudima u kafani objasnio zašto svi treba da nosimo masku

Ako iko može da uveri antimaskere i antikovidaše nakon devet meseci pandemije korone zbog čega je bitno da nose maske onda je to doktor veterinarskih nauka Milanko Šekler koji je sa svojim timom prvi pročitao genom kovida 19 u Srbiji i pokušao na plastičan način kroz metafore iz saobraćaja, kuće i kafane da objasni koja je uloga zaštite na licu.

Šekler je nedavno objavio autorski tekst u kome je, kako tvrdi, nastojao da odgovori na sva pitanja svojim rođacima, prijateljima i poznanicima, ali i ljudima koje ne poznaje, a sretao ih je na ulici, u prodavnici, restoranu, kafani, kod frizera…

– Dakle, shvatio sam da je ogromna većina njih i dalje vrlo slabo upoznata sa nekim važnim činjenicama koje bi im bile od velike koristi prilikom svakodnevnog sprovođenja mera samozaštite i zaštite – napisao je Šekler.

Kako kaže, siguran je da prosečni stanovnik Srbije nije ni „nedisciplinovan, ni tvrdoglav, ni zaostao ni glup“.

– Lakše bih mogao naći ljude sa takvim osobinama kod nekih vrlo visokopozicioniranih i odgovornih zvaničnika, kao i kod mnogih javnih ličnosti! Naprotiv, prosečni stanovnik Srbije voli sve potpuno i suštinski „da razume, da zna, da nauči“ kako bi znao šta zbog čega radi i šta je cilj onoga, svega onoga što treba i mora da preduzima – apostrofirao je naučnik koji je doktorirao na makrobiologiji i to na virusu ptičijeg gripa.

Čini se da je prosečnom Srbinu najmanje jasno zbog čega mora da nosi masku. Zato je i Šekler i pokušao nekoliko puta na televiziji na najjednostavniji način da objasni zašto je bitno da svi nose masku, piše Blic.

– Pola dana pre nego što dobijete prve simptome vi već izlučujete, uslovno rečeno, milione virusa, 30-40-50 čestica u minutu. To vam je kao u saobraćaju, moraju svi da poštuju propise. Ako ste vi inficirani, a ja nisam, mene maska štiti dvadesetak procenata, ono što ne može ne treba da tražimo od maske – pojasnio je Šekler u “Utisku nedelje”.

Maska nas štiti i kad virus uspe kroz nju da uđe u organizam

Maska ne može da spreči da prođe virus u organizam, ali to ne znači da ne treba da je nosimo, poruka je ovog naučnika.

– Virus je 125 nanometara, on će da prođe kroz to bez problema, međutim maska će me zaštititi 20 odsto. Ako nosite vi, kao zaraženi, a ja kao zdrav ne nosim, onda me već vaša maska štiti 80 odsto, a ako nosimo oboje, onda smo zaštićeni skoro 99 odsto. I šta tu nije jasno? Maska ne štiti 100 odsto – ističe Šekler.

Drugo, važno je kako se nosi maska.

– Da li je pravilno nosite, da li je menjate na vreme, koliko je nosite, da li je skidate pravilno, da li je stavljate u džep pa vraćate na glavu, pa je obrnete naopako. To su sve stvari koje su pogrešne i koje ljudi nisu naučili ni posle sedam meseci. Idealno je da masku staviš, da ne petljaš ništa oko nje i da je skineš kad si završio sve aktivnosti koje su rizične – podvlači naučnik.

Kako kaže, napolju je nepotrebno da se nosi maska osim u gužvi ili u razgovoru na bliskom odstojanju.

– Ali ako ulazimo u zatvoren prostor, pogotovo ako je velika gužva, gde nije ventilirano, gde ljudi govore, tu ni maska ne može da pomogne. Ali, ako već ne možete da zaobiđete to mesto, onda bi bilo idealno da nosite masku – ističe Šekler.

Infektivna doza kao čašica rakije

Međutim, ako maska ne može da pomogne da virus ne uđe u organizam može da “odredi” količinu infektivne doze i tako utiče na kasniju kliničku sliku zaraženog.

– Infektivna doza je tačno određena količina koronavirusa (izražena u približnom broju čestica koronavirusa) koja je potrebno da uđe u nečiji organizam da bi se ta osoba inficirala i razbolela.

U teoriji je dovoljna jedna čestica koronavirusa da inficira neku zdravu osobu. No, srećom, u praksi to nikada nije tako – objašnjava Šekler.

Kako kaže, potrebna je znatno veća količina virusa od pomenute jedne čestice koronavirusa.

