Na Fruškoj gori, u zapadnom delu planine, ove godine su otkriveni šafrani, saopštio je Nacionalni park Fruška gora, a preneo novosadski Dnevnik.
U pitanju je šumski šafran „Crocus tommasinianus“, a premda su pronađeni samo na jednom mestu, populacija broji više hiljada jedinki. Trenutno su u završnoj fazi cvetanja.
Iako je Fruška gora botanički dobro istražena, do sada se smatralo da na njoj šafrani ne rastu, odnosno niko ih od sada nije našao.
U Srbiji raste oko 20 vrsta šafrana. To su ranoprolećne biljke koje se uglavnom mogu sresti na višim planinama gde krase planinske pašnjake i padine u rano proleće, često i na mestima gde se sneg još uvek nije otopio.
Na mestima gde rastu uvek ih ima u velikom broju i boja cveta je različita kod različitih vrsta, mogu biti beli, žuti, ljubičasti ili šareno obojeni. Od svih vrsta šafrana samo se 3 vrste gaje kao ukrasne biljke a u svetu su šafrani najpoznatiji po začinu koji se pravi od prašnika jedne od njih.
Ima ih i u Karlovačkim vinogradima
Taj šafran nije jestiv. U ishrani se koristi jedino Crocus sativus i od njegovih tučaka se dobija čuveni šafran začin. Jedni od prvih proizvođača šafrana u Srbiji se nalaze u selu Tamnič, nedaleko od Negotina na istoku Srbije.