Beograđanka Kristina A. više od tri meseca ne može da pronađe stan u srpskoj prestonici.
Prema njenoj tvrdnji, stanodavci je „bojkotuju“ zato što je samohrana majka. Ona naglašava da čak i nije samohrana majka s obzirom na to da otac deteta učestvuje u zajedničkim finansijskim potrebama, a samo ne žive zajedno.
Ipak, to se „gazdi“ očigledno ne dopada.
– Glava mi je po ceo dan u halo oglasima, verujte mi, više ni sama ne znam sa koliko sam se agenata čula. Jasno mi je da je uvek jurnjava sa pronalaskom stana, ali sada je situacija drugačija jer se, kažu mi agenti, potencijalni stanari bukvalno utrkuju ko će pre iznajmiti stan, takoreći čitav proces je kao na licitaciji, priča ona.
– Ranije je važilo pravilo ko prvi dođe da pogleda stan, pa ako mu se dopadne, njegov je, a sada vlasnici oglase stan na 400 evra, ti dođeš da ga pogledas i svidi ti se, a oni jave ‘Jao, mi smo u međuvremenu izdali stan‘, a obećali su tebi. Izdali su zato što je došao neko i ponudio 100 evra preko. Sramota, kaže ta mama.
Kako dalje objašnjava, do sada je pogledala više od dvadeset stanova. Bilo je svega i svačega, od rupa i šupa, do ekstra opremljenog stana kojem se iznenada promeni cena kada pita za njega.
– I sami agenti kažu, često se desi da ono što je na slici, nema veze sa onim što zatekneš u stanu. Lažu čak i za kvadraturu.
S obzirom na to da je sve ovo vreme koristila usluge agenta, Kristina je rešila da pomoć potraži i na društvenim mrežama.
– Objavila sam na Fejsbuku kako bih izbegla agencije koje su bukvalno preuzele sve. Kada uzmeš agenta, ako i nađeš nešto pristojno, traži ti 400 evra za depozit, u isto vreme treba da platiš i kiriju i daš agentu pola kirije odnosno 200 evra. U startu moraš da daš 1.000 evra, uz sve ostale troškove koje imaš u životu. Pritom, izlaziš iz nekog stana, moraš i tamo da rešiš troškove. Bukvalno si prinuđen da podigneš kredit da bi mogao samo da uđeš u stan. Ne može drugačije. Baš zato da bih izbegla agente i uštedela 200 evra, pokušala sam preko Fejsbuka, možda još uvek ima normalnih ljudi koji će mi ponuditi stan po realnoj ceni.
Najviše ju je zabolelo što joj je skoro svaki stanodavac postavio isto pitanje koje njemu nije od suštinske važnosti kao vlasniku stana. Ipak, kaže ona, ljudi vole da zadiru u tuđe živote.
– S kim biste živeli u stanu? A vi ste samohrana majka? Aha, razvedeni ste, niste udovica? Znači, bez muža ste? A gde radite? Kolika vam je plata? Zamislite! Kakva je to smelost i zašto je njemu to uopšte bitno? Oni se zapravo plaše što sto ću živeti sama sa bebom jer po difoltu, ako si razvedena žena koja ima dete, onda si mučenica koja nema para da plati. Poptun idiotizam!
Jedan vlasnik stana joj je čak otvoreno rekao da ne iznajmljuje osobama sa bebama, ali prihvata kućne ljubimce.
– Čekajte, ne prima bebe, a mogu da žive kuce, mace i ostali ljubimci? Sramota. Kažem, imam bebu od godinu i po dana, ne grize, ne ujeda, ne linja se, međutim odmah okrenu na drugo pitanje. Kad me pitaju da li sam samohrana majka, budem u čudu. Dete ima oca koji učestvuje finansijski u svemu, tako da u tom smislu nisam samohrana, samo ne živimo zajedno ako je to pitanje. Ali oni opet ‘Aha, nemate muža? A plata? Nemojte da zamerite, ali moram da znam koliko je ko pouzdan’. Rekoh mu mogu i da vas slažem, ali koja je svrha pitanja? Strašno.
Čak su i agenti takvog mišljenja, ističe Kristina, s obzirom da je bilo onih koji su joj, samo zato što je sama sa detetom, nudili šupe umesto pristojnog mesta za život.
– Kažem im lepo da imam pare, samo neću da platim toliko, ko ima 600 evra? To nema niko u Srbiji. Koliko platu treba da imaš da bi mogao da plaćaš stan, posebno taj ulazak u stan? Katastrofa. A gde su druge obaveze – infostan, kablovska i ostali troškovi, pa sve zajedno izađe 65.000 mesečno. A dok dođeš do toga, treba prvo da se ispetljaš iz ovih depozita koje si dao agentima pošto preko vlasnika očigledno moraš da buljiš u oglase, pa ko prvi pozove, nastavlja ta mama.
– Bukvalno te dovode u situaciju da lažeš da nemaš dete, meni je i agentica to rekla, ljudi se plaše zato što misle da neću moći da plaćam, to je meni najveći problem. Ispričao mi je jedan agent kako samohranoj majci sa detetom sa posebnim potrebama nije mogao da nađe stan. Neće niko da ih pusti unutra. Kao da je dete zarazno samo zato što je bolesno. Užasnuta sam. Od 100 odsto vlasnika, njih 70 odsto su stava da neće decu u stanovima. Verujte, to je tragedija, kaže iznervirano.
Izvor: Nova.rs
Dodaj komentar