Najnoviji podaci istraživanja ukazuju da je ta količina koronavirusa koja je potrebno da uđe u grlo, nos, sinuse, ždrelo, pluća da bi se čovek inficirao, odnosno razboleo, iznosi između 500 i 1.000 čestica koronavirusa! Da bi najjednostavnije to objasnio naučnik je upotrebio metaforu sa rakijom.

– Da biste se unošenjem alkohola u organizam napili, nije dovoljno da popijete samo jedan jedini mali gutljaj alkohola, već je potrebno da popijete određenu količinu alkohola, odnosno makar jednu ili bar nekoliko čašica rakije! Dakle, da bi se to desilo, treba izvesna ipak određena, znatno veća količina alkohola. Tako vam je vrlo slično i sa infektivnom dozom koronavirusa – rasvetljava Šekler.

Nije dovoljno samo jedna čestica koronavirusa da bismo se zarazili, podvlači naučnik.

– Potrebno je da u periodu od nekoliko časova unesete najmanje 500 čestica koronavirusa (najmanje 500 pa i do 1.000 čestica koronavirusa), da bi koronavirus uspeo da se probije kroz vaš odbrambeni sistem i da sa uspehom počne da se umnožava u opisanim ogromnim količinama i izazove infekciju i klinički ispoljenu bolest! – objašnjava doktor makrobiologije.

Na hiljade ljudi imaju u sebi malu dozu Covida 19

Odgovara i na pitanje šta se dešava ako smo udahnuli čestice koronavirusa koje je neko inficiran izdahnuo, a da ukupna količina koronavirusa koju smo udahnuli ne prelazi, na primer, 30 ili 50 čestica virusa i mnogo je manja od onih potrebnih 500 virusa da se razbolimo?

– Ogromna je verovatnoća da se nećete uopšte razboleti jer će vaša mnogobrojna bela krvna zrnca (kojih ima na desetine hiljada u svega jednom milionitom delu litra krvi!) uspeti da pobede i rastrgnu svih tih 50 „razbojničkih“ čestica koronavirusa, a vi nećete ni znati za tu bitku u vašem organizmu! I to se u ovom trenutku verovatno dešava kod hiljade i hiljade ljudi u Srbiji! – naglašava Šekler.

Naučnik ponavlja da čovek najveću količinu virusa Covid 19 izlučuje pola dana pre nego što dobije prve simptome kašljanja, kijanja…

– Vi već tada izlučujete uslovno rečeno “milione” čestica. Dok dišete 30 do 50 čestica u minuti, ako govorite 200 do 500, ako kašljete i do 100.000, ako kijate do million. Moguće je da ja obolim od vas i ako ne kašljete niti kijate jer vi i tada izlučujete virus. Vi ako ne nosite masku onda ne štitite mene, a ja koji nosim masku štitim vas. Ovo je kao u saobraćaju. Moraju svi da poštuju propise. Ako neko vozi u kontrasmeru i ne poštuje propise džabe ovaj što poštuje, on ga ubije – slikovito upozorava Šekler.

Zaposleni u mesnoj industriji zaštićeniji

Naučnik ističe da gotovo svakodnevno testira inteligenciju u prodavnici, restoranu, kafani kako bi ubedio ljude da nose masku.

– Objavljen je jedan rad u kom je praćena populacija u zatvorima, na kruzerima i u mesnoj industriji. Tamo se maske nose zbog zaštite namirnica, pa se maske nose kako ne bi bilo izbacivanja bakterija. U zatvoru, gde su jasna naređenja da se nose maske, jer ako ne nosiš, dobićeš pendrek po glavi ili samicu, na kruzeru, gde postoje oficiri na tom brodu i postoje jasna naređenja da, ako izlaziš, da moraš da nosiš maksu – priča Šekler.

Kako kaže, u tim populacijama je mnogo veči procenat onih koji su se zarazili bio asimptomastski ili sa vrlo blagom kliničkom slikom i vrlo malo je bilo onih sa teškom kliničkom slikom.

– Objašnjenje je vrlo prosto, to je efekat maske, jer se ništa drugo nije razlikovalo sem što su postojale stroge mere kontrole i bilo je lako iskontriolisati nosi li neko masku ili ne. A kada su testirali te ljude, serološka ispitivanja su pokazala da oni imaju antitela, svi su serološki odreagovali, a nisu imali simptome – podvlači Šekler.

Subinfektivna doza, u dužem vremenskom periodu, po malo virusa u organizmu, na koje su stvarana antitela, dovela je do toga da su ljudi prakično vakcinisani, naglašava naučnik.

– To je tako prost primer koji svakom prosečno inteligentnom čoveku jasno ukazuje da je to korisno – ističe Šekler.