Ne mogu da se ne zapitam šta bi Sanja Marinković sa najiritantnijim osmehom u vasioni snimila na meni da smo bile zajedno na odmoru (ne kao drugarice, već kao osobe koje se ne poznaju ali su sasvim slučajno zauzele ležaljku do ležaljke). Šta bi joj kod mene zaparalo vid, pa bi to snimila i postavila na svoj stori.
U svakom slučaju volela bih da su joj dve korpulentnije žene koje je snimala bez pitanja uzele mobilni i razbile ga u paramparčad, pa da do kraja letovanja nema mogućnost da snima svoje “mukotrpnim treninzima i zdravom ishranom izvajano telo”. Da su joj se onako unele u lice i pripretile mrveći telefon u šakama da bi shvatila da Magazin IN (višedecenijsko mučenje) nije i van studija i da glupost i bezobrazluk negde moraju imati granicu.
Čovek kada ode na odmor trebalo bi logično da odmara, ali Sanja odmor provodi snimajući gojaznije žene, prebacujući kao sebi da mora da se opusti kao i one i da se divi njihovoj energiji. Ajde da joj posle stavljenih smajlija u opisu videa i poverujemo.
Može li se danas zadržati privatnost od ovih što odmor provode snimajući druge?
Gde god da krenem u nečijem sam kadru, više ne možeš ko čovek ni gaće iz zadnjice da izvučeš.
Sevaju blicevi, hodam među manekenima, deo sam scenografije, iako to ne želim.
Može li čovek danas igde da ode, bilo šta spontano da uradi, da se razgaći, uvalja u pesak, uleti obučen u vodu, raskomoti svojim telom a da nekom ne upadne u kadar. Da ne osvane sa svojom guzicom na nečijem storiju bez pitanja?
Naša sloboda uskoro će biti svedena na minimum. Bežaćemo od Sanja Marinković spremnih da nas snimaju iza leđa.
Ne budi zato isfrustrirana Sanja Marinković. Ne budi prostak koji odmor provodi zagledajući druge, već more, kad si već tu, Bog ti dao. Spusti telefon, mani se drugih, uživaj u pesku, vodi, Suncu, mani se tuđih viškova i manjkova. Ne moraju baš svi da zanju koliki si seljak.
Ili moraju?
Nisi ti platio 2000 evra da “samo ti” gledaš more. Jebeš to, moraju svi da vide šta ti gledaš, onda je uplata aranžmana zaokružena i svaka para se isplatila. Daj zoom na ceđeni sok, daj zoom na konobara što ti donosi piće (ko ga pita je l želi u tvoju fotografiju), daj zoom na majku sa detetom u plićaku jer tebi je baš dirljivo što ga ona mazi po leđima, daj zoom na bakicu pored sebe, jaoj tako je slatka u tom jednodelnom kupaćem, daj zoom na ženu sa viškom kilograma, ismej je, daj zoom na muškarca sa kupaćim spalim do pola guzice, daj zoom na ženu u toplesu, jer ti možeš tuđe sise da snimaš, platio si hotel, je l tako?
E nije tako, i neka neko Sanji Marinkovićevoj kaže da bismo i mi možda mogli toliko toga da zoom-iramo na njoj i ismejemo na storiju, ali nećemo, nismo prostaci.
Ne se sekiraj! Guza kao grom. Bolja od Sanjine suvopichaste!
To što je uspela da zadrži vreme u etru merilo je samo nesrećnog društva u kojem se pojedini stapaju, neki levitiraju a mnogi pate. Patetični Dambo, voajerskim ogoljavanjem svog okruženja, slikom prenosi dubinu sopstvene nesreće a komentarima potvrđuje plitkost tog lavora koji nosi na ramenima. Da imam vremena, ne bih je osuđivala, žalila bih je.