Aleksandra Živković je postala majka u 51. godini, a svoju mezimicu Helenu koja sada ima 13 meseci dobila je uz pomoć veštačke oplodnje na klinici u Solunu, a svoju hrabru priču podelila je u emisiji „150 minuta“ kod voditeljke Marije Kilibarde.
Ova žena je imala volju, imala je mnogo ljubavi, ali i hrabrosti da u šestoj deceniji sebi rodi naslednicu, i da je odgaja sama. U pomoć joj priskače majka.
Nije planirala da bude samohrana majka, želela je partnera, ali sticajem okolnosti nakon okončanja 11- godišnje veze u četrdesetim godinama, trebalo joj je vreme da se oporavi od raskida, piše portal Stil.
„Nisam ovako planirala, bio je splet okolnosti. Nadala sam se da će moj život imati normalan redosled, da ću da završim školu, pa se zaposlim, pa možda udam. Ali, naravno u životu nikad ne bude kako mi hoćemo. Iza sebe imam vezu koja se loše završila u kasnim godinama, a trebalo mi je oko 3 godine da dođem sebi posle raskida. Pored toga, postoji još okolnosti koji su se umešali, kao što je posao, a krenula sam i da obezbedim sebi stan, jer sam bila podstanar godinama. A sve u nadi da će se pojaviti neko s kim ću zasnovati porodicu. Ali, sve je išlo mimo moje volje, pričala je i nastavila:
Na pitanje voditeljke da li je imala nedumice da se sama upusti u najvažniju avanturu na svetu roditeljstvo, odgovorila je:
„Da, to su strašne dileme. Neprospavane noći i razmšljanja. Ulazim u nešto a ne znam šta me čeka i da li sam spremna. Nadala sam se će se pojaviti neko s kim ću moći da osnujem kvalitetnu vezu, ali kako je vreme odmicalo, a i finansijska strana je bila pristutna, videla sam da neću uspeti da to ostvarim.
I u poslednji trenutak su se poklopile kockice da obezbedim taj deo i odem da probam sa veštačkom oplodnjom.
S obzirom na to da pre dve i po godine u Srbiji nije postojala banka sperme , otišla je u Solun na kliniku gde primaju do 50. godine. To je bila jedina šansa.
“ Počela sam u 49. godini zvanično, sa analizama i terapijom i u 49 i po sam provela ceo proces kraju. Znala sam da hoću zbog mog mira, moje sreće, moj psihe, jer zaista jako volim decu da probam, da uradim sve što je do mene, ako se desi desilo se, ako ne, možda bih bila mirnija jer sam sve uradila, Božja volja. Gurala sam dan po dan, i ništa se nisam mmnogo raspitivala šta me čeka, pratila sam lekare i sa pola mozga gurala napred“, priča ova hrabra žena.
„Sve se zaista desi kad je vreme za to i ja sam želela da rodim u 30. godini , bilo bi više vremena sa njom, verovatno bi mi bilo i lakše, ali zaista nekim stvarima i situacijama u životu, ne možemo da upravljamo. Majčinstvo se desi kad treba da se desi ako je tvoje, ako ne, onda i ne treba da se desi“, zaključuje.
Dodaj komentar