Da nam vazduh nije najsjajniji znamo još od prošle zime, kada smo mogli i da ga osetimo i vidimo. Ovog leta su neprijatan miris koji dolazi iz reka mogli da osete i oni koji žive daleko od njih.
Nadležni su tada rekli da je reč o kanalizaciji koja se izliva direktno u Savu i Dunav. Letos se osećalo, sada može i da se vidi.
Slika iz okoline Savskog nasipa je više nego rečita, ali i građani koji žive u blizini imaju šta da kažu. Upozoravaju da ima đubreta između splavova.
Građani kažu i da ovaj problem koji ih već godinama muči. Fekalni otpad se izliva direktno u reke. Najgore je tokom leta, a nekada od neprijatnog mirisa ne mogu da otvore ni prozore.
Tada nema ni govora o šetnji pored reke a dešava se i da se fekalne vode pomešaju sa đubretom koje se takođe baca u reke pa prizor i miris budu još neprijatniji.
Korisnici društvenih mreža ovaj miris opisuju kao kiselinu koja štipa za oči.
Konstantin Ilijević sa Hemijskog fakulteta kaže za RTS da je u Beogradu najveći problem sa zagađenjem komunalne vode koje direktno, bez obrade, odlaze u Savu i Dunav.
Ponekad sami građani očiste priobalje od đubreta.
U saopštenju iz JP „Srbijavode“ su nam odgovorili da je problem to što nisu predviđena finanskijska sredstva za uklanjanje ovog otpada, dok „Zelenilo Beograd“ nije zaduženo da čisti smeće u priobalju, već samo na šetalištu.
Zbog fekalnog sadržaja mnogi sugrađani su zabrinuti kakav je kvalitet vode koju pijemo.
Ipak, iz JP „Vodovoda i kanalizacije“ su nam rekli da je voda ispravna, samo u zavisnosti od količine i vrste otpada, nekad treba manje, nekad više vremena za filtraciju.
Problem predstavlja što još uvek ne postoje fabrike za preradu otpadnih voda, kao i to da trećina Beograda nema uređenu kanalizaciju, a to je jedino rešenje.
– To rešenje se planira već decenijama unazad – da se izgradi kolektor, fabrika za preradu otpadne vode. To je rešenje koje je primenjeno i u svim ostalim gradovima i koje daje zadovoljavajuće rezultate – rekao je Ilijević.
Beograd se nalazi na ušću dve velike reke, a verovatno je jedina evropska prestonica koja ih svojima nemarom uništava. Godišnje se u njih izlije oko 60.000 olimpijskih bazena fekalija.
Dokle god se ne reši ovaj problem Dunav i Sava neće biti simbol prirodnih lepota Beograda već glavne kanalizacione cevi.
BRUKA: U Nacionalnom parku Tara cveta divlja gradnja, fekalije se izlivaju u Drinu
neka, mi za bolje i nismo. to je samo odlika onakvih kakvi smo i kako inace zivimo