Sanja i Buba za sedam dana sašile i poklonile preko 6.500 maski! I to nije kraj!

Za sedam dana sašile su preko 6.500 maski koje su dobrovoljno podelile svim ljudima koji su se obratili za pomoć, uključujući i domove zdravlja, kliničke centre, institute, ambulante, prodavnice, domove za decu, nezbrinuta lica…

I ne zaustavljaju se na tome.

Njihov cilj je da pomognu koliko god je to u njihovoj moći. A moći su im po svemu sudeći ogromne, jer kako drugačije objasniti da u borbi sa epidemijom virusa korona dve žene, Sanja Mijailović i Ljubinka Gašpar – Buba iz malog vojvođanskog mesta Čelarevo dvadeset sati dnevno šiju maske dobrovoljno i šalju ih po celoj Srbiji.

Radna atmosfera videla se kroz prozor. U maloj prostoriji, Buba je stajala za daskom za peglanje, dok je Sanja šila ko zna koju masku od jutros.

Oko njih materijali, tranzistor svira u pozadini, šivaća mašina “klizi” preko platna, tanjir sa nekoliko kolača na stolu, da se zaslade jer zaborave i da jedu.

Jutros su otišle kućama u četiri ujutro. Istuširale se, odgovarale na poruke ljudi kojima je hitno potrebna maska, otspavale oko tri sata i vratile se nazad u radionicu.

Na pitanje kako je sve krenulo, Sanja kaže da je prošle nedelje na fejsbuku pročitala status jedne trudnice sa visoko rizičnom trudnoćom koja je molila da joj neko proda masku.

-Mene je to jako dirnulo, inače sam preosetljiva, i odlučila sam da joj sašijem i poklonim masku. Uz tu njenu, sašile smo još nekoliko i objavila sam na fejsbuku da ih poklanjam. Ne možete da verujete šta se nakon toga dogodilo. Već sutradan blokirao mi je telefon, javilo mi se skoro 600, 700 ljudi kojima je maska bila potrebna… Čitale smo sve te poruke i plakale, javljale su se majke za svoju bolesnu decu, trudnice, hronični, onkološki bolesnici, roditelji koji imaju decu u bolnici ali nemaju maske, ne žele da ugroze bilo koga, zdravstveni radnici… Mislila sam da će mi srce pući.

Pogledale smo se i jednostavno odlučile da pomognemo ljudima koliko god to možemo. Buba i ja inače zajedno radimo u mojoj radionici, tako da smo se udružile i ovaj put, ona kroji, ja šijem – priča Sanja kojoj je posao tkanja prostirki i šivenja posteljine zbog vanredne situacije sada stao i one su zbog toga odlučile da iskoriste vreme na najhumaniji mogući način.

Maske ne naplaćuju, čak im je saznanje da su pojedini ljudi želeli da zbog nastale situacije profitiraju šijući maske bio dodatni vetar u leđa. Bilo je, priznaju, čak i optužbi, jer je njihovo besplatno šivenje i poklanjanje maski onima koji su od toga hteli da zarade onemogućilo tu zaradu.

-Maske šijemo iz srca, ne razmišljamo o tome koliko smo vremena u radionici, da li ćemo nešto dobiti zauzvrat, ne zanimaju nas komentari: “Što vam je to potrebno?”, jer su takvi komentari u manjini. Nama je najjača motivacija kada nam stignu poruke zahvalnosti ljudi kojima smo pomogli, koji nas nazivaju herojima, junacima, kaže Buba i ovom prilikom se zahvaljuje kurirskoj službi D express koja će od sutra da obavlja dostave besplatno.

Za prevoz se nude i ljudi iz sela, od kojih su neki već obavljali dostavu, a pomoć stiže i u vidu materijala od dobrih ljudi.

Pa, ipak Sanja i Buba bi najviše volele da im se u celoj “misiji” pridruže i žene koje znaju da šiju, jer bi još nekoliko pari ruku bilo od velike pomoći. Za sada javile su se samo one koje je zanimalo koliko bi bile plaćene za šivenje.

-Ja radim na razboju inače, i ova mašina je u radionicu doneta od kuće. Već je morala da se malo “našteluje” jer nije profesionalna i očigledno nije predviđena za dvadesetočasovno šivenje bez prekida. Bila bih presrećna kada bi nam se pridružio još neko, evo, na stolu ima dovoljno mesta za još jednu mašinu, kaže Sanja.

Porodice im daju veliku podršku i vrlo su ponosni na njih, iako se pomalo brinu zbog umora, ali  razumeju koliko je važno i veliko to što njihove mame rade.

Najviše ljudi javilo im se iz Niša, Leskovca, Beograda dok iz Novog Sada i okolnih mesta ljudi sami dolaze da preuzmu masku. Dakle, oni koji su bliže, pokucaju na vrata radionice i zamole za masku koju dobiju ili odmah ili im Sanja i Buba kažu kada da dođu da se ne bi stvarale gužve.

Vode računa o svemu, pa tako maske koje šiju za decu uvek su nekog veselog dezena. Dovoljno ih je, kako kažu, oprati uveče ali još važnije preći vrelom peglom. Svaka od maski ima “džepić” u koji se može staviti suva vlažna maramica kao dodatni filter.

Na pitanje koliko će još dugo da šiju maske, u šali kažu: “Dok možemo da stojimo na nogama!”, pojašnjavajući da to zapravo znači sve dok krizna situacija traje i ljudima budu bile potrebne maske.

U kriznim vremenima uvek na površinu izađu stvari na videlo. Neko želi da profitira, neko da pomogne. Neko odbija da razume, neko razume do te mere da plače nad telefonom čitajući poruke ljudi koji vape za maskom i onda sedne da te maske šije, ne želeći apsolutno ništa zauzvrat.

Ovih dana preko 6.500 ljudi nosi maske koje su napravile Sanja i Buba koje, iz razgovora se dalo zaključiti, nisu još ni svesne svog dobrog dela kojim su nas podsetile koliko je važno da se okrenemo jedni drugima, a ne jedni od drugih.