Šapić u maniru Bate Stojkovića komentarisao blokadu auto-puta: „Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda“

Gledajući krunisanje i metamorfozu Aleksandra Šapića u gradonačelnika Beograda nisam osetio nikakvu emociju. Ništa.

Nekadašnjeg klinačkog idola, čoveka čije sam ime izgovarao u maniru komentatora igrajući se loptom u morskom plićaku ili na domaćem terenu, na Adi Ciganliji, sada posmatram kroz vizuru političara koji nema uzvišene vrednosti vredne najdubljeg naklona, već moralne karakteristike istog tog plićaka kojim je njegovo prezime odzvanjalo kroz razvučen dečiji osmeh.

Sportisti se već godinama lepe za političke kampanje, ali nijedan od njih nikada nije napravio takav politički uspeh i toliko istrajao na politikoj sceni kao što je to uspeo Aleksandar Šapić.

Razmišljajući „koja li je tajna“ novog gradonačelnika, razumeo sam samo jedno. Drži se recepture, pričaj jedno, radi drugo, prilagođavaj stavove i mišljenja od dana do dana i pritom praštaj. Praštaj baš mnogo, nadhrišćanski praštaj naprednim kolegama, a i zaboravljaj, sve svoje reči i zaricanja zaboravljaj kao da nikada izgovorio ih nisi.

„Kad vi imate da SNS mene zvanično naziva, poslednjih par meseci, lopovom, siledžijom, prevarantom… I to ponavljaju iz nedelju u nedelju, onda je to suprotno svemu za šta se ja zalažem. Zamislite kad bih ja prihvatio da se tako neko prema meni ophodi i da ja sutra, zarad moje neke funkcije, budem spreman da sa njima sarađujem. Kakvu bih poruku ljudima poslao.”

„Zamislite da vama neko priđe u restoranu i kaže vam da ste fekalija i najgora osoba na svetu. Šta vi uradite? Nastavite da ručate, ne reagujete emotivno? Ili pomazite tog čoveka i platite mu piće? Ja sa takvim pojedincima nema dogovora, ali ja nisam znao da će ti pojedinci biti ispred organizacije. Onog momenta kad je zvanično organizacija stala iza tog stava – ja nemam šta sa njima da razgovaram.“

„Je l’ vi znate kako se to u kafani rešava, kad vam to neko kaže za stolom? Svi smo bili u kafani. Koji čovek, sa iole dostojanstva, pušta da mu to neko izgovara? Čovek koji preko toga prelazi je ljudska gnjida.”

Ovako je gradonačelnik Beograda govorio. Ovo je baš on i niko drugi govorio i možda je baš zbog toga, i te recepture – jedno pričaj drugo radi – pravi kandidat da bude gradonačelnik upravo sa liste Srpske napredne stranke.

Prvu glavobolju novom gradonačelniku Beograda zadali su Kragujevčani. Da, radnici Fijata juče su nekoliko sati blokirali auto-put kod Sava Centra u pokušaju da skrenu pažnju i dobiju pisane garancije od predsednika i Vlade da će se njihovi uslovi ispoštovati prilikom raskosuravanja sa italijanskom automobilskom kompanijom.

Šapić je juče gostovao kod Jugoslava Ćosića na Insajderu i mora se priznati da gradonačelnik nije dao na sebe. Naizgled staložen, ulazio je u verbalni okršaj sa svojim novinarskim domaćinom odavajući utisak odlučnosti i neustrašivosti koja ga je nekada krasila u bazenu.

Imao je spreman odgovor na blokadu auto-puta i vratio je stvar tamo gde je i počela, na prošlogodišnje proteste protiv Rio Tinta. Da se on pitao o blokadama, a ne mekano srce predsednika Vučića, neke stvari bi se drugačije rešavale.

– Mislim da je to bila odluka predsednika države iz najbolje namere kada je dozvolio da se bez obzira na broj, a nije izašlo 500 hiljada ili milion ljudi, zatvori auto-put – kazao je Šapić u emisiji uz komentar da to vodi u opasnost ulaska u jedno „anarhistično stanje“ i da se takva greška više ne sme dozvoliti.

Ovakav komentar neodoljivo podseća na repliku koju izgovara Bata Stojkovića u filmu „Ko to tamo peva“, trenutak pre nego što sleti sa drvenog mosta – Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda!

Ukoliko se zna da je Aleksandar Jovanović Ćuta, odbornik sa liste Moramo u Skupštini grada, takođe juče rekao da će se uskoro ponovo izlaziti na Gazelu i da opoziciji ništa drugo ne preostaje nego da se „buni i talasa“, onda se zaista nameće kako će policija reagovati prvom sledećom prilikom u jednoj takvoj situaciji.

Kragujevčani su došli i otišli sa obećanjem predsednika države da će se sa njima susresti u narednim danima, ali ostajemo mi Beograđani sa porukom da će nivo tolerancije gradonačelnika biti mnogo niži svaki sledeći put.

„Ubij svoje idole“, ne doslovno već zaista figurativno. Ovde je zasluga ljudi poput Aleksandra Šapića, nekadašnjeg šampiona, zaista od enormnog značaja za jednu važnu životnu lekciju nama, nekadašnjim klincima, a danas ljudima koji nekako moraju da iznesu sav teret ove vlasti.

Šapić je dobio klimav mandat da sprovodi interese svih građana Beograda i pred njim je više nego težak izazov – otarasiti se Vesića i biti čovek koji će Beograd ponovo učiniti lepim mestom za život.